Ni jesenje kiše nisu podigle vodostaj Zlatarskog jezera: Za sada miruje ali postoji li opasnosti od nestajanja

Ispod površine i dalje se u nekim delovima mogu nazreti delovi naselja koje je šezdesetih godina potopljeno izgradnjom brane na Uvcu

Foto: Miloš Stojković

Ni suša, ni ostale nedaće nisu uspele da Zlatarskom jezeru, nadomak Nove Varoši, oduzmu epitet jednog od najlepših jezera u Srbiji. O tome svedoči i nedavni snimak iz vazduha, na kome se vidi lepota ove veštačke akumulacije, iako je tokom ove godine nivo vode značajno opao.

- Trenutna kota Zlatarskog jezera je viša za 12,45 metara u odnosu na minimalnu radnu kotu propisanu vodnom dozvolom, a koja iznosi 845 metara nadmorske visine. Trenutni nivo akumlacije sličan je stanju tokom letnje sezone, a u narednom jesenjem periodu očekuje se povoljnija hidrološka situacija, kao i podizanje nivoa akumulacija kako Zlatarskog tako i Uvačkog jezera - navode za Telegraf.rs iz Elektroprivrede Srbije.

Kako kažu, za ovakvo stanje, kriva je suša.

- Suša je pogodila čitav hidro sektor EPS-a i to se vidi i na akumulacijama. I pored toga, akumulacije hidroelektrana održavaju se na nivoima propisanim vodnim dozvolama - kažu iz EPS-a.

Svaki dan, situaciju na terenu prate i iz Specijalnog rezervata prirode "Uvac", odakle kažu da nivo vode nije značajno porastao u poslednje vreme.

- Kada govorimo o zapažanju naše čuvarske službe, prethondnih nekoliko dana se nije menjao vodostaj, tj. nije padao. Dovodimo to u vezu sa, ne sa padavinama, nego sa prelivnim branama. Zbog tog sistema rada hidrocentrala nije došlo do padanja vodostaja na Zlatarskom jezeru. Pad je zabeležen na Uvačkom jezeru, gde je bio skoro jedan metar. Za razliku od njega, recimo, Radoinjsko jezero je imalo stabilan nivo vode upravo zbog pozicije na kojoj se nalazi - navode iz SRP "Uvac".

Zlatarsko jezero nastalo je 60-ih godina, a smešteno je između dve planine, Zlatara i Murtenice. Treće je po veličini u Srbiji, posle Đerdapskog i jezera Perućac na Drini.

Nizak vodostaj, koji je i sad ostavio je gole stene, nasukane čamce i živo blato, a na mesta do kojih ste mogli doći samo čamcem tada se lagano stizalo terenskim vozilom, ili hodom, u gumenim čizmama.

Ispod površine i dalje se u nekim delovima mogu nazreti delovi naselja koje je šezdesetih godina potopljeno izgradnjom brane na Uvcu.

Ostrvo, nadomak same brane, nakon opadanja nivoa vode sada je pretvoreno u poluostrvo. Do njega se, dakle, može i dalje doći kopnenom vezom, što mnogi posetioci koriste.

Na ovakvu situaciju, najviše utiču loši hidrološki uslovi zbog kojih su dotoci na rekama među najnižim u poslednjih 10 godina i kao takvi nepovoljno utiču na nivo akumulacija u Srbiji.

Ipak, to nije uticalo da Zlatarsko jezero bude mesto pokraj koga će, slučajni i namerni prolaznici, zastati da odmore oči i dušu.

(Telegraf.rs)