Uz veštačku inteligenciju do rane dijagnoze retkih bolesti: Oni koji lutaju napokon će znati od čega boluju

Vreme čitanja: oko 3 min.

Sve veći broj istraživanja govore u prilog korišćenja veštačke inteligencije u medicini

Foto: Shutterstock

Kako bi bolesnici što pre došli do pravovremene i tačne dijagnoze, tri velika zdravstvena centra u Srbiji - Univerzitetski Klinički centar Srbije, Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj i KBC Zemun, u saradnji sa Institutom za veštačku inteligenciju Srbije, pokrenuli su pilot projekat "Upotreba veštačke inteligencije u ranoj dijagnostici retkih bolesti". To će bolesnicima pružiti šansu za blagovremeno uvođenje terapije, povećati mogućnost za pozitivan ishod lečenja, zaustavljanje daljeg napredovanja bolesti, kao i kvalitetniji i aktivniji život uz podršku čitave zajednice.

Cilj ovog pilot projekta, koji se odvija pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, a u saradnji sa inovativnom japanskom farmaceutskom kompanijom Takeda, jeste da se kroz upotrebu savremenih digitalnih tehnologija utiče na smanjenje kompleksnosti dijagnostike retkih bolesti, skrati vreme do postavljanja tačne dijagnoze, smanji pritisak na zdravstveni sistem, a posledično troškove lečenja preusmeri na adekvatnu inovativnu terapiju.

Prema procenama Evropske komisije, u svetu postoji između 6.000 i 7.000 retkih bolesti od kojih boluje čak šest do osam odsto svetske populacije. Procenjuje se da u Srbiji, sa nekom retkom bolešću živi čak pola miliona građana. Zajednički imenitelj svim retkim bolestima jeste kasna i komplikovana dijagnostika, kao i neadekvatno prepoznavanje simptoma. Proces dijagnostike ponekad traje i do 8 godina, a bolesnici posete više od 10 različitih specijalnosti.

- Nama istraživačima u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije je izuzetno značajno što imamo mogućnost da radimo na projektu koji će imati veliki društveni značaj i koji će omogućiti detekciju obolelih u vrlo osetljivoj grupi pacijenata kao što su bolesnici koji boluju od retkih bolesti. Takođe, dalje ćemo raditi na razvijanju alata za obradu srpskog jezika koji nisu u potpunosti razvijeni, naročito ne za primenu u medicinskom sektoru. U razgovoru sa lekarima smo shvatili da je detekcija retkih bolesti proces koji je spor i težak. Stoga, mislimo da će ovo doprineti poboljšanju našeg zdravstva u tom domenu i omogućiti bolesnicima koji trenutno lutaju kroz zdravstveni sistem da napokon saznaju od čega boluju. Ovo je jedan od projekata koji Institut za veštačku inteligenciju Srbije ima u oblasti zdravstva – objašnjava dr Branka Rakić, vođa grupe "Primena veštačke inteligencije u zdravstvu" u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.

Sve veći broj istraživanja govore u prilog korišćenja veštačke inteligencije u medicini, naglašava prof. dr Arsen Ristić, kardiolog, načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju u UKC Srbije.

- Pilot projekat sprovodimo na primeru Fabry-eve bolesti, teške nasledne bolesti kod koje je je posebno važno, ubrzati rano otkrivanje, jer tu govorimo o progresivnom multisistemskom oboljenju. Ova bolest zahvata više organa i zahteva više različitih procedura, a otkrivanje traje i po nekoliko godina. Mi bolesnike imamo čime da lečimo, savremena terapija je dostupna o trošku države, problem je u ranoj dijagnostici. Blagovremeno uvođenje adekvatne terapije kod Fabry-eve bolesti prevenira mogućnost nastanka srčane slabosti, šloga u ranom životnom dobu kao i nastanak bubrežne slabosti, zbog čega ovi pacijenti često završe na dijalizi. Koliko god je ljudski faktor važan, tu nam pomaže softver i usmerava nas u dobrom pravcu, ukazuje u određenom slučaju da može da se radi o nekoj retkoj bolesti. Prednost je što softver barata anonimizovanim podacima, što znači da raspolaže samo simptomima relevantnim za određenu bolest, bez pristupa bilo kakvim privatnim podacima. Projekat bi trebalo da krene kroz nekoliko nedelja - zaključuje prof. dr Ristić.

U Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, pored ovog projekta, radilo se na razvoju algoritama za analizu rendgenskih snimaka pluća za detekciju virusa Covid-19 i cilj je da se nastavi dalje na primeni veštačke inteligencije u medicini kako bi se razvili alati koji će pomoći pri detekciji drugih oboljenja, kao što je, na primer rak pluća. Zajedno sa Institutom za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" radi se na upotrebi veštačke inteligencije u analizi EKG snimaka.

Jedan od zacrtanih ciljeva Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, posebno istraživačke grupe "Primena veštačke inteligencije u zdravstvu" jeste kreiranje inovativnih rešenja i veća primena veštačke inteligencije u zdravstvu, kako bi pomogli našim lekarima i bolesnicima, ali i doprineli unapređenju javnog zdravlja i društva uopšte.

Video: Skandalozan snimak iz bolnice: Odbili da prime dete sa visokom temperaturom na lečenje

(Telegraf.rs)