Slavica Maris za Telegraf: Ovo nismo imali 20 godina, od sutra ćemo znati da li je dečak zarazio još učenika

Vreme čitanja: oko 13 min.

*U školi u koju ide dečak koji nije primio nijednu vakcinu a oboleo od morbila u toku je pooštren epidemiološki nadzor *Prve obolele iz kontakta sa njim se očekuje od 15. februara

Dečak od 8 godina koji je oboleo od malih boginja, i koji nije primilo nijednu vakcinu od rođenja, nalazi se na bolničkom lečenju u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ne zato što ima komplikacije uzrokovane morbilima, već da bi se izolovao i da bi se njegovo zdravstveno stanje pratilo. Poražavajuća je činjenica da u današnje vreme imate dete koje ima 8 godina, a nije primilo nijednu vakcinu, kaže u intervjuu za Telegraf.rs dr Slavica Maris, načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, koja dodaje da iz godine u godinu raste broj nevakcinisane dece.

Prema njenim rečima juče je bilo još nekoliko sumnji na morbile, a u školi u koju ide učenik drugog razreda koji nije vakcinisan nijednom vakcinom po kalendaru obavezne vakcinacije, preduzete su sve neophodne mere.

Naša sagovornica ističe da ovakvu situaciju sa velikim kašljom nismo imali unazad 20 godina, kao i da je on potvrđen u svih 17 opština u Beogradu. Sa druge strane, kako ona navodi, u Beogradu je dvoje dece koja su obolela od velikog kašlja hospitalizovana, od toga je jedno do godinu dana i nalazi se u Intenzivnoj nezi.

Haraju i druge virusne infekcije, a dr Maris napominje da dominira grip.

  • Kakva je trenutno epidemiološka situacija u Beogradu? Imamo veliki kašalj, imamo boginje, respiratorne infekcije, oboljenja slična gripu. Šta je ono što nam trenutno pravi najveći problem?

Mogu reći da je ovo period kada se najviše javljaju akutne respiratorne infekcije, tako da imamo povećan broj prijavljenih obolelih od ovih infekcija. Ukupno je prijavljeno oko 19.200 obolelih za prethodnu nedelju na teritoriji Beograda, a oboljenja slična gripu oko 900. Ovo je nešto veći broj obolelih za oko 1,5 do 2 odsto u odnosu na pre dve nedelje.

Ako govorimo o infekcijama koje trenutno dominiraju od virusnih infekcija, to je svakako grip. I, to, evo, prethodne nedelje smo imali jako veliki broj izolata gripa. Dominira serotip AH3. U oko dve trećine svih izolata, oko 66 do 67 odsto, je upravo ovaj serotip virusa gripa, a u jednoj trećini to je AH1. Za sada nemamo veliki broj prijavljenih obolelih od virusa serotipa B. Na teritoriji Beograda, tokom ove sezone, jedan ili dva slučaja smo tek imali. Sem ovih virusnih infekcija koje i očekujemo u ovo doba godine, imamo veliki broj prijavljenih infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom, infekcija izazvanih adenovirusima, rinovirusom, virusima parainfluence i drugim respiratornim virusima, što je ponavljam, uobičajeno za ovo doba godine.

Ono što nije uobičajeno, što nismo sretali unazad sigurno 20 godina, jeste upravo ovako veliki broj obolelih od velikog kašlja. Na teritoriji Beograda je prijavljena i epidemija od ove bolesti. Od marta prethodne godine, zaključno sa prošlom nedeljom, na teritoriji Beograda je ukupno prijavljeno 815 obolelih od velikog kašlja, ali to su samo oni laboratorijski potvrđeni slučajevi. Svakako realan broj obolelih je znatno veći, jer u svakom domaćinstvu imamo barem jednog ili dvoje koji takođe, imaju slične tegobe, ali koji se nisu javljali lekaru i koji nisu registrovani u ovom sistemu nadzora nad ovim oboljenjem. Ako govorimo o pertusisu, odnosno velikom kašlju, i dalje najveći broj obolelih pripada uzrasnoj grupi od 10 do 19 godina, oko 64 procenata, a među njima najveći je broj upravo tinejdžera uzrasta od 12, 13 i 14 godina. Najmlađi je uzrast od 0 do 4 godine, zastupljeni su sa 9,9 procenata.

