Makronu, gospodaru časovnika, sada ističe vreme: Šta je sledeće što očekuje Francusku?

Posle osam godina na vlasti, pozicija predsednika Emanuela Makrona nalazi se pod sve većim pritiskom dok se politička kriza u Francuskoj produbljuje.

Makron, koji je sebe ranije nazvo "maître des horloges", gospodarom časovnika, više ne poseduje kontrolu nad vremenom kao ranije, prenosi BBC.

Preporučujemo

Po treći put u toku jedne godine njegov premijer je podneo ostavku, a ankete pokazuju da skoro tri četvrtine birača smatra da bi i predsednik trebalo da učini isto.

Uz to da se predsednički izbori održavaju danas u Francuskoj, veliku prednost u prvom krugu imali bi kandidati ekstremne desnice, pre svega Nacionalnog okupljanja, Marin Le Pen, pokazalo je najnovije istraživanje kompanije Toluna Haris Interaktiv.

Dugogodišnji saveznik Eduar Filip, koji je bio Makronov prvi premijer od 2017. do 2020. godine, pozvao ga je da imenuje tehničkog premijera i da raspiše predsedničke izbore na "uređen način".

Ali Makron je mnogo skloniji tome da raspusti parlament nego da podnese ostavku.

Kako smo došli dovde?

Premijer Sebastijan Lekorni objavio je ostavku u ponedeljak, posle samo 26 dana na toj funkciji. Nekoliko sati kasnije saopštio je da je prihvatio Makronov zahtev da ostane još 48 sati kako bi održao poslednje razgovore s političkim partijama "radi stabilnosti zemlje".

Ovi neočekivani obrti najnoviji su u dugom nizu potresa koji su počeli Makronovom odlukom da u junu 2024. raspiše vanredne parlamentarne izbore. Rezultat je bio nefunkcionalan parlament u kojem su Makronovi centristički partneri izgubili većinu i bili primorani da traže saveze s drugim strankama.

Lider jedne od tih partija, Bruno Retajo iz konzervativnih Republikanaca, povukao se iz Lekornijeve vlade samo 14 sati nakon što je ona objavljena.

Sve se vrti oko francuskog duga

Glavni izazov s kojim su se suočavali Lekorni i njegova dva prethodnika bio je kako se izboriti s ogromnim nacionalnim dugom Francuske i prevazići ideološke podele između centrističkih stranaka koje bi mogle činiti vladu.

Javni dug je početkom ove godine iznosio 3,4 biliona evra, ili skoro 114 odsto BDP, treći najveći u evrozoni posle Grčke i Italije. Projektovano je da će budžetski deficit Francuske ove godine dostići 5,4 odsto BDP.

Mišel Barnije i Fransoa Bajru su trajali samo tri, odnosno devet meseci pre nego što su smenjeni glasanjem o poverenju dok su pokušavali da se nose sa deficitom pomoću štedljivih budžeta.

Lekorni nije čak ni stigao do predstavljanja budžetskog plana. Kritike su se slile sa svih strana čim je predstavio svoj kabinet u nedelju popodne, a do ponedeljka ujutru je odlučio da je njegova pozicija neodrživa.

Za svoj odlazak je okrivio nepokolebljiv stav stranaka koje, kako je rekao, "sve se ponašaju kao da imaju većinu".

Sve stranke imaju na umu naredne predsedničke izbore 2027. godine, a takođe se spremaju i za mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora u slučaju da Makron ponovo raspusti parlament.

Ko su ključne figure u ovoj krizi?

Lideri koji mesecima pozivaju Makrona da podnese ostavku su na krajnjoj desnici i radikalnoj levici.

Marin Le Pen i njen mladi poručnik u krajnje desničarskom Nacionalnom okupljanju, Žordan Bardela, spremni su za izbore i odbili su Lekornijev poziv na razgovor.

Žan-Lik Melanšon iz radikalno leve stranke Nepokorena Francuska (LFI) agitovao je za Makronov impičment, iako se to čini malo verovatnim. Njega podržavaju Zeleni.

Olivije Fore i njegovi socijalisti levog centra bili su saveznici radikalne levice tokom poslednjih izbora, ali su razgovarali sa Lekornijem pod uslovom da formira levičarsku vladu.

Zatim, tu je Gabrijel Atal, koji predvodi Makronovu centrističku stranku "Renesansa", ali je rekao da više ne razume predsednikove odluke.

A na desnom centru je Bruno Retailo, čiji su republikanci bili deo takozvanog "socle commun" (zajedničke platforme) sa centristima.

Da li je Makron došao do kraja puta?

Nakon što je njegov treći premijer za godinu dana objavio ostavku, Makron je otišao u dugu šetnju pored reke Sene, sa mobilnim telefonom na uhu.

Da li je to bila predstava za kamere? Možda, ali je to bilo simbolično za usamljeničku prirodu njegove pozicije, dok se suočava sa nekim od najtežih izbora svog predsedništva, a neki od njegovih bivših saveznika izgleda da ga napuštaju.

Predsednik je već neko vreme svestan političkih izazova koji su pred njim i nije neko ko odustaje bez borbe ili još jednog pokušaja da stabilizuje sve neupravljiviju Francusku. U javnosti se nezaustavljivo širi osećaj da vreme ističe za gospodara satova.

Šta se sada dešava - Četiri opcije za Makrona i nijedna ne izgleda dobro

Lekorni je bio duboko u razgovorima sa predstavnicima stranke i ima rok do večerase da Makronu predstavi "platformu akcije i stabilnosti". Postoje četiri opcije i nijedna od njih ne izgleda dobro.

1. Ako Lekorniju uspe da ubedi centrističke stranke da formiraju neku vrstu vlade, onda će Makron moći da imenuje novog premijera, ko god to bio. Lekorni je naznačio da ne želi da preuzme taj posao, iako to nije definitivno ne. Znaci nisu dobri. Kada je u ponedeljak podneo ostavku, Lekorni je rekao:

"Bio sam spreman na kompromis, ali sve stranke su želele da druga stranka usvoji njihove programe u celosti".

Francuska mora da usvoji neku vrstu budžeta za 2026. godinu kako bi se rešila svog nacionalnog duga, a frakcije to znaju.

2. Ako Lekorniju to ne uspe, Jelisejska palata je naznačila da će Makron "preuzeti odgovornost". To bi verovatno značilo nove parlamentarne izbore, što bi predstavljalo loše vesti za njegove centrističke saveznike i socijaliste, ali bi posebno koristilo krajnje desničarskom Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen. Izbori bi morali da se održe najviše 40 dana nakon raspuštanja parlamenta - što bi značilo glasanje u novembru.

3. Makronov predsednički mandat završava se za 18 meseci, ali se suočava sa sve većim pozivima da se povuče. Više puta je odbacio prevremene predsedničke izbore, ali to nije isključeno. Bivši Makronov ministar Bendžamin Hadad tvrdi da njegova ostavka ne bi imala smisla jer bi se sledeći predsednik suočio sa istim problemom: "Politička podela je tu da ostane".

4. Čak i bez sporazuma o vladi, stranke bi mogle da ostave po strani svoje razlike u parlamentu i postignu kompromis o ograničenom budžetu. Ali francuska politika nije poznata po svojoj kulturi kompromisa.

(Telegraf.rs)