Filmska priča jednog fiće i Nikole iz Novog Sada: Auto dugo skriven čekao ovog mladića, sad idu i kroz smetove

I u familiji mi kažu "šta si toliko zaluđen, to je samo komad lima", ali za mene je moj fića više od toga, priča Nikola Rađenović

Za žutog fićka iz 1984. godine mnogi bi rekli da je "završio karijeru", ali Nikola Rađenović iz Novog Sada u starom četvorotočkašu ide svuda. I svuda stiže.

Kada je Nikola svojim fićom nedavno otišao na Jahorinu, usred snežnih nanosa i smetova, i oni koji su sumnjali u starog žućka, ostali su nemi. On stvarno čini čuda, ali samo zato što je za njegovim volanom nego ko ga voli i o njemu brine od detinjstva.

Preporučujemo

- Moj fića je prvi put izašao na ulice 1984. godine i bio je u vlasništvu jednog dede koji je živeo u selu blizu Šapca. Moj tata je bio na slavi u tom selu i baš je pričao kako sam celo detinjstvo voleo fiće, naročito žute, pa su mu komšije rekle da se u kući do njih nalazi žuti fića i stoji 13 godina pod prekrivačem - počinje priču Nikola Rađenović.

Njegov otac je odmah otišao da pregovara i kupi malog četvorotočkaša. Baka i deka su sve finansirali jer su želeli da Nikoli to bude uspomena na njih. Tako je fića zapravo postao poklon od familije.

- Jedan dan mi je tata rekao "siđi ispred ulaza, imam nešto za tebe". Imao sam šta i da vidim, žuti fića sa crvenom mašnom stajao je ispred mene kao u nekom filmu - priseća se ovaj mladić.

Njegova mladost počela je žutim autom. "Ne mogu da zamislim kako bi mi bilo bez njega u srednjoj školi i na fakultetu. Doneo mi je fenomenalna poznanstva, priče, događaje, obogatio je moj život, a mnogi ljudi ga posmatraju samo kao malu kantu, malu limenku koja se kotrlja", kaže on.

I familiji mu nekad kažu "šta si toliko zaluđen, to je samo komad lima", ali za Nikolu je on više od toga.

- Kag god bih seo u njega, to bi mi bio izduvni ventil. Sednem i nekako vratim film na neka vremena, neke dane. I to me je uvek motivisalo da idem i na dalja putovanja. Najviše volim fićom do Beograda. Vozim se ulicama lagano i razgledam stare zgrade, od Geneksa do SIV-a - navodi Nikola.

Najdalje je sa fićkom išao do Golubačke tvrđave. Tada je, kaže, fića bio u najgorem stanju ali je super izgurao. Onda je dobio ponudu da snimi jedan promotivni film, pa je fiću usred zime upregao čak do Jahorine.

- Prvo sam tri sata vozio do Sunčane reke kod Banje Koviljače. Tu sam prespavao, a onda sam još sedam sati vozio do Jahorine. Putovao sam toliko jer sam išao jako polako i sve vreme sam nosio lance pošto je bilo dosta klizavo. Naravno, ljudima sam bio atrakcija, na pumpima sam čak sa nekima popio kafu - dodaje naš sagovornik.

Sa žutim fićom prešao je 25.000 kilometara, a fićko je pre toga već prešao 24.000.

- Cilj mi je da ga što više očuvam i da ga restauriram da bude u što boljem stanju. Izbegavam da ga vozim po kiši i snegu, ali kad ga i tako vozim, u povratku ide detaljno pranje, sušenje, da se skine sva so i nazad u garažu do sledeće avanture - priča Nikola.

Krajem decembra učestvovaće i u humanitarnoj akciji kada se okupe vozači Zastavinih vozila, okite ih i po gradu skupljaju donacije u humanitarne svrhe, uglavnom za bolesnu decu.

(Telegraf.rs)