Rekao sam im sve u lice: Princ Aleksandar ispričao šta je poručio Klintonu i Bleru pred bombardovanje Srbije

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, gostujući u podkastu "Perspektive" na televiziji K1 kod profesora Čedomira Antića, izneo je emotivna sećanja na trenutak koji je zauvek promenio njegov život - povratak u otadžbinu.

- Zanimljivo je jer sam bio neprijatelj države kada sam imao samo dve godine. To je bilo ogromno kršenje ljudskih prava zbog diktature; nije bilo mnogo demokratskih procesa. Nikada nisam mislio da ću ikada doći u našu državu, što je prilično tragično. Naučio sam o našoj zemlji od svog oca, koji je imao veoma težak život nakon atentata na njegovog oca, kralja Aleksandra 1934. godine, a potom i svega onoga što se desilo 1941. godine. Nije imao ni 18 godina kada je došlo do državnog udara. Tada je napustio našu zemlju i otišao u Ujedinjeno Kraljevstvo preko Grčke, tadašnje Palestine i Kaira, a završio je u Londonu gde su se nalazile i sve ostale vlade u egzilu. Kada sam došao ovde, bio sam veoma emotivan. Prvi put je to bilo 1991. godine, bila je to veoma kratka poseta, trajala je samo tri dana, ali je bilo spektakularno - izjavio je prestolonaslednik.

Preporučujemo

On se posebno prisetio susreta sa porodičnim nasleđem na Oplencu, ali je ukazao i na probleme sa kojima se i danas suočava.

- Bio sam zapanjen odlaskom na Oplenac, taj veličanstveni mauzolej. Ne postoji drugi sličan njemu na svetu, a svet ne zna za njega, što je prava šteta. Kao što sam rekao, nikada nisam mislio da ću doći i nikada se nisam koncentrisao na naš jezik; radio sam i zarađivao za život. Nisam ništa nasledio, još uvek nisam ništa nasledio, što je prilično tragično, ali mislim da većina ljudi to zna.

Govoreći o ulozi dinastije Karađorđević u savremenom društvu, prestolonaslednik je istakao da povratak u otadžbinu nije promenio osnovnu misiju njegove porodice.

- Dolazak ovde nije promenio ulogu porodice. Porodica je uvek bila tu da služi narodu i da ga sluša, da bude mesto susreta za jedinstvo i kontinuitet. Narodu je prepušteno da na izborima odluči ko će vladati zemljom. Vlast bi bila u rukama premijera i parlamenta, i to je uvek bila svrha naše porodice. Da, bilo je nekih situacija koje nisu bile baš dobre, ali to je bila cena principa — to sam naučio na Zapadu. Živeo sam u mnogim zemljama, čak sam živeo i pod diktaturom u Brazilu, ali su me uvek učili da stavim ljude na prvo mesto, da ih slušam i pokušam da ih navedem da rade zajedno na jedinstvu. A jedinstvo je upravo ono što Srbiji zaista treba - poručio je Karađorđević.

Na pitanje o saradnji sa političkim akterima i institucijama u cilju predlaganja društvenih promena, prestolonaslednik je naglasio važnost stabilnosti i ekonomskog blagostanja građana.

- Srećan sam što imam prijatelje iz mnogih političkih stranaka i većinu njih sam upoznao ovde. Veoma mi je žao što nismo napravili sledeći korak i postali član Evrope, te što ne učestvujemo u evropskoj politici, kao i u budućnosti Evrope. Danas živimo u veoma opasnom svetu i situacija je zaista veoma, veoma loša. Brinem za Srbiju i brinem kako će ljudi preživeti uz rast cena benzina, troškova života i inflaciju. To ne smemo zaboraviti. Veoma je teško ljudima u Srbiji i siguran sam da naš narod ne voli da vidi našu vladu i političare kako se svađaju, jer bi narod trebalo da bude na prvom mestu. Naši ljudi su veoma dobri, strpljivi i prošli su kroz užasna vremena. Pominjem devedesete, koje su bile prilično šokantne, ali ne smemo zaboraviti ni strano mešanje koje traje već dugi niz godina - rekao je princ Aleksandar.

Prestolonaslednik se posebno osvrnuo na agresiju 1999. godine, prisećajući se svojih pokušaja da spreči napade na tadašnju SR Jugoslaviju.

- Bio sam veoma povređen time. Takođe, rekao sam šta mislim Klintonu na sahrani kralja Huseina, gde su tada bili i Toni Bler i Žak Širak. Rekao sam im: ’Molim vas, ne bombardujte moju zemlju, to samo šteti narodu’. Nisu me poslušali, nastavilo se, i to je bila užasna stvar. Nadam se da nikada više nećemo biti bombardovani. Jako mi je žao onih koje sada bombarduju i promena koje se dešavaju svakog dana. Postoji nešto novo, svaki dan je drugačiji stav, a ljudi bivaju povređeni - dodao je on.

