Maksimum padavina se premešta iz juna u maj, Đurđević: Situacija nije redovna, treba da budemo oprezni

Vreme čitanja: oko 4 min.

Svake godine tokom maja i juna treba očekivati pojavu bujičnih poplava, a tokom maja treba da budemo posebno oprazni po pitanju poplava kada tokom više dana zaredom imamo te velike akumulacije, kaže klimatolog Vladimir Đurđević

Foto: Nikola Tomić

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da, prema trenutnim prognozama, ne deluje da ćemo imati neke ozbiljnije poplave, ali je potreban oprezan. Ističe da se poslednjih godina zbog promene klime maksimum padavina premešta iz juna u maj. Živimo u rizičnijem svetu, poručuje Đurđević i dodaje da možemo očekivati ekstremne padavine, obilnije od dosadašnjih.

Zbog poplava u regionu, raste nivo Save i u našoj zemlji. RHMZ je izdao upozorenje da će 19. maja na Savi kod Šapca vodostaj preći granicu redovne odbrane od poplava. Noćas su poplavljene ulice Novog Sada, Zrenjanina i Koceljeve. Nećemo zaboraviti ni majske poplave iz 2014. godine.

Vladimir Đurđević kaže da treba da budemo oprezni.

"Situacija nije redovna, ovo je neki prvi stepen upozorenja koji je izdao RHMZ. Prema trenutnim prognozama, ne deluje da ćemo imati neke ozbiljnije poplave, ali treba da postoji neki nivo opreznosti. U tom smislu RHMZ sigurno prati situaciju, a takođe sektor za vanredne situacije. Tako da nismo sada u nekoj situaciji koja je ekstremno kritična", navodi Đurđević za RTS.

Ipak, još jednom ponavlja da opreznost treba da postoji, jer su bile velike akumulacije padavina i u Hrvatskoj i u BiH, tj. celim slivom Save su bile velike padavine.

"Ta voda treba da prođe negde i proći će kroz Savu koja protiče delom kroz Srbiju i u jednom trenutku ćemo imati viši vodostaj i u nekim mestima će to biti preko tih granica redovnih odbrana od poplava. Možda ćemo se približiti sledećem nivou upozorenja, ali prema trenutnim prognozama ne bi trebalo da bude situacija koje su ekstremne kao što su bile poplave 2014. godine", navodi Đurđević.

Tokom maja i juna treba očekivati pojavu bujičnih poplava

Ovih dana svi čekamo sunce, a izgleda da nam je maj doneo samo oblake i kišu do sada. Đurđević ističe da su ove količine padavina u maju uobičajene i da je maj kišan mesec.

"Jun je inače u Srbiji mesec sa najvećom količinom padavina. Poslednjih godina se primećuje da zbog promene klime taj maksimum padavina se premešta iz juna u maj", dodaje Đurđević.

Ističe da ostaje da se vidi da li ćemo u količini mesečnih padavina prići ekstremnijim vrednostima, kao i da smo još daleko od kraja maja.

"Ovo je mesec u kome treba očekivati ovakve situacije. Svake godine tokom maja i juna treba očekivati pojavu bujičnih poplava, a tokom maja treba da budemo posebno oprazni po pitanju poplava kada tokom više dana zaredom imamo te velike akumulacije. U Hrvatskoj ste imali situaciju da su u dan ili dva pale višemesečne količine padavina, preko 200 litara po metru kvadratnom. To su akumulacije koje očekujete da imate tokom dva meseca, ne u dva dana", ističe Đurđević.

Naglašava da je klima promenjena i da živimo u svetu koji je rizičniji po pitanju toga da se pojavljuju ekstremne padavine.

"Ceo region, cela Evropa i ostatak severne hemisfere živi u većem riziku da ćemo se sve češće susretati sa ovakvim situacijama", dodaje.

Kaže da ne da možemo očekivati ekstremne padavine slične onima koje su se već desile, već da treba da očekujemo ekstreme koji su još jači.

"Proces klimatskih promena neće biti zaustavljen uskoro. U najboljoj situaciji taj porast globalne temperature će se zaustaviti oko 2050. godine. Za to je potrebno da ceo svet radi na tome da ispuni Pariski sporazum i da napusti fosilna goriva, ugalj, naftu i gas. Pošto se to ne dešava, narednih 30 godina sigurno možemo očekivati ekstremnije situacije od ove", navodi Đurđević.

U vazduhu u proseku 7 odsto više vodene pare

Ukazuje i da je tačno da uglavnom pričamo o visokim temperaturama, toplotnim talasima i vrućinama, jer su klimatske promene često izjednačene sa globalnim zagrevanjem.

"Ali promena klime znači promenu kako vazduh cirkuliše preko naše planete, a pošto je planeta trenutno toplija za jedan stepen taj jedan stepen povišene prosečne temperature znači da u vazduhu imamo u proseku sedam odsto više vodene pare. Tako da u startu uvek u atmosferi imamo veći rezervoar iz kojeg može da se napravi kiša", objašnjava Đurđević.

Navodi da će se, nažalost, ta situacija pogoršavati u narednih nekoliko decenija.

"Zbog toga treba da vlada veći oprez. Mi kao društvo treba da radimo na tome da taj proces zaustavimo i da radimo na prilagođavanju, da izmenimo infrastrukturu. Vidimo da infrastruktura nije odgovarajuća u odnosu na to kako je klima promenjena, treba da se unapredi sistem odbrane od poplave, da se unapredi sistem gradskih odvodnih kanala za atmosfersku vodu tj. kišnicu, da ne bismo imali malo-malo pa poplavljene ulice u raznim delovima grada i to je posao koji nas čeka, koji je vrlo ozbiljan i koji treba da bude dobro planiran kako bismo ga efikasno obavili", zaključio je Đurđević.

(Telegraf.rs)