Kako prepoznati moždani udar: Ovo su simptomi, najvažnije je odmah se javiti lekaru
Kada nastupi moždani udar javlja se naglo zamagljenje ili gubitak vida naročito na jednom oku ili u polovini vidnog polja, jaka glavobolja praćena povraćanjem ili bez povraćanja. Može uslediti i gubitak ravnoteže, nestabilnost, utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela, te je važno javiti se hitno lekaru.
Moždani udar može pogoditi ljude u bilo kom životnom razdoblju, što zavisi od više faktora. Najvažnije je - kada se desi, neophodno je da što pre stignete do doktora koji će intervencijom sprečiti dalje posledice, a kasnije sledi rehabilitacija i oporavak čije trajanje zavisi od težine moždanog udara.
Preporučujemo
Posetili smo grob Ratka Mladića 38 dana od sahrane: Ovo smo zatekli na samom spomeniku
Đak beogradske škole prevezen u bolnicu zbog TikTok izazova: Onesvestio se u svlačionici, trend je jeziv!
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Stroke and Cerebrovascular Diseases potvrđuje da su moždani udari za koje se smatra da se dešavaju kod starijih odraslih mogući kod mlađe populacije i to od 18 do 50 godina.
O tome kako prepoznati moždani udar možete pročitati više na ovom LINKU.
Prema rečima lekara, oko 85 odsto moždanih udara su ishemijski koji mogu biti posledica tromboze (stvaranje ugruška-tromba u oštećenoj arteriji) ili embolije (otkidanje komadića ugruška koji je nastao na drugom mestu a krvnom strujom doputuje i začepi moždanu arteriju). Oko 15 odsto moždanih udara su hemoragijski.
Koliko vremena imate da se javite lekaru od pojave moždanog udara, možete pročitati u OVOM tekstu.
Rizici
– životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći)
– pol (muškarci češće oboljevaju dok je smrtnost kod žena veća)
– genetski (nasledni) faktori
Drugi faktori rizika za nastanak moždanog udara su lečivi, kao što su:
– povišen krvni pritisak (triput veći rizik)
– šećerna bolest i skriveni šećer (intolerancija na glukozu)
– povišenje holesterola i triglicerida
– poremećaji srčanog ritma, dilatativna kardiomiopatija, veštački zalisci
– pušenje
– gojaznost
– fizička neaktivnost
– neadekvatna ishrana
– stres
– poremećaji koagulacije krvi i drugo
(Telegraf.rs)