Dušan je rođen sa deformitetom stopala, a danas ruši rekorde: Tinejdžer iz Vršca dokazao da su čuda moguća
Iz Vršca dolazi priča koja inspiriše. Dušan Knežević, osamnaestogodišnji učenik Sportske gimnazije, rođen je sa teškim deformitetom desnog stopala. Ipak, to ga nije sprečilo da postane jedan od najboljih mladih paraatletičara sveta.
Za mnoge urođeni težak deformitet stopala značio bi život ispunjen ograničenjima. Za Dušana, to je bio početak puta ka vrhu. Poslednji veliki uspeh ostvario je na seniorskom Svetskom prvenstvu u paraatletici, održanom nedavno u Nju Delhiju, gde je u trci na 200 metara zauzeo 4. mesto, a medalja mu je izmakla za samo 17 stotinki i to kao debitant i ubedljivo najmlađi tamičar, sa još uvek juniorskim statusom.
Preporučujemo
Mama, ne mogu više da izdržim: Bolan vapaj Luke iz Vršca! Ismevaju ga i zlostavljaju jer ima teškoće u razvoju
Konobar u Srbiji dobio bakšiš, pa pobesneo: "Ne ostavljajte toliko novca, nemojte da se brukate!"
Dušan Knežević, paraatletičar, kaže: "Nisam znao šta da očekujem pred prve kavlifikacije, mislim da mi je to bila i najteža trka ubedljivo, jer nisam znao gde sam i onda kada sam video koliko mogu, imao sam samopouzdanja i znao sam da mogu mnogo i da ne treba da sumnjam u sebe."
Iako rođen sa dijagnozom, ovaj mladić odrstao je sa odlučnošću da uspe.
Dušan objašnjava: "Ja sam imao tu operaciju po rođenju i to je delimično rešeno, ali mi je stopalo kraće za jedan broj. Imam dosta slabu fleksiju stopala i desna noga mi je 30% slabija od leve. Mislim da je sve u glavi i prespektivi kakvu imate o sebi. Generalno, ja sebe nikad nisam gledao kao na paraatletičara i nikada na sebe nisam gledao kao na osobu sa problemom, ja sam se uvek takmičio sa regularnim atletičarima i imam par medalja sa državnih prvenstava i bilo je samo pitanje vremena kada će taj trud da se ispalti.
Dušan 3 puta nedeljno putuje iz Vršca u Beograd na treninge, uz redovno školovanje i bez sistemske podrške. Uprkos izazovima, ovaj mladi sportista poručuje da prepreke postoje samo ako im dozvolimo da nas zaustave, pa ispred sebe već ima visoko postavljene ciljeve
Dušan dodaje: "Neki cilj bi bio da sledeće godine uzmem medalju na Evropskom prvenstvu i, naravno, za 3 godine da se borim za medalju u Los Anđelesu na paraolimpijskim igrama, što mislim da je sasvim moguće. To su ciljevi, pa ćemo da vidimo.
U vremenu kada se mnogi predaju i zbog manjih prepreka, Dušanova priča nas podseća na to šta znači istrajnost. On ne traži sažaljenje, traži priliku da trči. Da predstavlja svoju zemlju. Da inspiriše.
(Telegraf.rs/RTS)