U Srbiji je skoro ista kazna ako ukradeš 200.000 evra i ako ubiješ 4 ljudi: Da li je to pravedno?

Zašto se za potpuno različita dela izriču skoro identične kazne

Jovanka Vuković Joka, bivši kontrolor u ekspozituri Banke Inteza, osuđena je na sedam i po godina zatvora zato što je neovlašćeno podizala novac sa računa klijenata i tako pribavila čak 23,8 miliona dinara. Viši sud u Pančevu proglasio ju je krivom  i zato što je u pismu zatražila od izvršnog direktora Banke Inteza Darka Popovića da je ne prijavljuje nadležnim organima.

Bez namere da pravdamo pohlepu bankarke Joke, ne možemo a da ne primetimo da je skoro ista kazna zaprećena i čoveku koji je nesavesnom i bahatom vožnjom u pijanom stanju odneo četiri života. Naime, najviše 12 godina zatvora može da dobije Nenad Jevtović (39) iz Mojsinja koji je prošle godine izazvao nesreću i pogibiju Ivane Joković (33) i Bojana Lazovića (24), dok je sa smrću braće Petra (24) i Milije Paunovića (21) jedno ognjište je zauvek ugašeno.

Preporučujemo

Iako je Jevtović imao čak 1,59 promila alkohola u krvi, i pritom vozio preko 150 na sat, njegov se postupak po našem zakonu ne smatra ubistvom, već teškim krivičnim delom protiv bezbednosti saobraćaja.

Namera počinioca pravi razliku

U slučaju da vozač nije svesno prekršio propise, odnosno da je “počinio krivično delo iz nehata”, onda mu preti najviše osam godina, baš koliko će odležati i bankarka Joka.

Zašto je to tako? Zašto se za potpuno različita dela, koja se, bar po mišljenju nas laika, ne mogu porediti po težini, dobijaju skoro identične kazne?

Advokat Ivan Simić objašnjava da se poređenja u izricanju kazni, koliko god izgledala jednostavno, ne mogu sagledavati prostim upoređivanjem težine učinjenog dela i izrečene kazne u odnosu na neko drugo učinjeno krivično delo i izrečenu kaznu.

- Pravo je ipak nauka, koliko god se građanima nekada čini da je ona nelogična, neprincipijelna, a vrlo često i nepravična. Ako uporedimo kaznu koja je izrečena za proneveru u privrednom poslovanju a koja se kreće u rasponu od 5,5 do 7,5 godina zatvora sa, na primer, teškim delom protiv bezbednosti javnog saobraćaja učinjenim iz nehata, koje za posledicu može imati i smrt nekog lica, gde je maksimalna propisana kazna 8  godina zatvora, na prvi pogled može izazvati podozrenje. Međutim, drugačije je ukoliko se uzmu u obzir neki elementi koji možda na prvi pogled i nisu vidljivi laičkoj javnosti, a koji se odnose upravo na to šta znači nehat - a to je da neko ko je učinio krivično delo, to nije uradio svesno i sa namerom već je smatrao da do toga neće doći ili je mislio da će to moći sprečiti ili pak nije imao ličnu svest da čini nešto zabranjeno – objašnjava Simić.

Kako dalje dodaje, ako sve ovo stavimo na tas sa nekim ko je poput bankarke Joke svesno i sa namerom preduzimao protivpravne radnje da bi sebi pribavio ličnu korist a drugome pričinio štetu, onda je vidljivo da su posledice koje se tiču zaštitnog dobra ipak negde u korelaciji.

Druga je stvar, upozorava Simić, kada sudovi za isto delo sude potpuno različito.

- Naravno, postoje i situacije kada u istim činjeničnim i pravnim stvarima naši sudovi sude nejednako a neretko i potpuno drugačije. To jeste jedan jako opasan fenomen po pravni sistem, pravni poredak pa i funkcionisanje društva u celini. Taj problem ostaje gotovo nevidljiv za čelnike i istaknute predstavnike našeg pravosuđa, a to je nešto što gotovo do temelja ruši poverenje građana u naš pravni sistem i razara snagu samog pravnog poretka – upozorava naš sagovornik.

Iako možda ne možemo porediti kazne za različlita krivična dela, ne možemo da poreknemo da se za pojedina, poput silovanja ili smrti pacijenta usled nesavesnog lečenja, izriču sramotno male kazne.

Sudije strože prema lopovima nego prema silovateljima

Primera radi, za teže oblike silovanja propisane su kazne od pet do 15 godina, a za slučaj smrti žrtve – zatvor od najmanje deset godina. Međutim, u praksi se većina silovatelja kažnjava  blaže i od bankarke Joke, odnosno najveći broj njih dobije od tri do pet godina zatvora.

Poznati su i slučajevi nesavesnog lečenja gde je usled dokazane greške lekara došlo do smrti pacijenta, a oni su osuđeni na pet godina zatvora ili manje. Dakle, takođe blaže od pohlepne bankarke.

Simić pak upozorava da su ovakva poređenja populistička i opasna, pa ćemo ih ovde prekinuti i nadati se da će sudovi biti jednako strogi i prema onima koji nisu krali, ali su takođe zauvek uništili nečiji život.

(M. L.)