"Hrvatska ima crkvu iz 9. veka koju svojataju Srbi" Objava na mrežama pokrenula polemiku: "Vaš bog..."

Mesto Cetina, smešteno na obroncima Dinare, vekovima privlači pažnju putnika i zaljubljenika u prirodu. Gotovo nestvarna lepota i bogato istorijsko nasleđe čine ga jednim od najintrigantnijih mesta u ovom delu Hrvatske. Ipak, pored pejzaža koji oduzimaju dah, mnoge posetioce ovde dovodi i jedna svetinja,  danas u ruševinama, a koja podjednako budi emocije i kod Srba i kod Hrvata.

U ovom mestu nalaze se ostaci Hrama Vaznesenja Gospodnjeg, među lokalnim stanovništvom poznatog kao Sveti Spas. Ono što je nekada bilo duhovno središte, danas je tek skup kamenih ostataka, ali i simbol složenih odnosa i nerazjašnjenih pitanja iz prošlosti. Ruševine ovog sakralnog objekta već dugo su predmet polemika, nesuglasica i različitih tumačenja, a čini se da su u tim raspravama tonovi često oštriji.

Preporučujemo

Da tema i dalje izaziva snažne reakcije, pokazuje i objava koja se nedavno pojavila na društvenoj mreži Reddit. Njene reči, kako mnogi komentarišu, ponovo su otvorile stare rane i pokrenule lavinu reakcija.

"Hrvatska ima crkvu iz 9. stoleća koju svojataju Srbi: Nalazi se usred ničega, a okružena je s 1.100 grobova", glasila je objava koja je probudila duhove prošlih vremena.

Očekivano, komentari protiv Srba su se nizali. Od toga da Srbi ne postoje, do toga da na području Cetine, koja pripada Šibensko-Kninskoj županiji, Srbi nikada nisu ni živeli.

"Ne vidim po kojoj logici bi to trebala biti srpska crkva ako je poznato da su Srbi u te krajeve došli tokom turskih osvajanja, mislim da tu prestaje svaka rasprava."

"Srbi ne postoje, to su zbunjeni pravoslavni Hrvati."

Bilo je i onih ekstremnijih:

"Pokopali su svoje mrtve oko crkve jer su je hteli prisvojiti, a ispod njihovih grobova su pronađeni starohrvatski grobovi."

Ipak, bilo je i onih koji u svom srcu i dalje neguju hrišćansku tradiciju, bez obzira na denominaciju.

"Političko-nacionalističke konotacije na stranu, toplo preporučam svima da posete lokalitet, i Hrvatima i Srbima. Ova crkva je starija od katoličanstva, pravoslavlja i balkanske politike. Par minuta dalje je izvor Cetine, nedaleko je i Peručko jezero. Ceo kraj ima povest stariju i od Turaka i od crkvenih nesuglasica i od ovčarskih prepucavanja. Sama crkva je malo više od tih zidova, stanite unutra, zatvorite oči i uživajte u tišini. Ako ste vernici, setite se da vaš bog ne mari za politiku uprkos tome što vas vaši popovi uče. Ako niste vernik, ovo je unikatni spomenik istorije, nemamo ih puno,  a da ih nije ogadio polusvet u kravatama i stranačkim iskaznicama. Odite zbog sebe, vidite nešto što je vredno videti."

Svetinja zadužbina јe kralja Stefana Tvrtka Prvog Kotromanića

Prema zvaničnim podacima, po Kosovskom boјu, posle uspešnog odbiјanja turskih napada, u znak zahvalnosti Bogu kralj Srba i Bosne Stefan Tvrtko Prvi Kotromanić, izdaјe kraljevsku gramatu u Sutјesci 1389. godine koјom potvrđuјe izgradnju crkve. Crkva јe sagrađena 1391. godine.

