Sveta Novomučenica Milica Beogradska drži krst i ima oreol: Poginula je na noši 1999, sad se vernici njoj mole

Lik tragično nastradale devojčice iz Batajnice oslikan je u tri svetinje

Smrt Milice Rakić iz Batajnice simbol je stradanja Srba u NATO bombardovanju. Tada trogodišnja devojčica poginula je od gelera, sedeći na noši u svom kupatilu. To se desilo 17. aprila 1999. Od tada je prošlo 23 godine.

Preporučujemo

Freska sa likom devojčice nalazi se u tri manastira - dva u Srbiji i jednom u Bosni i Hercegovini. Tim povodom zaputili smo se u obližnji - manastir Tresije na Kosmaju.

Svetinja je podignuta još u vreme Nemanjića, na samom početku 14. veka. Više je puta rušena i obnavljana, što je sudbina većine srpskih bogomolja koje su sa narodom prošle kroz vekove pod Turcima, kasnijim ustancima, dva svetska rata. Poslednja obnova započeta je 1936.

Manastir je posvećen Saboru Svetih Arhangela. U njemu je od ulaza sa desne strane sahranjen upokojeni starešina manastira, arhimandrit Jovan. Napred, ka krstu i oltaru, sa leve strane oslikana je freska sa likom male Milice.

U crveno-crnoj odeći, kakva je i upamćena sa fotografije u haljini i rolci, kratke kose, ali u starijem dobu, Milica gleda na posetioce Tresija. Drži krst u ruci, ima oreol. Oko njenog lika ispisano je: Sveta Novomučenica Milica Beogradska.

Ipak, kako saznajemo od protojereja stavrofora Ljubiše Smiljkovića, arhijereja i namesnika kosmajskog, Milica Rakić nije svetiteljka.

Lik sa freske, ne i svetiteljka

- Da bi SPC uzela u obzir kanonizaciju male Milice Rakić, koja je tragično postradala od NATO agresije, njen kult, odnosno njeno ime i mučeništvo, morao bi da bude široko rasprostranjen u svesti srpskog naroda i tek onda bi moglo da se razmišlja o njenoj kanonizaciji, što je vrlo moguće - kaže sveštenik u razgovoru za Telegraf.rs, napominjući da to nije okončana stvar.

Navodi da to što za sada nije uvrštena u red svetitelja ni u kalendar SPC, ne znači da neće biti.

- Mora da prođe neko vreme, koje će učiniti svoje, i najverovatnije će doći do toga. Ne samo ona, već svi mučenici koji su nastradali od NATO bombi, najverovatnije će biti upisani u kalendar, kao što su upisani Mučenici Kragujevački, Jasenovački i ostali u kalendaru SPC - objašnjava: - Moguće je da svi budu posvećeni jer su oni nevino stradali od ruke agresora, ne dajući otpor ni povod.

Izuzetak od pravila, ne i greška

Objašnjava da su mogući razlozi iz kojih se lik devojčice našao na fresci brojni, ističući slobodu autora i želju igumana. Iako je ovo izuzetak od pravila da na fresci bude prikazan lik svetitelja, dodaje da to nije greška.

- Samo njeno mučeništvo i godine u kojima je izgubila život, uvrstile su je u red mučenika. Isto kao što su svi mučenici postradali u bombardovanju, već sada u blaženstvu oca nebeskog - kaže.

Dodaje i da nije greška moliti se pred tom freskom, te da ovo nije jedini primer takvog izuzetka da se oslika lik nekog ko nije posvećen.

- Nije greška nekoga od nas koji budemo pred njenom freskom u manastiru Tresijama, da joj iznosimo molitve, jer mi i pred svim našim pokojnima to činimo i molimo ih da nas pomenu u Carstvu nebeskom. To znači da niko od nas neće pogrešiti, ako stane pred tom freskom iako ona nije kanonizovana.

Mi imamo i freske ktitora koji zidaju i obnavljaju manastire, pa se tako može naći i freska cele porodice koja je učestvovala u obnovi manastira. Uopšte nije greška što se ona tu nalazi - ističe.

Kako sveštenik objašnjava, procedura je takva da se pitanje o kanonizaciji pokreće pred Sinodom SPC. Veruje da će se u budućnosti to i desiti.

(Telegraf.rs)