Ako vas ujede krpelj nikako nemojte ovo da radite: Stručnjaci objašnjavaju kako se bezbedno uklanja sa kože

Ukoliko ste danas odlučili da Prvi maj provedete u prirodi, budite oprezni zbog krpelja. Naime, u slučaju da se krpelj uoči na koži, važno je da se odstrani pravilno – pincetom, blagim povlačenjem bez uvrtanja. Ne preporučuje se premazivanje alkoholom, uljem ili kremama pre vađenja, jer to može izazvati dodatno lučenje potencijalno zaraženih supstanci iz krpelja, savet je stručnjaka.

Apeluje se da treba nositi svetlu odeću sa dugim rukavima, kao i korišćenje repelenta, ali je potrebno i obaviti detaljan pregled tela po povratku iz prirode. Posebnu pažnju treba obratiti na pregibe kolena, pazuha, potiljak i predeo iza ušiju – mesta gde se krpelji najčešće zakače.

Preporučujemo

Kako je u razgovoru za Telegraf.rs dr Saša Milićević već objasnio, ubod krpelja može biti opasan ako se ne otkrije na vreme, ali i teško ga je otkriti na vreme, budući da ne daje nikakve simptome.

- Nema bola niti svraba. Bilo bi bolje da svrbi, onda bismo barem znali da nešto nije u redu. Zato je vrlo važno da se pregleda telo. Krpelj mora da se eliminiše i vrlo je važno da se proveri da li je zaražen, jer ako je zaražen može da bude uzročnik lajmske bolesti i to može da bude kasnije problem, izjavio je dr Milićević za Telegraf.rs.

Svakako, uvek je savet da posetite prvu ambulantu, kako bi sve prošlo u najboljem redu.

Prekontrolišite decu

Ako je krpelj zaražen onda će se pojaviti crvenilo oko mesta ujeda, pojašnjava lekar.

-  Iako se krpelj relativno lako vadi bolje je da ga izvadi stručno lice nego roditelj. Nekad se desi da roditelji previše prtisnu krpelja i onda on povrati svoj sadržaj i izbaci bakteriju unutra. Ono što je jako važno istaći je da nikako ne treba stavljati alkohol i različita sredstva jer i na njih reaguju i mogu da povrate i izbace bakteriju. Osim toga prilikom vađenja moramo obratiti pažnju da ne ostane glava, jer i ona može da napravi tu lokalnu infekciju, pojašnjava dr Milićević.

Ruke, noge i glava su mesta na telu gde ćemo najčešće naći krpelja, zato je važno obavezno proveriti da li smo ih "poneli sa sobom" i prekontrolisati decu ali i sebe.

Institut "Batut" o merama prevencije

Najvažnija metoda prevencije zaraznih bolesti koje se mogu preneti ubodom zaraženog krpelja je izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranog krpelja, navode u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

U tom smislu, osobe treba da izvegavaju boravak u predelima u kojima ima krpelja, a ukoliko borave u prirodi preporučuje se da:

• nose odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica, i to tako da pre odlaska u prirodu uvuku košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape;• nose samo „zatvorene” cipele tokom boravka u prirodi;

• izbegavaju da hodaju u sandalama ili bose po gustim travnjacima, naslagama suvog lišća, niskom žbunju/grmlju u listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim tako i u prigradskim i seoskim sredinama;

• koriste repelenate na otkrivenim delovima tela;

• se kreću pešačkim stazama.

Preporučuje se da se pregled kože na prisustvo krpelja vrši kako tokom boravka na području tako i nakon povratka kući.

Tokom boravka na područjima gde ima krpelja preporučuje se pregled kože na svaka 3–4 sata. Кrpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojasa, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Кod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata.

Кrpelj se može uneti u domaćinstvo putem odeće ili kućnog ljubimcima. Iz tih razloga, preporučuje se:

• četkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja svih nefiksiranih krpelja koji kasnije mogu da se fiksiraju na nekog od članova domaćinstva,

• pregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranih krpenja pre ulaska u kuću.

Nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli.

Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari, stočari, pripadnici vojske, itd) potencijalno izložene riziku zaražavanja B. burgdorferi treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin).

Postupak u slučaju uboda krpelja

• Važno je javiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr) u toku prvih 24 sata od uboda.

• Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).

• Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.

• Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja uzročnika kao što je B. Burdgorferi, prouzrokovač Lajmske bolesti zbog stimulacije povraćanja infektivnog materijala krpelja.

• U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije.

• Zabeležiti dan ujeda i sačuvati krpelja u praznu posudu za lekove ili kesu sa dvostrukim zatvaranjem.

• Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer, o mestu gde je osoba boravila u prirodi) zbog mogućnosti postojanja endemskog područja.

• Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon ujeda krpelja.

(Telegraf.rs)