"Vučem se nekako na kolenima": Borcu Zoranu amputirane obe noge, živi sam sa 19.000 dinara pomoći
Samo lekovi koštaju oko 10.000, a Zoran Gligorijević iz Kuršumlije živi sam, uz pomoć prijatelja i komšija
Od ratišta do ratišta. Od traume do traume. Od jedne bolesti do druge. Do nemaštine i samoće. I straha od onog što donosi dan. Tako je godinama, pa i decenijama izgledao život veterana Zorana Gligorijevića (55) iz Kuršumlije kojeg je rat zatekao kao mladića.
Preporučujemo
Ivanuša: Situacija s koronom je jako ozbiljna, biće više od 3.000 zaraženih dnevno iduće nedelje
Krizni štab za borbu protiv korona virusa sledeće nedelje lomi oko mera: Glavne teme sednice poznate
U ratove nije išao svojom voljom, a slali su ga od ratišta do ratišta. Posledice? Razboleo se posle poslednjeg rata u kojem je učestvovao, 1999. na Kosmetu. Visok šećer. Zbog bolesti mu je najpre amputirana jedna noga, a onda - i druga.
Doživeo je takvu sudbinu, da bude prikovan za krevet. Do pre nekoliko meseci, Zoran je pronalazio snagu u sebi da se nekako kreće uz pomoć jedne noge, da koristi stara kolica, da izađe iz prazne kuće.. A onda... U maju mu je amputirana i druga noga.
- Ne mogu da se krećem, tu sam... Živim, vučem se na kolenima nekako do kupatila... Nisam se ženio, nemam porodicu, posle rata na Kosmetu sam dobio visok nivo šećera u krvi, što se vuklo godinama - započinje Gligorijević.
Prvu operaciju imao je 2013. godine, ali ta rana čak 6 godina nije mogla da zaraste.
- Zato je morala da se amputira 2019. godine, a onda i druga. Nju su amputirali u maju - priča Zoran.
Od primanja ima ukupno 19.100 dinara tuđe nege. I to je sve. Njegovi lekovi na mesečnom iznose i do 10.000 dinara, te Zoran jedva od čega ima da pregura mesec.
Svake godine mora da ide na reviziju, a Zoran se pita šta to kod njega može da se promeni, pa je potrebno da ide na kontrolu svake godine.
- Oni me pozivaju, a ja ne mogu da odem. Doktorka mi je napisala da su mi potrebna električna kolica. Trebaju mi bar da samo da odem kod lekara. Bolnica je udaljena 2,5 kilometara od moje kuće - kaže on.
Kolica kojima se trenutno služi dobio je na korišćenje, ne na poklon. Zato su mu potrebna nova, električna, koja koštaju oko 60.000 dinara.
Nada u protetičaru velikog srca
Gligorijevića je prošlog meseca posetio humanitarac iz Kuršumlije, Dejan Marković (Milošević) koji kaže za Telegraf.rs da mu se javio protetičar velikog srca, Nebojša Perić iz Požarevca, sa željom da pomogne Zoranu. Perić je obradovao ratnog veterana i vratio nadu Zoranu, da će jednog dana, i to vrlo brzo, ponovo moći da hoda.
Perić je, inače, i Ljiljani Dačević, baki dvoje mališana iz Suvog dola, pravio protezu za nogu.
- Zoran je zadužio našu zemlju i red je da mu tu dobrotu vratimo. Pobrinućemo se da Zokija podignemo na noge. U Beogradu će mu se raditi obe noge, tamo će biti dva meseca i jedva čekam da vidim kako će to izgledati. Nadam se da ćemo tada imati Zorana na nogama, da će on nastaviti sa svojim životom normalno, da će moći ponovo da vozi svoju frezu - rekao je Perić.
Kako ističe Dejan Marković, za borca Zorana odrađena je papirologija, uzeo je upute i u petak kreće za Beograd. Tamo bi trebalo da provede oko 40 dana, koliko traje pravljenje proteze.
Gligorijeviću će ipak biti potrebna električna kolica, ali i osnovne životne namirnice, jer trenutnim mesečnim primanjima ne može sve da pokrije.
Ukoliko želite da pomognete Gligorijeviću, to možete učiniti uplatom na dinarski: 340 - 11029458 - 02 ili devizni račun 340 - 10107926 - 98 Fondacije Narodni gvozdeni puk.
(Telegraf.rs)