Demografski izazovi u Srbiji: Zašto ni povećanje dečijih dodataka od 250% ne bi vratilo natalitet

Jedanaesto Demografisanje, drugo po redu uživo, u organizaciji Društva demografa Srbije, održano je u Beogradu. Tema Novi uvidi u izazove roditeljstva i politike podrške porodici – evropski i srpski kontekst okupila je istraživače, nastavnike, donosioce odluka, medije i širu zainteresovanu javnost sa ciljem da se analiziraju aktuelni trendovi u populacionoj politici i izazovi roditeljstva u savremenom društvu.

Panelisti su, kako je navedeno u saopštenju Društva, bili dr Kristijan Fidanovski, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, i doc. dr Dragan Stanojević, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Moderator panela bio je dr Vladimir Nikitović, predsednik Društva demografa Srbije.

Preporučujemo

"Demografski izazovi – između pada fertiliteta i starenja populacije" naziv je predavanja dr Kristijana Fidanovskog, u okviru kog je on predstavio evropski kontekst demografskih promena, sa naglaskom na opadajuću stopu fertiliteta i sve izraženije starenje stanovništva. Fidanovski je posebno istakao dramatičan pad rađanja u istočnoj Evropi i rastuću razliku između broja umrlih i rođenih, pomeranje životnih ciljeva mladih i odlaganje roditeljstva, često zasnovano na nerealnim predstavama o reproduktivnom ponašanju, ograničenu efikasnost pronatalističkih mera – uz ilustraciju da bi povratak stope ukupnog fertiliteta na nivo "zamene generacija" (2,1) u EU sa sadašnjih 1,45 zahtevao povećanje dečijih dodataka za nerealnih 250 odsto.

Zanimljivo je zapažanje Fidanovskog da su dosadašnje mere u zemljama Centralne i Istočne Evrope pre uticale na tajming rođenja nego na ukupan broj dece, dok su neke čak imale kontraefekte, kao u slučaju smanjenja učešća žena na tržištu rada ili negativnih reakcija na očevo porodiljsko odsustvo.

Doc. dr Dragan Stanojević održao je predavanje na temu "Rodne i klasne dimenzije roditeljstva u savremenom društvu" i govorio je o istorijskim promenama u usklađivanju rada i roditeljstva. Iz njegovog izlaganja mogli bismo da izdvojimo to da rodne i klasne nejednakosti podrazumevaju, između ostalog, da se muškarci radničke klase ređe uključuju u aktivnosti nege i kućnog rada jer su suočeni sa većom stigmom, da žene radničke klase snose teret dvostrukog opterećenja bez odgovarajućih resursa i mreža podrške, dok poslodavci i radno okruženje najčešće ne gledaju sa odobravanjem na žene sa bolje plaćenim poslovima kada imaju ulogu primarnih roditelja. Najzad, Stanojević je ukazao na to da pripadnici srednje klase lakše balansiraju profesionalni i porodični identitet zahvaljujući većim resursima i podršci partnera.

(Telegraf.rs)