Zašto je virus sada jači nego pre: Simptomi intenzivniji, duže traju i ostavljaju razbijen imunitet

Virusne infekcije, grip i kovid, već meses i po dana haraju Srbijom a prema rečima naših sagovornika simptomi su različiti i ima ih više. Jak bol u grlu, kašalj, začepljenost nosa, visoka temperatura, bolovi u zglobovima, malaksalost, sve je to prisutno kod većine inficiranih, te stručnjaci upozoravaju na mogućnost kombinovanja virisne i bakterijske infekcije, zbog čega se savetuje odlazak lekaru.

Dr Biserka Obradović, u razgovoru za Telegraf.rs objasnila je zašto je odmaranje ključno za oporavak, kako da razlikujete kovid od gripa i koliko dugo traje uporni post-virusni kašalj koji je sveprisutniji. Takođe, upozorava da ignorisanje ključnih simptoma i nedovoljan oporavak mogu dovesti do ozbiljnih sekundarnih infekcija.

Preporučujemo

- Kovid soj, koji nazivaju "Frankenštajn", izaziva hrapav, promukao glas, bol u mišićima i malaksalost. Ljudi se uglavnom slabo testiraju i dolaze nam tek kada dođe do neke sekundarne ili tercijarne infekcije. Mi, naravno, kroz laboratoriju vidimo da li je virus ili bakterija. Međutim, s obzirom na to da se ljudi ne žele testirati, mi na osnovu anamnestičkih podataka ne možemo reći da je grip, ali možemo reći da je oboljenje slično gripu. Kod gripa čovek je malaksao, temperatura ide do 40 stepeni, oseća se kao da ga je voz pregazio. Dok kod kovida imamo bol u leđima, bol u zglobovima i mišićima. Tako se anamnestički razlikuje kovid od gripa, ali još uvek kod kovida imamo promenu čula mirisa i ukusa, nekad i kod nekih i gubitak - kaže dr Obradović za Telegraf.rs.

Više o trenutno aktuelnim infekcijama, kao i tome koliko sada zaista traje oporavak možete pročitati u odvojenoj vesti.

Tek sledi najveći intenzitet gripa

Prema podacima koje Institut za javno zdravlje Srbije prikuplja od svih zdravstvenih ustanova, trenutno se još uvek nalazimo ispod praga koji je zabrinjavajući kada je u pitanju grip. U ovom trenutku još uvek imamo sporadične slučajeve i intenzitet kliničke aktivnosti ostaje na osnovnom nivou, ali prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" potvrđuje da je grip ipak došao nešto ranije.

- Za zaštitu je potrebno dve do tri nedelje kako bi se odbrambeni mehanizam razvio i ojačao, a očekujemo da će najveći intenzitet virusa gripa biti registrovan krajem godine, u januaru i početkom februara. Nije kasno ni za imunizaciju protiv pneumokoka, takođe ta vakcina je veoma važna za određenu grupu i mlađe i starije populacije - predočila je prof. dr Verica Jovanović.

Građani se žale na "nove simptome"

Mnogi se žale da su primetili razliku između infekcija koje su sada u cirkulaciji i onih ranijih, a isto je za Telegraf.rs ispričala i Ana S. iz Beograda.

- Korona me je "pokosila" posle godinu i po dana, a sve je počelo sinoć tupom glavoboljom. Poslednji put kada sam imala virus ležala sam i kašljala desetak dana, a sada sam primetila jedan novi simptom koji je drugačiji, barem je to slučaj kod mene, a to je suvo grlo - rekla je.

Tokom jučerašnjeg dana osećala se malaksalo, dodaje, ali to je kako kaže, pripisivala umoru jer se tek vratila s puta.

- Na koronu nisam ni pomišljala. Kako je vreme odmicalo, počela je glava da me boli a zatim i grlo. Suva usta, grlo, začepljen nos i sve nekako ide brzo. Odjednom me je uhvatila jeza, nakon čega sam legla u krevet i pokrila se zimskim prekrivačima. Tokom noći nisam mogla zaspati, pored suvoće grla, boleli su me zglobovi u nogama i rukama. To je trajalo do 3 časa  ujutru, a zatim sam posegla sa lekom protiv bolova - objašnjava naša sagovornica.

Kako je dalje infekcija napredovala i kroz šta je prošla Ana na putu ka izlečenju, saznajte u odvojenoj vesti.

Hrapavost i bol u grlu

Dr Biserka Obradović u razgovoru ta Telegraf.rs objasnila je da se kod kovida upravo javlja hrapavost, promuklost glasa, bol u leđima i mišićima, bol u grlu, kijavica.

- Lečenje je simptomatsko, u slučaju glavobolje uzimaju se lekovi protiv bolova, kod mučnine odgovarajući lekovi, a preporučuje se i jačanje imuniteta. Antibiotici se ne smeju uzimati - pojasnila je dr Obradović.

