Ispovest medicinske sestre iz Niša: Decu nisam videla 10 dana, zaplačemo svi kad nas pozovu

Glavna sestra Klinike za pulmologiju u Kliničkom centru Niš otkrila kako se zdravstveni radnici u toj ustanovi nose sa izazovom i kada se rasplaču

"Kada sam se opredelila za medicinsku profesiju, znala sam da će izazova biti. Bila sam svesna da je spašavanje tuđih života, ponekad opasnost za svoj. Bila sam spremna na odricanje, na žrtvovanje svog privatnog života. Ali nisam nikada razmišljala da bi ovakva situacija mogla da se desi – priča tridesetpetogodišnja Marija Simić, glavna sestra Klinike za pulmologiju", jednog od bastiona niškog Kliničkog centra u kojima se vode borbe za živote pacijenata zaraženih koronom.

Preporučujemo

Marija je do 1. marta, kada je prebačena na Kliniku za pulmologiju, radila na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, ustanovi koja zbrinjava životno ugrožene pacijente. Iskusni profesionalci iz ove jedinice niške bolnice, sada su glavna brana u bici protiv opakog virusa. Oni su raspoređeni na mestima gde treba najviše dati u borbi čiji se kraj još ne nazire.

- Ovde su teški pacijenti koji zahtevaju neprestanu brigu. Ja i moje kolege smo uz njih neprestano tokom 24 sata. Kući više ne odlazimo, poslednji put sam svoje dvoje dece videla pre deset dana – kaže Marija.

Na pitanje novinara Telegrafa, šta je kazala deci, zbog čega nije sa njima, usledio je muk, a zatim suze.

- Ništa im nisam kazala, oni znaju da moram da budem ovde, da mnogi ljudi sada zavise od nas – tiho je rekla ova plemenita žena.

Kaže da ona i njene kolege snagu nalaze jedni u drugima, da ove teške trenutke pravično dele nastojeći da nikom od njih teret ne bude pretežak.

- Teško je gledati te ljude koji se bore za život svesni da su vam mogućnosti da im pomognete ograničene. Svi smo mi samo ljudi, nikad se ne naviknete na to. Zaplačemo zajedno kada nam je mnogo teško, najčešće kad nas deca pozovu, svesni smo da im nedostajemo ali i da smo našim pacijentima najpotrebniji – opisuje Marija dane na poslu.

Njoj i njenim kolegama velika su podrška glavna sestra Kliničkog centra Gordana Dragaš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Radmilo Janković.

- Beskrajno smo im zahvalni što su nam njihovo znanje i stručnost uvek na raspolaganju. Zahvalni smo ostalim kolegama iz Kliničkog centra što se ovako hrabro bore, u svakom od njih i mi nalazimo snagu da istrajemo – nastavlja ova mlada žena.

Građanima Srbije ponovila je poruku koju medicinski radnici upućuju od početka pandemije.

- Računajte na nas, kao što ste uvek mogli i kada nismo bili toliko potrebni, ali molim vas, ostanite kod kuće, da bi svima bilo lakše – zaključuje Marija.

(D. K.)