Tramp najavio da će prekršiti 47 godina star protokol: Tajvan kaže da je spreman, a Kina?

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će razgovarati s tajvanskim predsednikom Lai Čing Teom o mogućoj prodaji oružja Tajvanu, što bi predstavljalo veliko odstupanje od dugogodišnje diplomatske prakse.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je Lai "spreman da razgovara" sa američkim kolegom i da bi tom prilikom naglasio da Kina narušava mir u Tajvanskom moreuzu, dok tajvanske vlasti nastoje da očuvaju postojeće stanje.

Preporučujemo

Iz Tajvana poručuju da predsednik Lai Čing Te ostaje predan očuvanju stabilnog "statusa kvo" u regionu, ali i otvoren za razmenu stavova s američkom stranom.

Američki i tajvanski zvaničnici nisu direktno razgovarali još od 1979. godine, kada je Vašington prekinuo službene odnose s Tajvanom kako bi priznao vladu u Pekingu.

Peking smatra Tajvan svojom teritorijom i nije isključio mogućnost da ga preuzme silom. Lai, koji je preuzeo dužnost 2024. godine, stoji iza jednog od najsnažnijih pokušaja poslednjih godina da se ojača odbrana ostrva.

SAD već dugo podržava Tajvan i prema zakonu mu mora omogućiti sredstva za samoodbranu, ali pritom mora da balansira između te podrške i održavanja diplomatskih odnosa s Kinom.

Na pitanje planira li da razgovara s Laijem pre donošenja odluke o prodaji američkog oružja, Tramp je odgovorio da će razgovarati sa njim.

"Razgovaram sa svima... Radićemo na tome, na tajvanskom problemu", rekao je američki predsednik.

Tramp je pritom svoj odnos s kineskim predsednikom Si Đinpingom opisao kao "neverojatan", nakon dvodnevnog samita u Pekingu prošle sedmice.

Kina odmah reagovala

SAD je 1979. doneo Zakon o odnosima s Tajvanom, prema kojem može "snabdevani Tajvan oružjem odbrambenog karaktera", zbog čega Vašington i dalje prodaje oružje toj zemlji. Predloženi paket naoružanja vredan 14 milijardi dolara navodno uključuje opremu za borbu protiv dronova i PVO sisteme. Tramp je naglasio da još nije odlučio hoće li prodaja biti realizovana.

Kina je već "reagovala", tako što je odložila predloženu posetu podsekretara odbrane Pentagona za politiku Elbridža Kolbija i poseta se neće dogoditi dokle god Tramp ne donese odluku o paketu oružja Tajvanu, rekli su ljudi koji su upoznati sa razgovorima.

Prošle sedmice, tokom povratka iz Pekinga nakon sastanka s Sijem, Trump je ponovno upitan o prodaji oružja Tajvanu. Tada je rekao da će "doneti odluku u relativno kratkom roku".

"Moram razgovarati s osobom koja sada vodi Tajvan, znate o kome govorim", izjavio je Tramp.

Si upozorio Trampa na sastanku

Tokom Trampove posete Kini, Si Đinping je jasno dao do znanja da je Tajvan jedno od najvećih pitanja u odnosima između dve zemlje, a Si je upozorio na mogućnost sukoba između dve supersile ako se tim pitanjem bude loše upravljalo.

Iako je Tramp odbacio mogućnost sukoba između SAD i Kine zbog Tajvana, izjavio je da Si "vrlo snažno" oseća pitanje Tajvana.

"Nisam dao nikakvo obećanje ni na jednu stranu", poručio je novinarima Tramp dok se avionom vraćao za Vašington.

Nakon sastanka Trampa i Sija, Lai je poručio da je Tajvan "suverena, nezavisna demokratska država" i da mir u Tajvanskom moreuzu neće biti "žrtvovan niti predmet trgovine". Lai je takođe naglasio da je američka prodaja oružja "ključni faktor u održavanju regionalnog mira i stabilnosti".

Ovo nije prvi put da Tramp krši diplomatsku tradiciju. Još 2016. godine razgovarao je s tadašnjom tajvanskom predsednicom Cai Ing Ven, ali to je bilo pre nego što je preuzeo dužnost. Kina je zvanično protestovala Vašingtonu nakon tog poziva.

Tramp je takođe naveo da je s Sijem "vrlo detaljno" razgovarao o prodaji oružja, što bi, ako je tačno, predstavljalo još jedno iznenađujuće odstupanje od američke politike, prenosi Index.

SAD je 1982. godine obećao Tajvanu da se neće konsultovati s Pekingom o prodaji oružja Tajvanu. Ali, kada su Trampa tokom leta iz Pekinga pitali o toj obavezi, odgovorio je da su "osamdesete bile davno".

Prošlog decembra SAD je odobrio prodaju oružja Tajvanu vrednu 11 milijardi dolara, jednu od najvećih dosad, što je izazvalo bes Pekinga.

Tajvan je pod predsednikom Laijem znatno povećao izdvajanja za odbranu kako bi odgovorio na sve veći vojni pritisak Kine. Mnogi stanovnici Tajvana smatraju se delom zasebne nacije, iako većina podržava održavanje sadašnjeg stanja u kojem Tajvan niti proglašava nezavisnost od Kine niti se s njom ujedinjuje.

(Telegraf.rs)