Koja stoka je ovo napravila? Oskrnavljen spomenik čuvenom narodnom heroju u Valjevu

Vreme čitanja: oko 2 min.

Kako je objavila stranica Valjevo live, preko teksta posvećenom heroju Stevi Filipoviću ispisana su četiri ocila, a pored toga i natpis "vojvode"

Spomenik Stjepanu Stevi Filipoviću u Valjevu ponovo je oskrnavljen, a kako se vidi na fotografijama objavljenim na Instagramu, preko njega su između ostalog,  iscrtani grafiti pogrdnog značenja.

Kako je objavila stranica Valjevo live, preko teksta posvećenom heroju Stevi Filipoviću ispisana su četiri ocila, a pored toga i natpis "vojvode". Da stvar bude gora, sprejem su iscrtani simboli muškog polnog organa.

- Sramota je skrnaviti jedan spomenik koji predstavlja simbol hrabrosti i nepokornosti. Jedan od najlepših simbola Valjeva. Simbol borbe i neposustajanja protiv okupatora - stoji u jednom od komentara.

Stjepan Steva Filipović bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Odrastao je u Mostaru, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, a potom je u Kragujevcu učio električarski i bravarski zanat. Godine 1937, kao mladi radnik je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, radničkim štrajkovima i drugim akcijama, zbog čega je bio uhapšen i proteran u rodno mesto. Oktobra 1940. postao je član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije.

Isticao se hrabrošću i u drugim borbama valjevskih partizana, a posebno prilikom napada na Krupanj i Šabac, septembra 1941. godine. Bio je postavljen za komandira čete, a potom i za komandanta Kolubarskog bataljona. Krajem septembra je prebačen u Podrinski partizanski odred, gde je vršio dužnost političkog komesara odreda. Nakon Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine partizanskih snaga u Sandžak, krajem 1941. ostao je na terenu zapadne Srbije.

Nakon reorganizacije preostalih partizanskih snaga bio je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona.

Filipović je s još dvojicom partizana zarobljen 24. decembra 1941. u selu Trbosilje, kod Loznice. Četnici Koste Pećanca su ga potom sproveli u Šabac i predali žandarmima, koji su ga potom predali Nemcima. Izvesno vreme je bio u zatvoru Gestapoa u Beogradu. Tokom istrage u zatvoru bio je strašno mučen i zlostavljan, s namerom da oda ostale partizane na terenu, kao i njihove saradnike. Pošto je ostao uporan u odbijanju saradnje, okarakterisan je kao „nemoguć slučaj” i premešten u Valjevo, gde je javno obešen 22. maja 1942. godine.

Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine. U Valjevu je 1960. podignut monumentalni Spomenik borcima Revolucije, rad vajara Vojina Bakića, koji predstavlja Filipovića neposredno pred vešanje.

(Telegraf.rs)