Kako se navodi na portalu Srbi.hr,  kralj Tvrtko je, između ostalog, i Knin uvrstio u srpske gradove po tvrdnjama Danila Farlatija. U njegovo doba udareni su temelji i drugih pravoslavnih hramova u Dalmaciji; hram Svetoga Jovana Krstitelja u Bribiru i jedna crkva u Klisu. Pred kraj svog života, po tvrdnjama srpske istoriografije, Tvrtko je sazidao i hram u Cetini, posvećen prazniku Vaznesenja Gospodnjeg.

Po rečima Cetinjanca, Dušana Barišića, pravoslavni narod u Cetini ovaj je hram uvek koristio kao svoj, a u groblju koje se nalazi u crkvenoj porti narod Cetine bio je i sahranjivan, o čemu i danas svedoče stari grobovi i natpisi na nadgrobnim spomenicima. Kako kaže, nakon imperije Turaka kada je hram porušen, njegovi ostaci su ostali da svedoče o vremenu i ljudima, a novi, istoimeni hram narod je podigao nedaleko od starog, na samom izvoru reke Cetine. Ktitor novoizgrađene crkve bio je Marko Četnik sa svojom suprugom Jelenom, a njihovi zemni ostaci sahranjeni su u unutrašnjosti crkve.

"Ova crkva je sagrađena u gotskom stilu. Oltar je okrenut ka istoku, a svuda uokolo nalaze se grobovi cetinskih Srba pravoslavne veroispovesti. I sami grobovi, kao što tradicija nalaže, okrenuti su ka istoku jer, kao što nam vera kazuje, upravo sa istoka očekujemo drugi Hristov dolazak odnosno vaskrsenje mrtvih" objasnio je i sveštenik Milan Kadijević.

Sporenja oko starog hrama

Hram Svetog Spasa, u Cetini, preživeo je brojna istorijska stradanja koja su na njegovom tkivu ostavila neizbrisive tragove, skrnaveći ga, ali ga ne brišući sa istorijske i geografske mape srpskog nacionalnog pamćenja.

"Za samu Dalmaciju specifično je to što je hrišćanstvo ovde dominiralo, iako je u Dalmatinskoj Zagori bilo i proboja Turaka pa i par džamija. Iako pod osmanskim carstvom, hrišćanstvo se održalo evo dve hiljade godina unazad" rekao je otac Milan.

Probojom osmanlijskih vojnih jedinica na prostore Dalmacije ostalo je zabeleženo da su Turci, hram Svetog Spasa na Cetini u znatnoj meri i palili i rušili leta Gospodnjeg 1492. i 1512. godine. Ostalo je zabeleženo i da su cetinski Srbi, krajem 18. veka nasledili parohiju, crkvu, groblje i zemlju od svojih sunarodnika Srba koji su na ovom prostoru živeli u Otomansko doba, a koji su tu stigli sa svojim sveštenikom Milkom, sinom Miličića.

Parohiju sela Cetine pop Milko je nasledio od poslednjeg cetinskog popa iz predturskog doba koji se zvao Đorđe i koji je, 1476. godine zbog straha od Turaka, poveo svoje parohijane u izbeglištvo na ostrvo Olip.

Pravoslavnima ni u ovom kraju Dalmacije nikada nije bilo lako, jer im je sa istoka stalno pretila opasnost od Turaka dok su sa zapada bili izloženi pokatoličavanju koje je, tokom sedamanaestog, osamnaestog i devetnaestog veka imalo mnogo uspeha tako da su mnogi pravoslavni Srbi preko noći postajali rimokatolici.

Stara crkva Sv. Spasa u Cetini, oduvek predstavlja i predmet spora između pravoslavnih i rimokatolika. Rimokatolici je svojataju iako je, ovaj hram pravo-slavne tradicije okrenut ka istoku, a oko njega su svuda pravoslavni grobovi. Za pravoslavne, nema dileme čiji je hram. Osim što je često kamen spoticanja, ovaj hram ima potencijal da bude i most jedinstva dva naroda u Hristu, jer je upravo Hristos jedan i nedeljiv.

(Telegraf.rs)