4 prelepe jedinke ptica prstenovane i puštene na slobodu: Lepa vest iz zoo-vrta na Paliću

Vreme čitanja: oko 2 min.

Sistem zbrinjavanja strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na ovaj način funkcioniše od 2016. godine

Foto: RINA

Jedinke orla belorepana, jastreba, štiglića i vetruške, koje su u prethodnom periodu boravile u Prihvatilištu zoo-vrta, juče su vraćene u prirodno stanište.

Nakon perioda oporavka, odnosno proletanja, ove zaštićene vrste su prstenovane i puštene na slobodu, prenosi Subotica.com.

- Ovo je kruna našeg rada, dan kada jedinke koje su bile zbrinute u našem Prihvatilištu vraćamo prirodi. U pitanju je šest štiglića - češljugara, ptice koje nisu bile povređene, već potiču iz neke vrste zaplene, zatim deset vetruški i jedan jastreb, koga smo već pokušavali da pusitmo, ali nije uspeo da poleti. Fokus je na orlu belorepanu, najvećoj grabljivici na teritoriji Evrope, koji je prošle godine stigao u Prihvatilište, sa povredom krila, koja je najverovatnije nastala u borbi sa drugom grabljivicom, možda baš drugim belorepanom. Nakon osam meseci, vraća se na slobodu. Posao nam znatno olakšava postojanje velikog aviarijuma, gde on može da uzleti, pa veterinar i druge stručne službe mogu da ocene njegov polet, sposobnost letenja, kondiciju, fizičku spremnost kao i opšte zdravstveno stanje, što je neophodan uslov da bi ptica bila puštena - rekao je Ilija Miljković, Stučnjak za zaštitu prirode, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Osim provere zdravstvenog stanja, ptice se pre puštanja i prstenuju.

- Kako bismo mogli da pratimo njihovo kretanje, domet koji mogu da ostvare, kako bismo utvrdili lokalitet na kome će se nastaniti, sve jedinke najpre prstenujemo. Na ovaj način znamo ako neka neka ptica koju smo pustili, dospe na neko drugo mesto - kaže Sonja Mandić, vršilac dužnosti direktora Zoološkog vrta.

Prihvatilište za stogo zaštićene i zaštićene divlje vrst u okviru Zoološkog vrta Palić funkcioniše tako što povređene jedinke ili poletarci budu zbrinuti, nakon čega sledi period oporavka odnosno nege, kada prolaze i različite provere od strane veterinara i drugih stručnih službi. Cilj je da što veći broj jedinki bude vraćen u prirodu.

- Smisao ovog Prihvatilišta jeste da sve te jedinke budu vraćene tamo gde pripadaju. Ptice koje ne mogu biti puštene zbog povreda krila ili drugih povreda usled kojih se ne mogu vratiti samostalnom životu u prirodi, biće zadražne. Pokušaćemo njihovu rerodukciju, da bismo kasnije njihove ptiće pustili u prirodu, i na taj način doprineli bogaćenju životinjskog fonda naše zemlje - dodaje Sonja Matković.

Sistem zbrinjavanja strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na ovaj način funkcioniše od 2016. godine, a na godišnejm nivou Prihvatilište ima između oko 330 intervencija, u šta spada zbrinjavanje boelsnih, iznemoglih, povređenih, jedinki ostalih bez roditelja. Statistički podaci pokazuju postoji rast nivoa ekološke svesti i da građani brinu o ugroženim životinjama.

(Telegraf.rs)