Srpska snajka koja obožava pečenje: Patricia se iz Afrike se preselila u Čačak pa primila pravoslavlje

N. S.
Vreme čitanja: oko 2 min.

"Ovde sam naučila da žene u manastirima nose duge haljine ili suknje"

Foto: Rina

Početkom ove godine grad na Moravi dobio je novu stanovnicu koja se u Čačak zbog ljubavi doselila čak iz daleke Zambije. Patricia Kaunda Radojičić postala je srpska snajka i tokom ovih prvih meseci života u našoj zemlji ima samo pozitivne utiske. Ipak, najjači utisak na nju je ostavila domaća hrana - potpuno drugačija od one koja se jede u Africi.

- Mnogo mi se sviđa Čačak, ovde živim od marta, dakle, negde oko devet meseci. Ono što me ovde fascinira jeste ukusna hrana, najbolje pečenje, a ljudi su ljubazni. Uvek kada je neophodna pomoć, Čačani rado pomažu. Ono što mi se, takođe, sviđa jeste što su ovde porodice na okupu, Čačak je čist i prelep grad, sviđaju mi se centar i fonatana, nekako je sve dobro - rekla je za RINU Patricia Kaunda Radojičić iz Zambije.

Foto: Rina

Prilikom doseljenja u Čačak doživela je, kako kaže i kulturološki šok, međutim, u pozitivnom smislu. Iznenadila ju je spontanost napeg naroda i opušteno ispijanje kafe sa prijateljima tokom dana, jer na to nije bila navikla. Patricia je takođe primila pravoslavlje i krstila se u jednoj čačanskoj crkvi, što za nju ima veliko značenje.

- Ja sam sada pravoslana Hrišćanka, krstila sam se u Čačaku u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, taj dan je veoma bitan za mene i mnogo sam srećna, jer sam sada u pravoslavnoj veri. Pravoslavlje je za mene bitno, kao i za mog muža, porodicu i našu budućnost. Prijatelji i porodica iz Zambije su srećni, zato, jer sam i ja srećna ovde u Čačku, ovo je mesto dobro za mene i sve je blizu - kazala je srpska snaha iz Zambije.

Jezik je prilično savladala, a i često posećuje divna mesta od kojih je za najlepše izdvojila pravoslavne svetinje. Mnoge je posetila i oduševila se, ali i iznenadila odeđenim običajima.

- Ovde sam naučila da žene u manastirima nose duge haljine ili suknje, a muškarci nose majice dugih rukava, a sestre, odnosno monahinje u manastirima mogu pomoći, dok se u tim svetinjama može pronaći mir. Srpski jezik sam počela da učim i pričam 2019. godine, to je bilo kada sam upoznala svog muža i od tada vežbam i učim, on mi u tome najviše pomaže i svaki put ranije kada sam dolazila u Srbiju moj srpski je bivao sve bolji - zaključila je Patricia.

(Telegraf.rs)