Zašto vas zovu Gedža ili Gejak? Istina o srpskim nadimcima koju malo ko zna!

U Srbiji, linija između uvrede i ponosa često je tanka kao oštrica britve, a najbolje se ocrtava u lokalnim nadimcima. Ako nekoga nazovete „Erom“, „Lalom“ ili „Čarapanom“, niste mu samo odredili mesto rođenja – dali ste mu istorijski kontekst, opisali mu karakter i priznali mu pravo na specifičan inat. Ovi nazivi su „lične karte“ naših regija, ispisane kroz vekove u kafanama, na ratištima i na pijacama.

Kada zakoračite u Kruševac, ulazite na teren Čarapana. Ovaj nadimak nije vezan za pletenje, već za vojnu lukavost.

Preporučujemo

Legenda kaže da su tokom Prvog srpskog ustanka kruševački borci izuli svoje opanke i u čarapama se, nečujno poput senki, prikrali turskom logoru. Taj prepad je ostao upamćen, a nadimak je postao simbol snalažljivosti. Čarapan se smatra čovekom koji „tiho hoda, ali daleko stiže“. To su ljudi koji su vispreni, često duhoviti na onaj „suv“ način, i koji nikada ne otkrivaju sve karte odjednom.

Gedža je verovatno najpoznatiji arhetip srpskog seljaka. Iako se ponekad koristi pežorativno od strane onih koji žele da zvuče „gradskije“, za pravog Šumadinca to je titula.

Reč potiče od starog naziva za čoveka sitnijeg rasta, ali u istorijskom smislu, Gedža je onaj žilavi seljak-ratnik koji je prešao Albaniju i probio Solunski front. To je domaćin u vunenim prslucima sa šajkačom. Gedža je simbol upornosti i tvrdoglavosti. On je onaj koji ne popušta ni pred kim, drži do svoje reči i svoje zemlje, i ima urođeno nepoverenje prema svakoj vlasti koja dolazi izdaleka.

Užički kraj i Zlatibor dom su čuvenih Era. Često ih zovu i Opančarima, zbog duge tradicije zanatstva u ovom delu Srbije.

Nadimak „Era“ dolazi od doseljenika iz Hercegovine (Ercegovine). Što se tiče „Opančara“, Užice je nekada bilo centar najbolje izrade kožne obuće, bez koje se kroz planinske vrleti nije moglo. Era je u narodnim pripovetkama onaj koji uvek nadmudri i Turčina i knezove. Užičani su poznati po specifičnom „sporo-brzom“ humoru – govore polako, ali poenta udara kao grom. Britki su, snalažljivi u trgovini i ponosni na svoju „zlatiborsku školu“ preživljavanja.

Ako pređete Savu ka Mačvi, susrešćete se sa Gejacima. Ovaj nadimak je specifičan jer je dugo važio za uvredu, ali su ga Mačvani „prisvojili“ kao znak otpora.

Reč potiče iz vremena kada su Srbi iz Austrougarske (Vojvodine) posmatrali Srbe iz Kneževine Srbije kao grublje i manje obrazovane seljake. Gejak je bio sinonim za neotesanog čoveka sa granice. Mačvanski Gejak je ponosan na svoju plodnu zemlju i svoju „poganost“ na jeziku. To je čovek koji se ne savija, koji je glasan, srčan i koji će vam u lice reći sve što misli, bez obzira na posledice.

Preko Dunava, u Banatu, žive Lale. Iako se često misli da su svi Vojvođani Lale, pravi Lala je prvenstveno Banaćanin.

Postoji više teorija, od toga da su austrougarski oficiri tako zvali Srbe zbog cvetnih motiva na narodnoj nošnji, do legende da je to bio način oslovljavanja turskih aga („Lalo“ – striče). Lala je sinonim za flegmatičnost. „Ta, nemojte kasti“ je njihova životna filozofija. Nadimak Slaninari dodali su im južnjaci, aludirajući na bogatu vojvođansku trpezu i mirniji stil života koji se „podmazuje“ dobrom slaninom.

Nijedna lista nije potpuna bez južnjaka. Piroćanac u srpskom folkloru zauzima mesto koje u Britaniji zauzima Škot.

Pirot je oduvek bio trgovački čvor. Ljudi su morali biti štedljivi i racionalni da bi opstali na vetrometini granica. Iako ih bije glas da su škrti, Piroćanci su zapravo izuzetno marljivi i ekonomski mudri. Njihov lokalpatriotizam je ogroman, a dijalekt kojim govore čuvaju kao najvrednije nasleđe.

Spisak se tu ne završava. Tu su i Čivijaši (Šapčani) koji su dobili nadimak jer su, prema legendi, izvukli čiviju (klin) sa točka čeze jednog velikodostojnika (ili kralja Milana, zavisno od verzije), pokazujući svoj buntovni duh.

Tu su i Grebatori, nadimak koji prati stanovnike Čačka, često interpretiran kao simbol njihove prodornosti i sposobnosti da se „ogrebu“ za uspeh u velikom gradu, a Nišu imamo i Meraklije, jer nigde kao na jugu uživanje u hrani, muzici i životu (merak) nije podignuto na nivo religije.

U Srbiji ima puno nadimaka i mogli bi smo jako dugo da ih nabrajamo. Koje smo nadimke izostavili? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)