"Tražim prijatelje": Očajnički vapaj mladih na mrežama, pitali smo studente zašto je danas teško naći društvo

Vreme čitanja: oko 5 min.

Ovakvi vapaji sve su češći na studentskim grupama na Fejsbuku

Foto: Shutterstock, Facebook

"Tražim prijatelje", rečenica je kojom uglavnom počinju "oglasi" usamljenih studenata u grupama na Fejsbuku. Ovaj vapaj za druženjem u eri novih tehnologija, mreža i kanala za komunikaciju sve je češći. Mladi traže nekoga sa kim bi izašli u šetnju, popili kafu, nekoga za druženje ili pričanje o omiljenoj knjizi.

Ovakve studentske grupe broje na desetine hiljada mladih članova, a neki od njih tragaju za osobom koja je voljna da provede sa njima nekoliko sati nedeljno ili mesečno. Sudeći po društvenim mrežama i anonimnim"oglasima" reklo bi se da su očajniji nego ikada.

"Tražim prijatelje! Pre godinu dana sam se doselila u Beograd zbog studiranja međutim nisam nikoga upoznala i treba mi društvo. Ja sam 2003. godište, nadam se da će nekome to odgovarati. Želela bih da ostanem anonimna, ukoliko je neko za druženje može da ostavi komentar i ja ću mu/joj se javiti privatno";

"Da li je neko zainteresovan za sportove i šetnje po Beogradu? Neki vid rekreacija i druženja?";

"Ćao ljudi, prva sam godina fakulteta u Beogradu, imam dosta slobodnog vremena te ne poznajem puno ljudi, a smatram da je jedan od boljih načina da ih upoznam kroz humanitarni rad i volontiranje. Ako imate neki predlog neke neprofitne organizacije koja traži volontere slobodno pišite, svaki savet je dobrodošao!" - Nekoliko je objava koje su se pojavile u veoma kratkom roku.

Mnogo studenata se javilo u komentarima da je takođe raspoloženo za druženje, a iz ovoga se nameće pitanje: "Šta je ono što sprečava mlade da u oči u oči upoznaju osobu koja im prija?" 

Milun iz Užica misli da je jedan od problema što smo dotakli limit, jer kako kaže, u svetu je dostupno mnogo toga, a na to utiče i sve intenzivniji razvoj informatičke revolucije.

- Zbog toga se javlja i neka doza straha i neizvesnosti kod samog pojedinca. Imao sam i ja poteškoće. Na novu sredinu se prilagodim relativno brzo. U početku bude panike, straha, neizvesnosti kako će sve proći. Mi, deca, koja dolazimo iz provincije u Beograd (primera radi) smo veći borci baš zato što se upuštamo u nove izazove - novi grad pun novih ljudi, ideja, događaja i svega onoga što ispunjava svakodnevicu svih nas- kaže ovaj brucoš.

Marija iz Beograda promenila je tri fakulteta i svaki put morala je da se prilagođava na novu sredinu. Kako kaže, ona nije imala problem sa upoznavanjem kolega i koleginica sa fakulteta, jer komunikacija joj "ide od ruke", ali razume stidljivije osobe kojima je teže da naprave prvi korak.

- Mislim da je na ovaj problem u poslednje vreme najviše uticala korona zato što smo previše bili zatvoreni. Pogotovo je pogodila ove generacije koje su upisale fakultete i srednje škole dok je još bio karantin. Ljudi su se nekako zatvorili u kuće i dosta poslova se radi od kuće i to je i uticalo da se ljudi otuđe - kaže Marija.

Smatra da ljudi više nisu slobodni kao što su bili i zato im je teže da uspostave komunikaciju sa drugima, a glavna prepreka je, kako kaže, strah od odbijanja. Ona podržava ovakve objave, ali misli da to nije najbolje rešenje jer su ljudi puni predrasuda i postaju skeptični kada vide anonimnu objavu.

- Ne znam da li bih ja napisala takvu objavu, a da nije anonimna, a opet ako je anonimna bilo bi teže i drugim ljudima da se jave jer ne znaju ko je u pitanju. Više bih se trudila da uživo uspostavim komunikaciju sa ljudima sa faksa - posećivala bih čitaonicu. Najbolje je prići i pitati "Koja ste godina, koji smer?", Pitala bih neku informaciju u vezi sa faksom, za neke beleške, skripte, onda bih videla kako bi oni odgovorili na to onda bih razmenila broj ili društvene mreže i onda bih u zavisnosti od toga kako se oni postave razvijala dalju komunikaciju. Ne kažem da bi uspelo sa svakim, ali sigurno da bi uspelo, sa nekim bih se sigurno združila - savetuje ona.

Kaže da je na prvi pogled takva komunikacija površna, ali to je i normalno na početku, da bi se ona produbila i postala više od razmenjivanja beleški, prvi korak je razmeniti kontakt.

- Pokrenula bih nešto, poslala smešan video ili nešto što bi moglo da nas poveže i tako nastavila komunikaciju - kaže ona.

Zašto je ljudima lakše da komuniciraju onlajn?

Sociološkinja Jelena Radović objasnila je za Telegraf.rs zašto mladi pribegavaju tom načinu komunikacije i šta ih sprečava da se lakše prilagode na novo okruženje.

- Ako ne uspostave te inicijalne veze koje se uspostavljaju u prvim danima, mesecima studiranja tu nastaje to o čemu pričamo. Zato su društvene mreže idealna opcija u kojoj vi lako možete da dođete do poznanstava u krajnjem slučaju prijatelja i veza. Kada komuniciramo onlajn vrlo često se u telu i mozgu dešavaju određene hemijske reakcije koje nam se dešavaju i kada komuniciramo uživo, a ovo je jedna prečica u komunikaciji i u sticanju novih poznanstava - kaže sociološkinja za Telegraf.rs.

Ona kaže da upoznavanje preko društvenih mreža pruža određenu vrstu zaštite s obzirom na to da u startu ne postoji direktan personalni kontakt.

- Može otprilike da se sazna kakav je neko kroz tu komunikaciju. Vrlo često se dešava da neko može onlajn da bude jedna osoba, a oflajn potpuno drugačija osoba i da to može biti zamka, ali ukoliko je neko oprezan i ide korak po korak može da sazna osnovne informacije i da upozna delimičo neku osobu pre nego što je uživo vidi.

Kaže da se ljudi plaše da budu povređeni, ali biti povređen je sastavn deo života, jer je, kako kaže, to određena vrsta odrastanja, sticanja iskustva, te nije loše nekada biti tužan i povređen.

- Možda su jednostavno mladi u nekim trenucima nesigurniji, stidljiviji, pa im je na ovaj način lakše da stupe u kontakt, a to je sastavni deo komunikacije današnjice. Ne vidim u tome ništa loše već samo kao dodatni vid komunikacije koji omogućava ljudima da se združe nađu zajednički jezik - zaključuje ona.

(Telegraf.rs)