U šoku sam! Ovo je divan dan: Nađa leptir (4) dobija lek, ovo je prva reakcija heroine koja brine o njoj

Vreme čitanja: oko 3 min.

Tatjana je putem objave na Fejsbuku saznala da je malena Nađa ostavljena u bolnici od strane svojih bioloških roditelja, te je odlučila da preuzme brigu o njoj, a sada su saznale da joj je odobren lek

Devojčici leptiru, Nađi (4) iz Čačka, danas je o trošku države odobrena genska krema koja je prošle godine registrovana u Sjedinjenim Američkim Državama kao jedini lek za buloznu epidermolizu od koje boluje, a kako za Telegraf.rs kaže Tatjana Nicović koja brine o ovoj devojčici, njihova sreća ne može biti veća. 

"Upravo sam saznala ove divne vesti i dalje sam u šoku i presrećna sam", priča nam Tatjana kroz suze radosnice i osmeh.

Navodi da još uvek ne zna šta su sledeći koraci, ali se nada da će lek stići što pre i da će krenuti sa procesom lečenja.

"Ne znam šta da kažem, presrećne smo obe, ovo je divan dan", dodala je ova heroina.

Podsetimo, Tatjana je putem objave na Fejsbuku saznala da je malena Nađa ostavljena u bolnici od strane svojih bioloških roditelja, te je odlučila da preuzme brigu o njoj. Kako je nedavno ispričala u intervjuu za naš portal, maja 2021. godine, majka troje dece i baka četvoro unučadi u svoj topli dom primila je devojčicu staru samo 15 meseci, ali sa neverovatno teškim oboljenjem.

"Slučajno sam pročitala jednu objavu na Fejsbuku koju je napisala glavna sestra sa odeljenja dečije hirurgije gde je Nađa, inače, ležala. Bilo mi je tako žao kada sam to pročitala, i tog trenutka sam odlučila da to dete prihvatim ja, ako je već neće niko", sa suzama u očima priseća se Tatjana u razgovoru za Telegraf.

Kako navodi naša sagovornica, mislila je da će put do Nađe biti lak, da može da ode u bolnicu, uzme dete i vodi je kući, međutim realnost je bila sasvim drugačija.

"Prvo sam morala da završim obuku za hranitelja i to je bio put da bih dobila Nađu, i par meseci nakon te obuke ona je i došla kod nas", kaže Tatjana.

Životna priča devojčice koja je tek ugledala svet jako je potresla ovu humanu ženu, toliko bolesna ostala je sama, a onda je majčinski instikt Čačanke presudio i otvorio nova vrata Nađi.

"Obuka za hranitelja trajala je neko vreme i nije bilo nikakvih dodatnih komplikacija, sve je bilo onako lepo. Pritom bih napomenula da sam za ovo vreme upoznala mnogo divnih ljudi iz hraniteljstva, koje inače ne bih upoznala da nije Nađe", otkriva naša sagovornica.

Iako u startu nije znala koliko je zahtevna briga o devojčici, kada je pitaju da je li bi isto uradila da je znala, ona uvek sa ponosom potvrdno odgovori.

"Isto bih uradila i da sam znala da je tako. Prosto čovek ne može da sazna sve na osnovu informacija, mora da vidi u praksi, a u ovom slučaju, u praksi je jako teško", rekla nam je.

Tatjani ipak najteže pada to što je Nađa u takvim bolovima, zbog kojih plače i muči se.

"Sve je boli, na svaki dodir kod previjanja ona reaguje, jako je sve žalosno. Trudim se da pred njom ne pokazujem sažaljenje, da je uvek bodrim i govorim joj da mora da bude jaka", nastavlja Čačanka.

Kako Tanja kaže, Nađa je njihovo dete, kao i sva ostala deca koja su brojna u ovoj porodici, međutim zbog ove surove bolesti, za koju tvrde da je najteža na svetu, ona je posebna.

"Prema njoj se svi posebno ophodimo, svi smo nežni, mazimo je, pazimo, volimo i čuvamo. Naš dan je onako baš pun nekih zbivanja vezanih za negu, previjanje, kupanje... Sa njom ta previjanja i kupanja traju po par sati", ističe naša sagovornica.

Usled deformiteta levog stopala i nemogućnosti samostalnog hodanja preporučuje se nošenje ortopedskih pomagala koje je nemoguće koristiti usled oštećenja kože. Neophodna joj je hiperkalorijska i hiperproteinska ishrana, kao i redovne kontrole.

(Telegraf.rs)