Zašto dolazi do SRČANOG ZASTOJA kod ljudi u punoj snazi: Lekari objasnili stvari koje će vas iznenaditi

Gojaznost, loša ishrana, pušenje, slaba fizička aktivnost, genetika, samo su neki od faktora koji mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti čak i kod mlađih osoba. Iako na prvi pogled mnogi deluju da su u punoj snazi, može se desiti ono neočekivano – srčani udar. Lekari upozoravaju da je veoma važno odlaziti na redovne kontrole čak i ako ste zdravi, a napunili ste 40 godina, a posebno ako se izlažete određenim faktorima rizika koji se smatraju provocirajućim.

Dr Bogdan Okiljević, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", je tokom gostovanja u emisiji "Zdravo sa Ivanom" objasnio razloge zbog kojih mlađa populacija sve više pati od srčanih problema.

Preporučujemo

- Genetika je neosporna kod bolesnika koji jako mladi dobiju akutni infarkt miokarda. Na to je dodat način života koji nije najzdraviji - izjavio je lekar.

Prema njegovim rečima, genetika nije jedini faktor, već i rasprostranjenost nezdravih navika koje povećavaju rizik od oboljenja.

- Prekomerna upotreba cigareta, prekomerna težina, plus ukoliko bolesnik ima dijabetes i porodično je opterećen srčanim udarom, to su sve faktori koji doprinose da se bolest javi ranije. Ja sam imao na operacionom stolu jednog momka koji ima 20 godina, koji je operisan inicijalno kao dete sa godinu dana, i pošto je to sad reoperativno lečenje, to je lečenje koje podrazumeva veći rizik nego što je primarna operacija. Hvala Bogu, sve je prošlo dobro. U lečenje svakog pacijenta ulazimo sa velikom predostrožnošću, sa istim nivoom preciznosti, ali ovde, kada su ovako mladi ljudi u pitanju, teret na našim leđima je značajno veći, makar subjektivni osećaj tog tereta. Tako da su to sigurno bolesnici koji nam ostaju u pamćenju i o kojima razmišljamo i kad sve prođe dobro. Jednostavno, takav nam je posao – zaključio je dr Okiljević.

Da se sve više mlađih ljudi žali na srčane tegobe, objasnio je i dr Igor Živković, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". Ipak, on smatra da je takvih slučajeva bilo i ranije, ali sa naprednijom medicinskom tehnologijom koju stručnjaci imaju na raspolaganju, dijagnoza se daleko lakše uspostavlja.

- Svakako se spustila ta granica, ništa novo da se kod sve mlađih ljudi javljaju bolesti. Ono što je alarmantno i evidentno jeste da se kod tih ljudi javljaju ekstremno teški oblici bolesti, što je već zabrinjavajuće. To verovatno nije ništa novo, ali ono što jeste – to što je naša dijagnostika otišla mnogo dalje i dostupna je svuda. To je popravilo situaciju jer kod mlađih ljudi koji su u prošlosti umirali od ovoga, sada možemo da lečimo te bolesti. Evidentirano je da je uvek posle velikih pandemija u prošlosti skok bolesti krvnih sudova postao evidentan. Mehanizam jeste zapaljenje, a svako zapaljenje stimuliše nastanak ateroskleroze, a to je jedno osnovno patofiziološko stanje koje dovodi do suženja krvnih sudova. I sam stil života se ubrzao, slabo odmaramo, više vremena provodimo uz kompjuter, TV, mobilni, a manje uz neku fizičku aktivnost koja je umerenog tipa i koja dovodi do relaksacije organizma i kardiovaskularnog sistema – rekao je dr Živković u emisiji "Zdravo sa Ivanom".

(Telegraf.rs)