  • Kakav je vakcinalni status obolelih od velikog kašlja?

Ako analiziramo vakcinalni status obolelih u oko 63 odsto imamo onih koji su potpuno vakcinisani, 6,1 odsto onih koji su nepotpuno vakcinisanih, a oni koji su nevkcinisani imamo 6,2 procenata. I dalje u Beogradu, po pitanju broja obolelih slučajeva dominiraju oboleli iz Zemuna sa 20,1 odsto, ali veliki broj obolelih se prijavljuje i na Paliluli, Čukarici, Zvezdari i Voždovcu. Inače, ovo oboljenje je registrovano na teritoriji svih 17 opština u Beogradu.

  • Imamo i male boginje od prošle nedelje?

Svedoci smo da pored velikog kašlja, imamo i virus morbila, odnosno male boginje, koje su potvrđene kod 3 slučaja. Imali smo prvo obolelo dete koje je zaraženo od svoje majke, i jedno dete, poslednje, u pitanju je osmogodišnji dečak koji nije vakcinisan. Ne samo da nije primio vakcinu protiv malih boginja, već uopšte nijednu vakcinu dete nije primilo. Ovo dete se trenutno nalazi na bolničkom lečenju u jednoj zdravstvenoj ustanovi ovde u Beogradu, ne zbog toga što ima neku komplikaciju bolesti, već zbog izolacije i praćenja njegovog zdravstvenog stanja.

  • Kako vi kao doktor reagujete na činjenicu da dete nije vakcinisano nijednom vakcinom od rođenja?

Veoma sam iznenađena. To je poražavajuća činjenica da vi u današnje vreme imate dete koje ima 8 godina, a nije primilu nijednu vakcinu. Znamo da vakcinacija predstavlja najefikasniju meru prevencije protiv određenih zaraznih bolesti. Zahvaljujući vakcinaciji mi smo iskorenili neke bolesti. Pomenuću velike boginje koje su nam pravile veliki problem u prošlosti, zatim poliomiolitis, odnosno dečiju paralizu. Ako govorimo o malim boginjama, o toj vakcini, ona je krenula da se primenjuje 1963. godine, a pre njene primene na globalnom nivou imali smo desetine miliona smrtnih slučajeva koji su uzrokovani upravo obolevanjem od malih boginja.

Dovoljan je podatak da je prema procenama SZO u periodu od 2020. do 2021. zahvaljujući aktivnoj masovnoj imunizaciji protiv malih boginja prevenirano 56 miliona smrtnih ishoda. Da li je to mali broj? Nije. I, svaki roditelj treba da se zapita, da shvati da on vakciniše svoje dete ne samo da bi zaštitio njega već i drugu decu, koja možda zbog uzrasta u kojem se nalaze ne mogu da prime tu vakcinu, ili zbog nekog svog osnovnog oboljenja, iz medicinskog razloga.

Bolesti koje sam pomenula, veliki kašalj i male boginje, spadaju u najzaraznija oboljenja. Da bismo sprečili epidemijsko širenje ovih bolesti, moramo da stvorimoa taj bedem imunizovanih osoba da bude minimum 95 odsto. Svedoci smo da nam upravo iz godine u godinu pada obuhvat imunizacijom. Nekada opravdano. Imali smo situaciju sa pandemijom, gde je na globalnom nivou, ne samo kod nas, nego i u Evropi i svetu osetan bio pad obuhvata imunizacijom.