Prestolonaslednik je prokomentarisao i višedecenijsku propagandu usmerenu protiv njegove porodice, ali se prisetio i napora da ujedini domaću opoziciju.

- Bilo je mnogo propagande protiv porodice, da smo ukrali vozove pune zlata i sličnih stvari, što su potpune izmišljotine. Ispričaću vam jednu smešnu priču: dobio sam samo jednu restituciju, i to kada sam bio u britanskoj vojsci. Dok sam patrolirao istočnonemačkom granicom na planinama Harc, prelepom delu Nemačke, uveče je radila skijaška staza. Iznajmljivale su se skije sa metalnom pločom, išlo se gore-dole žičarom, i tada mi je prišao granični oficir Bundesgrenzschutza i pitao me: ’Da li si večeras slobodan za piće sa mojim ocem, imam nešto za tebe?’ Otišao sam u taj pab, bili su veoma fini, popili smo pivo i njegov otac je došao sa malom kesicom. Rekao je da želi da se izvini: ’Ukrao sam ovu knjigu, pripada vašem ocu, iz palate je. Želeo bih da je vratim’. To je bila jedina restitucija koju sam ikada dobio” - kazao je i nastavio:

- Mnogo toga se desilo. Pokušao sam svojevremeno da ujedinim opoziciju i održao sam nekoliko konferencija. Jedna je bila u Budimpešti, gde su se mnogi političari odazvali. Drugi put sam pokušao u Banjaluci, ali neuspešno, čak su i avioni imali problema sa sletanjem, što je bila još jedna igra. A onda je usledila konferencija u Atini, koja je bila veoma uspešna i gde su nam Grci mnogo pomogli. Rezervisali smo hotel, a naši političari su se selili iz jednog salona u drugi, sklapali prijateljstva i zaista shvatali koliko je važno da budu ujedinjeni. Poslednji sastanak sam održao u Kenedi školi upravljanja (Kennedy School of Government) na Harvardu. Bio sam impresioniran jer su tamo bili veoma protiv bombardovanja i predložili su mnogo stvari. Na tom skupu smo videli da mnogi Amerikanci zapravo nisu bili za bombardovanje naše prelepe države - objasnio je Karađorđević.

Princ Aleksandar je otkrio i ko su mu omiljene istorijske ličnosti u Srbiji, kao i ko od njegovih predaka iz dinastije Karađorđević zauzima posebno mesto u njegovom srcu.

- Ne smemo da zaboravimo Svetog Savu, koji je bio presudan, zatim kneza Lazara, a potom i mog pretka Karađorđa, jer bez njega ne bismo bili ovde - kazao je.

Prestolonaslednik je ispričao i nekoliko zanimljivih anegdota povezanih sa Kraljevskim dvorom, a posebno su upečatljive one o predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, danskoj kraljici Margareti i kralju Huseinu od Jordana.

- Uvek kažem da je važno biti prijatelj sa svima, a to uključuje Rusiju i predsednika Putina. Imali smo veliku sreću da budemo gosti na ručku u Kremlju; bio je veoma dobar domaćin. Bili su tamo on, Lavrov, Medvedev, patrijarh... Pitao me je: ’Da li znate da sam spavao u Vašoj spavaćoj sobi mesec dana pre nego što ste se uselili?’ Rekao sam da znam, a on je dodao: ’Nemate razloga za brigu, svi mikrofoni u Vašoj spavaćoj sobi su isključeni’. Odgovorio sam: ’Hvala Vam, gospodine predsedniče, to je veoma ljubazno od Vas, ali da li ste ostavili Vaše?’ Nasmejao se, bio je veoma prijateljski nastrojen u vezi sa tim. Što se tiče kraljice Margarete, to je zanimljiva priča. Rekla mi je da prilikom posete Danskoj odem u biblioteku i da ću tamo videti čitav zid knjiga koje su pripadale kraljici Mariji, mojoj baki. Sve te knjige su prva izdanja i, ako pregledate nekoliko njih, videćete da su spektakularne. Pogledao sam ih i zaista su sve bile tamo, ogromna kolekcija engleskih knjiga. Kralj Husein od Jordana je takođe bio veoma dobar prijatelj. Bili smo gosti u palati, smešteni u jednom prelepom apartmanu u Amanu. Šetao sam okolo i odjednom prošao pored jedne kutije, izgledala je kao velika srebrna tabakera. Vratio sam se i primetio natpis na ćirilici: ’Tito’. Kada je kralj došao da me pozdravi, rekao sam mu: ’Tamo je kutija na kojoj piše Tito’. Objasnio mi je da je to poklon od pokreta Nesvrstanih i pitao me je da li želim da mi je pokloni”, ispričao je prestolonaslednik.

(Telegraf.rs)