Farmaceutkinja pojašnjava: Kako prepoznati pravu bol i izabrati pravi lek

Bol je najčešći razlog zbog kog se pacijenti širom sveta obraćaju lekarima i farmaceutima. Iako ga svi poznajemo, bol nije jednostavan, on je lično, složeno i duboko subjektivno iskustvo. Svetska zdravstvena organizacija ga opisuje kao neprijatno čulno ili emocionalno stanje povezano sa oštećenjem tkiva, ali iza svake boli stoji jedinstvena priča, koju oblikuju emocije, kultura, strah i prethodno iskustvo. Zato je i pristup lečenju bola u apoteci uvek individualan, prilagođen svakom pacijentu posebno.

Takođe i jedna od najkorisnijih podela bola koja u monogome utiče na odluku o daljoj terapiji je podela na akutni i hronični bol. Akutni bol je bol koji nastaje naglo, obično mu se zna uzrok i ograničenog je trajanja, do šest nedelja.

Preporučujemo

- Najčešći uzroci nastanka akutnog bola su povrede, prelomi, uganuća, bolesti zuba kao i brojna postoperativna stanja. Akutni bol je „biološki opravdan“, svrsishodan i odbrandbeni signal svakog čoveka i ukoliko se otkloni ili izleči uzrok koji je doveo do akutnog bola, on nestaje. To je možda i glavna razlika u odnosu na hronični bol koji može postojati i kada nema više faktora koji dovode do bola. Hroničan bol nije jasno definisana pojava sa preciznom dijagnozom, već je povezan sa brojnim medicinskim stanjima kao što su: glavobolja (migrene, tenziogene i druge), artritis i difuzne upale zglobova, bolovi kod tumora, bolni sindromi vrata i ledja, oštećenje nerava (neuralgije, radikulopatije, pleksopatije). Svakodnevno, više puta u toku radnog vremena nailazimo na pitanja pacijenata koji se javljaju sa glavoboljom - objašnjava Bojana Letić, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Farmaceuti kao najdostupniji zdravstveni radnici i stručanjci za lek spremni su da takve pacijente posavetuju kako o farmakološkim tako i o nefarmakoločkim merama. Nefarmakološke mere su mere koje pacijent sam može da sprovede i na taj način, potpuno bezbedno pomogne sebi.

- Ukoliko se radi o čestim glavoboljama tenzionog tipa, pacijent treba da promeni životne navike kako bi se učestalost glavobolja smanjio, takođe treba da izbegava stres, zamor, naprezanje vrata i očiju, obezbedi dobar i redovan san, redovne obroke i relaksira se. U slučaju migrene od koristi mogu biti sledeći saveti: odmor u tihoj, zamračenoj sobi, led pritisnut na čelo ili slepoočnicu. Potrebno je izbegavati provocirajuće faktore: kofein, čokoladu, stari sir, pivo, crno vino, citrusno voće, hranu koja sadrži nitrate, tiramin... Lekovi koji mogu da doprinesu pogršanju migrene jesu iz grupe oralnih kontraceptiva, nitroglicerin, nifedipin. Primena magnezijuma, preparta na bazi riboflavina, koenzim Q10 kao i akupunktura su dobri saveznici u terapiji bola kod migrena – savetuje Letić.

Kroz kratak razgovor, kaže ona lako možemo da zaključimo o kom tipu glavobolje se radi, što je jako važno kako bi smo se odlučili i za pravi analgetik, grupu lekova koju koristimo u terapiji bola.

- Izraz „kućna apoteka“ često čujemo kako u apoteci tako i u reklamama za lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta ili pomoćne lekovite proizvode za koje se savetuje da ih je korisno imati u rezervi, kod kuće ili u toku putovanja. Prvi u vrhu najzastupljenijih lekova svakako bi bili analgetici. Mnoštvo radnih obaveza i ubrzan stil žvota, često ne ostavljaju dovoljno vremena da se potraži savet zdravstvenog stručnjaka, već se pribegava samomedikaciji odnosno lečenju na svoju ruku, što može rezultirati izostankom terapijskog efekta a u nekim slučajevima i inteziviranju zdravstvenog problema. Vrlo često posežemo za lekovima koji se dobijaju bez lekarskog recepta, a radi se uglavnom o OTC preparatima na bazi acetisalicilnekiseline, paracetamola, čija nekontrolisana primena i bez tačno definisanog terapijskog režima može dovesti do predoziranja i ozbiljnih neželjenih reakcija – kaže Letić.

Ako se lekovi analgetici ne koriste u pravilnim dozama, striktno po preporuci lekara ili farmaceuta, vremenom raste rizik od pogoršanja zdravstvenog problema ili u slučaju pacijenata koji već imaju neku terapiju do potenicajlno neželjenih interakcija među lekovima. Ovo je izuzetno važno za osobe koje imaju terapiju za astmu, dijabetes, kardiološku terapiju, starije osobe koje koriste antikoagulantu ili antitrombocitnu terapiju. Multidisiplinarni pristup u lečenju pre svega hroničnih bolnih sindroma je sve češća potreba današnjice. Pored nefarmakolških mera i analgetske terapije, u terapiju bola se uključuju i druge grupe lekova popout antiepileptika, odredjenih antidepresiva, kao i anksiolitika. Jasno je da je intervencija farmaceuta u pogledu bezbedne primene terapije i više nego potrebna.

(Telegraf.rs)