U Beogradu je 2017. obuhvat prvom dozom MMR vakcinom bio je 65 odsto. Jako nizak. I, upravo "zahvaljujući" tako niskom obuhvatu desila nam se epidemija. Prvi slučajevi su zabeleženi krajem 2017., a u 2018. je buknula epidemija malih boginja gde smo imali u celoj Srbiji nešto malo manje od 6.000 obolelih osoba a 15 smrtnih ishoda.

U Beogradu smo imali 2150 obolelih osoba. U takvoj situaciji kada imamo veliki broj obolelih osoba, kada se mnogo o tome piše i govori, stekao se utisak da su se roditelji ponovo vratili imunizaciji. Tako smo 2018. godine na teritoriji Beograda imali oobuhvat imunizacijom prvom dozom MMR vakcine od 98 odsto, što je zaista, u odnosu na 65 bio značajan porast. Međutim, čim se završila epidemija i vratili se u uobičajene svoje tokove, opet smo zaboravili na vakcinaciju, i ponovo je krenuo pad obuhvata, tako da je 2021. godine obuhvat bio 68 odsto, 2022. blag porast 82 odsto i prema preliminarnim podacima za 2023. godinu bio je 88 odsto. Ima blagu tendenciju porasta, ali to je i dalje nedevoljno u odnosu na 95 odsto. Jer, iz godine u godinu nagomilava nam se broj dece koja nisu vakcinisana i virus ako cirkuliše ili drugi mikroorganizmi uzročnici bolesti, naleti upravo na te osetljive osobe i dolazi do izbijanja epidemija.

  • Da li se sada vidi primetan rast u broju vakcinisane dece otkako imamo veliki kašalj i morbile?

Svakako jedna od naših mera koje smo odmah naložili nakon informacije i podatka da imamo povećani broj obolevanja od velikog kašlja bila je hitna revizija kartoteka po domovima zdravlja, pozivanje dece koja nisu vakcinisana a koja su u uzrastu da prime vakcinu i onih propuštenih godišta dece koja nisu vakcinisana da se ponovo pozivaju.

Mi primećujemo povećanje interesovanja roditelja za ove vakcine i za ove bolesti, čak i za vakcinaciju odraslih osoba. Moram napomenuti sve vakcine ne ostavljaju isti imunitet. Smatra se da vakcina protiv malih boginja ostavlja trajan kao i ako preležite, ali neke vakcine, na primer, protiv pertusisa, najmanje daju zaštitu, nakon 4 godine ona značajano slabi, a od 5 do 10 godine nakon poslednje doze vakcine, vakcinisana osoba uopšte nema zaštitu.

  • Da li to isto važi i kada osoba preleži veliki kašalj?

Ista je situacija i ako osoba preleži veliki kašalj. Imunitet nakon preležanog oboljenja iznosi 10 do 15 godina, što znači da osoba tokom života može više puta da preleži ovu bolest.

  • Kakva je situacija sa školom u koju je išao učenik koji nije primio nijednu vakcinu, kakve su mere preduzete u njoj, pogotovo u njegovom razredu?

U toku je pooštren epidemiološki nadzor. Mi sprovodomo nadzor nad svim eksponiranim osobama, odnosno nad onima koji su bili u kontaktu sa obolelim dečakom. U njegovom odeljenju ukupno je to 29 učenika, od njih je koliko smo dobili podatak od roditelja, 25 uredno vakcinisano. U toku su sada provere medicinske dokumentacije. Nadzor se sprovodi, svi roditelji dece iz razreda su upoznati, i u slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti kod dece treba da se jave lekaru i da to tretiramo kao suspektan slučaj.

  • Ta deca idu u školu?

Tako je, idu. Ta deca nisu obolela. Period inkubacije traje. Shodno vremenu kad je ostvaren poslednji kontakt sa obolelim, mi ne očekujemo pre 15. februara da se javi neki novi slučaj oboljenja.

