Umesto na deponiji i reciklaži, flaše plivaju po rekama u Srbiji: Gde sve završava otpad iz našeg domaćinstva

Priroda, putevi, reke, napušteni objekti, planine, obale... na ovim mestima ljudi treba da nađu mir, odmor i uživaju u lepom pogledu i čistom i svežem vazduhu, međutim, nažalost ovo nije baš uvek slučaj. U Srbiji postoji toliko "skrivenog blaga prirode", toliko lepih mesta koja su, nažalost, zatrpana otpadom.

Baš na ovaj način nastaju divlje deponije kojih u Srbiji ima sve više, a sa ovim problemom se država bori već neko vreme pokušavajući da reši pitanje divljih deponija. Kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine u prethodne četiri godine očišćeno je više od 1.000 divljih deponija, što je dobar pokazatelj da smo na dobrom putu ka napretku kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Preporučujemo

Zbog nemarnih pojedinaca i njihovog odnosa prema okruženju, uprkos svemu, deo otpada i dalje završava u rekama i jezerima, pokraj puteva, u šumama, svuda, osim tamo gde mu je mesto, a svest da se na taj način ugrožava priroda, zdravlje ljudi i životinja, gotovo i da ne postoji. Uprkos toliko broju kontejnera za odlaganje otpada, on ipak završi tamo gde ne bi trebalo.

Flaša, čaša od jogurta, plastične kese, obuća, odeća, sve to nekako završi kraj reka i jezera. Umesto da taj otpad završi na deponiji dok čeka reciklažu, to nažalost

Prosečna srpska porodica godišnje proizvede čak tonu otpada koji završava na legalnoj deponiji gde se odlaže, razvrstava i reciklira, a možemo samo da zamislimo koliko otpada završi tamo gde mu nije mesto - u našem okruženju. 

Da bismo živeli u čistijem i zdravijem okruženju, neophodno je da svako od nas preuzme odgovornost – pravilnim odlaganjem smeća, reciklažom i prijavljivanjem nelegalnih deponija. Čista sredina ne dolazi sama od sebe – ona je rezultat brige, reda i zajedničkog truda.

(Telegraf.rs)