Njihov kolač tradicionalna je poslastica za Badnji dan: Grujičići suše šljivu na listu kupusa, evo kako prave

E. T.
Vreme čitanja: oko 1 min.

Najviše posla oko pravljenja kolača je u rukama domaćice Vidojke

Foto: D. Gagričić

Jedinstvena poslastica, koju pripremaju supružnici Grujičić je kolač od šljiva, koje suše na listu kupusa, a na Badnji dan je neizostavan na trpezi.

Nedeljko i Vidojka Grujičić iz zlatiborskog sela Draglica, sačuvali su recepturu predaka, pa svake jeseni pripremaju kolač od pekmeza na starinski način.

Glavni sastojak kolača jesu šljive madžarke od kojih se pravi pekmez, koji se zatim suši na listu kupusa.

Najviše posla oko pravljenja kolača je u rukama domaćice Vidojke, koja nam je i objasnila kako se priprema na starinski način.

"Prvo je neophodno da pekmez bude dobro ukuvan, a tek pred kraj kuvanja u pekmez se dodaje nekoliko kašika pšeničnog brašna, koje pomaže da se kolač brže osuši, ali i ukus čini lepšim i utiče na gustinu", objašnjava domaćica i dodaje:

"Kasnije se pekmez kašikom stavlja na liske kupusa i tu se ostavlja oko mesec dana na sušenje."

Liske kupusa sa pekmezom ređaju na daske, pa stavljaju u kolibu, po neki put kolač prevrnu, a kada se osuši skidaju ga sa liski i pakuju u papirne kese.

"Poslastica se obično na trpezu isnosi na Detinjce, Materice, Oce, Badnji dan i Božić, a omiljena je svima, kako gostima koji navrate kod nas, tako i našoj deci i unucima."

Dok je u seoskim domaćinstvima živelo više ljudi tokom zime se jelo i više kolača i pekmeza, pa su ga tada kuvali u rakijskom kazanu, a čuvali u manjim drvenim i zemljanim posudama.

Šljivov kolač bio okrepljenje Soluncima

U ovom kraju se još prepričavaju sećanja Solunaca, kada su kretali na mobilizaciju početkom 20. veka, a u torbi su pored voska uvek nosili po koji šljivov kolač, kako bi se okrepili u teškim ratnim situacijama.

(Telegraf.rs / B.I.)