Održan prvi dan Digital Day konferencije: Tržište digitalnog oglašavanja poraslo za četvrtinu u odnosu na prošlu godinu

Premijerka Srbije izjavila je danas da Srbija ima potencijala, znanja, talenata i ideja da pobedi u digitalizaciji, nazivajući je četvrtom industrijskom revolucijom

Prvog dana konferencije Digital Day, koja se ove godine održava deveti put, Ana Brnabić je u intervjuu u okviru skupa rekla da je digitalizacija postala svakodnevna tema, da Srbija trči u korak sa svetom i da sve više ulaže u digitalizaciju i nove tehnologije.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija ima potencijala, znanja, talenata i ideja da pobedi u digitalizaciji, nazivajući je četvrtom industrijskom revolucijom.

- Srbija se menja. Pre skoro dve godine, kada sam predstavljala ekspoze pred poslanicima, rekla sam da su obrazovanje i digitalizacija moji glavni ciljevi kao premijerke, pa su me belo gledali. Tada to nisu razumeli, a danas živimo u drugačijoj Srbiji, razumeju šta radimo i razumeju potencijal digitalizacije - rekla je premijerka.

Foto: Slobodan Miljević

Ona je dodala i da "živimo jako interesantno vreme, naša generacije se našla u sred četvrte industrijske revolicije. Te da će i ova revolucija će promeniti svet, kao i prethodne, ali najbrže od svih.

- Kada živite u sred revolucije imate šansu da promenite svoju zemlju, a mi možemo da postanemo pobednici revolucije u kojoj smo sada, imamo potencijal i talente, možemo da trčimo tu trkure - izjavila je  premijerka.

U Srbiji je u 2018. godini na digitalni marketing potrošeno 36,8 miliona evra, što je 22 odsto novca uloženog u oglašavanje uopšte, rečeno je na otvaranju Digital Day 2019. u Beogradu.

Digital Day 2019. okupio je prvog dana više od 800 učesnika i posetilaca, a na predavanjima i u panel diskusijama iznet je podatak da se televiziji i radiju i dalje najviše veruje, ali i da digitalno oglašavanje u Srbiji beleži rast od oko 24 odsto, najveći u Evropi.

- Naši trendovi sve više podsećaju na svetske, a u svetu su ulaganja u digitalno oglašavanje negde na 50 odsto - rekao je na otvaranju konferencije Igor Žeželj, predsednika UO IAB Serbia.

Foto: Slobodan Miljević

- Ključne stvari za digitalno tržište su interdisciplinarnost, kreativa, tehnologija, produkcija, strategija, a mi u svemu tome trebamo jedni drugima i treba da guramo jedni druge. Sve više nam fali poverenje. Zato smo mi i IAB-u okupili više od 80 članova, sve učesnike u digitalnom poslovanju, među kojima su svi digitalni mediji, sve relevantne agencije svih vrsta, digitalni servisi, tehnološke platforme, konsultantske kuće, a pridružuju nam se i veliki regionalni brendovi - rekao je Žeželj.

Prema njegovim rečima, njima je jako važno što je IAB postao mesto na kom su se svi okupili, mesto na kom razgovaraju, razmenjuju mišljenja, razvijaju jedni druge, a i edukuju o digitali i digitalnom svetu.

- Razvijamo svoj ekosistem i rastemo, a kroz razmenu, iako smo različiti, polako stvaramo sistem, bez obzira na različite i prepletene interese, i polako dolazimo do formule kako da "dižemo tržište" - rekao je na skupu Igor Žeželj.

Rade Tričković, managing director u Httpool (IAB Serbia Board Member), rekao je da digital nije jedinstvena kategorija, da je displej oglašavanje dostiglo 25 miliona evra u 2018, uz rast od 22 odsto, ali i da prva dva igrača imaju rast, što znači da su svi ostali pretrpeli pad.

Rade Tričković, managing director u Httpool; Foto: Promo

- Mobile advertising imao je rast 45 odsto, dok je ranijih godina rast bio trocifren, a ulaganje u mobile preteklo je ukupne iznose ulaganja u desktop - rekao je Tričković.

Danijel Knap, Chief Economist IAB Europe, ocenio je da kriza masovnih medija i povećanje broja korisnika mobile medija vode u dramatične promene.

- Ekonomija raste brže nego oglašavanje, prvi put u istoriji. Marketing nije samo oglašavanje, već i prisutnost, kao što je isporuka robe na kućnu adresu. Dolazi vreme kada će vrednost podataka premašiti vrednost ulaganja u oglašavanje u medijima, ali se postavlja pitanje kako će biti moguće precizno vrednovati ili naplatiti to ulaganje - smatra Knap.

- Promene su ogromne - Amazon neverovatno raste, kupovinom medija, i već uzima deo kolača Google-u u smislu pretrage. Uz to, zakonski regulatori sve žešće istražuju advertajzing i tržište reklamiranja, a akcenat se sa prava na podatke pomera na prava na zaključke izvedene na osnovu tih podataka - rekao je Knap i podsetio na izreku da "nas je strah je da su kompjuteri veoma pametni i da će preuzeti svet, a stvar je u tome da su oni gluplji nego što mislimo i da su ga možda već preuzeli".

Jasmina Koprivica CEO Telegraf.rs; Foto: A. Nalbantjan

Jasmina Koprivica CEO Telegraf.rs, govorila je o targetizaciji publike i kredibilnosti.

- Treba targetirati publiku, treba biti kredibilan, treba zaraditi i opravdati poverenje, a to je u Srbiji još u povoju. Treba se posvetiti svakom čoveku, treba opravdati poverenje koje nam korisnici ukazuju. To je ključno - rekla je Jasmina Koprivica i dodala da je lov na klikove mehur koji će uskoro pući, da je dobro što je tako i kako se nada da se to vreme više nikada neće vratiti.

Katarina Kostić, SEE Deputy CEO Development IPG Mediabrands, izjavila je na panelu da je, prema istraživanju sprovedenom u 81 zemlji, u kojima živi 1,7 milijardi stanovnika planete, zabeležen pad poverenja u medije od osam odsto, a u Srbiji 13 odsto.

- U Srbiji su dominantni YouTube i Facebook, u svetu nije tako. U Srbiji opada poverenje, ali raste želja za pripadanjem, kod nas je skočila 18 odsto, a u svetu pet - rekla je ona.

Biljana Srbljanović; Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Profesorka dramaturgije Biljana Srbljanović, podsetila je na to da su lažne vesti postale fenomen koji odlučuje o izborima u nekim zemljama.

- Gubitnici hladnog rata su shvatili da postoji druga vrsta borbe, tiha, manjeg intenziteta, borba plasiranjem sadržaja. Kod nas nikada nisu utvrđena pravila na društvenim merama, a poverenje u SAD i svetu nosi čovek. Čovek, autor, svojim imenom i prezimenom stoji iza toga što emituje, a kod nas je sutuacija takva da su nam komentatori anonimni - rekla je ona.

Ona je dodala i da je za sadržaje kod nas bitno da imaju titlove, da budu besplatni i da budu otvoreni za sve, mi smo tako navikli.

- Podkastovi ovde imaju zastupljenost od 1,7 odsto jer na podkastovima imamo sadržaje koji su ozbiljniji, traže vreme i motivaciju i zainteresovanost jer nisu "tra-la-la". S druge strane, imate pojavu da kod mene na fakultetu imate predmet na kom studenti uče kako da pišu scenarija za video igre - rekla je Biljana Srbljanović.

(Telegraf.rs)