  • Ima li novih sumnjivih na male boginje, nevezano za već potvrđene slučajeve?

Tokom jučerašnjeg dana bilo je tri slučaja sumnje, ali ne znači da su sve sumnje male boginje. Ispituje se. Sam početak infekcije je nespecifičan. Imate povišenu temperturu, curenje iz nosa, gušobolju, to su simptomi koji se mogu javiti i kod drugih infekcija. To su prvi simptomi koji se javljaju i kod velikog kašlja. Tek u drugoj fazi bolesti bilo za male boginje ili za veliki kašalj, javlja se ta tipična klinička slika na osnovu koje ih lekar prepozna. Za veliki kašalj, to je intenzivan kašalj koji je praćen i zacenjivanjem, koji često može i da se završi povraćanjem, koji je izražen noću i uopšte uporan kašalj. Svaki kašalj koji traje duže od dve nedelje u ovakvoj epidemiološkoj situaciji, gde mi znamo da sada vlada epidemija velikog kašlja, treba posumnjati na ovo oboljenje i odmah se javiti lekaru.

Jer u lečenju velikog kašlja lekovi izbora su antibiotici, tako da ih je poželjno što pre započeti. Ono što sam isto htela reći za veliki kašalj, ovo što sam vam i rekla i za imunizaciju, što je najveći broj obolelih upravo dece, tinejdžera, koja su poslednju dozu svoje vakcine primili u svojoj drugoj godini života, jer vakcina pred školu protiv velikog kašlja uvedena je 2022. godine. I zbog toga imamo najveći broj obolelih upravo u ovoj uzrasnoj grupi, jer je, zaista, dosta vremena prošlo od njihove poslednje imunizacije.

  • Zato se i uvodi ona treća doza u osmom razredu.

Tako je u osmom razredu, baš da bismo i tu decu pokrili, da bi se obnovio taj imunitet. Kada govorimo o hospitalizaciji za veliki kašalj u ovoj našoj epidemiji od marta prošle godine do kraja prošle nedelje ukupno je bila na bolničkom lečenju 71 osoba, odnosno 8,7% obolelih. A oko 84,5% njih je bilo uzrasta od 0 do 3 godine. Baš oni koji su najosetljiviji i upravo kod kojih očekujemo najtežu kliničku sliku sa komplikacijama. Smatra se da jedna trećina svih obolelih od velikog kašlja uzrasta do godinu dana, zahteva bolničko lečenje. Jedan od pet njih će imati upalu pluća. Jedan od sto će imati konvulzije, odnosno nevoljne napade. Jedan od 150 će razviti encefalopatiju, odnosno oštećenje mozga. Nažalost, jedan od sto njih će imati smrtni ishod.

Tako da je ovo veoma važno da zaštitimo, pre svega, one najosetljivije, u ovom slučaju to su najmlađi, jer vakcina protiv pertusisa, odnosno velikog kašlja, kreće u drugom mesecu života i ide u tri doze sa razmakom od četiri, minimum četiri nedelje. Onda imamo prvu revakcinu u drugoj godini života, odnosno godinu dana nakon poslednje doze. Druga revakcinacija je pred upis u školu. Tako da zaista je veoma važno da se isprati kalendar vakcinacije prema uzrastu, baš da bismo zaštitili ove najosetljivije, odnosno najmlađu uzrasnu grupu.

Ono što je preporuka, što bi bilo jako dobro, da se zaštite trudnice u poslednjem trimestru trudnoće, kako bi one zaštitile svoju bebu kasnije, upravo za ova dva meseca, dok beba ne stasa dovoljno da sama primi vakcinu. Ali nažalost, trenutno u našoj državi nije dostupna ova vakcina koja može da se da odraslim osobama. Očekujemo od sledeće godine, kada bude nabavljena vakcina za osmake, da ćemo je imati dostupne i za trudnice.

  • Nadam se da trenutno nema najmlađih čiji je život ugrožen zbog velikog kašlja.

Prema podacima koje sam danas dobila u jednoj tercijalnoj ustanovi za lečenje dece, smešteno su trenutno na bolničkom lečenju zbog velikog kašlja dve osobe. Jedna je baš uzrasta do godinu dana i nalazi se na intenzivnom lečenju.

  • Šta se dešava u situaciji ako pedijatar pozove roditelja, odnosno Dom zdravlja pozove roditelja da obavi vakcinaciju deteta a on to odbije?

Onda je lekar u obavezi da napiše prijavu protiv tog roditelja i ta prijava se prosleđuje Republičkoj sanitarnoj inspekciji, a onda oni preduzimaju korake iz svoje nadležnosti.

  • A to su?

Svakako, to je u njihovoj nadležnosti. Ukoliko se roditelj ne odazove na vakcinaciju, tužba sledi i ide se na sud i naravno sud donosi kaznu. Uglavnom je to novčani iznos u pitanju.

  • Da li, s obzirom na situaciju sa obuhvatom vakcina, treba da se bojimo da nam se pojavi epidemija zauški?

Da vam kažem, za svaku bolest možemo se zabrinuti, jer ako imamo smanjen obuhvat imunizacijom, a prisutan virus, odnosno uzročnici bolesti, možemo očekivati izbijanje epidemije i drugih zaraznih bolesti, koje nismo imali unazad 10, 15, 20 godina i koje smo uglavnom viđali samo po knjigama, po slikama, ali vraćaju nam se i ove bolesti s kojima se nismo ranije sretali.

Foto: Jozef Polc / Alamy / Alamy / Profimedia
  • Koliko smo daleko od prijave epidemije morbila u Beogradu?

Za sada, ako ovako bude išlo, mislim da postoji indicija. Ako budemo išli ovim tempom sa otkrivanjem potvrđenih slučajeva, mi ćemo analizirati i prijaviti epidemiju. Za sada još ne. Od ova prva dva slučaja, jedan je importovan slučaj. Mesto zaraze je bilo u inostranstvu. Dete je majka zarazila, tako da faktički to nam je lokalna transmisija, porodična epidemija. A evo ovaj treći slučaj nam je dokaz da je virus prisutan ovde i da cirkuliše i da možemo očekivati još obolelih.

  • S obzirom na to da je kraći raspust pred nama, da li raspust može da preseče sve ove virusne inspekcije ili nažalost s druge strane može da ih još više razbukti zato što će ljudi biti više zajedno?

Upravo ovo što kažete, jeste boravak u kolektivima veći rizik za širenje ovih respiratornih infekcija, ali i za vreme raspusta deca se međusobno druže. Tako da pitanje kakva će epidemiološka situacija biti nakon raspusta.

  • Sve ste više u javnosti, narod vas sada sve više sluša, pa se često čuje da ste vi drugi doktor Kon. Da li vam to imponuje ili ne?

Upravo ovo što ste rekli, svi znamo ko je dr Kon. Mi smo zajedno i radili ovde u istoj službi i dr Kon je svakako ostavio trag u stručnoj javnosti, pre svega mislim iz epidemiologije. I zaista mi imponuje u nekom smislu poređenje, ali svako od nas se trudi da ostavi svoj pečat. I svi smo mi različiti. Doktor Kon se više bavio bolestima iz domena imunizacije, pre svega gripa i evo sad kovid. A ja, moja oblast, pokrivam sve zarazne bolesti i zaista volim svoj posao i volim da približim javnosti, ako ima neki problem, čisto da objasnimo, da ne budu u nedoumici. Jer, svakako je bolje kada neko iz prve ruke ispriča da li zaista imamo problem, koji je problem i kojeg obima je taj problem, nego da se čitaju neke neproverene informacije po internetu. I, zaista mi veoma imponuje ovo što ste rekli, da me narod sluša i da me uvažava.

(Telegraf.rs)