Kako je za Telegraf.rs navela doktorka, iz prakse se primećuje da je broj obolelih možda i veći od zvaničnog jer mnogi građani izbegavaju testiranje.

- Imamo porast obolelih od korone, međutim ljudi ne žele da se testiraju ili se javljaju tek nakon što virus prođe. U tom broju od 193 pacijenta, najviše je ljudi od 50-60 godina. Kada kod mene dođe pacijent sa simptomima korone, zanima ih kako da se leče, a pošto je lečenje simptomatsko, uglavnom odbijaju da rade testiranja, objasnila je dr Obradović.

Talas virusa zahvatio Srbiju

Dok se čini kao da su mnogi bolesni, imunolog prof.dr Borislav Kamenov je za Telegraf.rs predočio: "Sezona virusa nije problem, već slabo stanje organizma". Kako je pojasnio, ovo je period kada obično zbog vremenskih prilika virusi najviše haraju, te ističe da je adekvatna ishrana sada ključna i da se čuvau oni koji su najugroženiji, a to su osobe koje imaju neku pridruženu bolest, osobe sa slabim imunitetom, starije osobe i deca.

Prema rečima našeg sagovornika, ključ nije samo u borbi protiv virusa, već u popravljanju opšteg stanja organizma i promeni životnih navika.

- Trenutno imamo sezonu virusnih infekcija, koja se manje-više ponavlja svake godine. Virusi se malo menjaju, ali neki se i ponavljaju. Suština je u tome da to nije samo jedan virus, nego je više virusa. Neko ima i po nekoliko virusnih infekcija u isto vreme, sa više virusa mora da izađe na kraj. A zatim se reaktiviraju i neki stari virusi kad započne stanje inflamacije - rekao nam je dr Kamenov.

Suština je u tome, priča on dalje, da nije problem samo u virusima, nego i u stanju organizma.

- Mi se uvek sekiramo koji će virusi da dođu, a nikad se ne sekiramo šta ćemo mi to da promenimo u našem stanju zdravlja da se bolje odupiremo. Znate, Luj Paster se celog života bavio bakterijama, a na kraju je rekao: "Bakterije ništa – organizam je sve". To mi zaboravimo. Moji saveti su da se obavezno podigne vitamin D, i to neka malo veća doza nego uobičajena letnja. Vitamin D je glavni faktor koji popravlja odgovor na viruse, jer doprinosi da se virus ubije u našim ćelijama i da se infekcija ne razvija. Mi imamo problem sa preteranom reakcijom imunskog sistema, i tada mi u stvari bolujemo - objasnio nam je imunolog Kamenov.

Šta je predočio kao ključno za otpornost na infekcije, saznajte u odvojenoj vesti.

Nutricionistkinja dala ključne savete

Nutricionistkinja Marina Boboš kaže za Telegraf.rs da je za oporavak najvažniji odmor. Osim toga, u tim danima je najvažnije i šta unosimo u naš organizam i čime da ga "negujemo".

- Ukoliko se desi da dobijemo grip, za oporavak su najvažniji odmor i hidratacija. Tople supe i potaži će delovati okrepljujuće na naš organizam. Naravno, namirnice pune vitamina C - agrumi, paprika su nezaobilazne. Voće koje je puno antioksidanasa, poput crvenog bobičastog voća i nara, takođe je korisno. Zatim treba uključiti lagana kuvana jela, koja se lako vare, kako ne bismo dodatno opteretili organizam. I naravno, poželjno je povećati unos namirnica sa protivupalnim (antiinflamatornim) svojstvima, poput đumbira, kurkume, maslinovog ulja, lanenih semenki i orašastih plodova - otkriva nutricionistkinja.

Čak i kada virus "pobedimo" nije kraj. Našem organizmu treba mnogo duži oporavak nego što mislimo, pa je važno nastaviti sa takvom ishranom i u danima posle bolesti.

- U periodu nakon bolesti važno je da oporavimo svoj organizam, što ćemo najlakše uraditi visokoproteinskom ishranom, bogatom nemasnim mesom, ribom, jajima i mahunarkama. Možemo uključiti i fermentisane mlečne proizvode, kao i što više svežeg voća i povrća - zaključila je Boboš.

Imajući u vidu ključne savete koje su iznele dr Obradović i dr Boboš odmor i ishrana su ključni u oporavku i borbi organizma sa virusima.

Stručnjaci upozoravaju na najtežu zimu decenije

Grip svake zime pogađa populaciju, ali ove godine izgleda da je nešto drugačije, piše BBC. Sezonski virus gripa je iznenada mutirao tokom leta. Čini se da zaobilazi deo našeg imuniteta, pokrenuo je sezonu gripa više od mesec dana ranije i radi se o tipu gripa za koji istorija sugeriše da je teži.

Nacionalna zdravstvena služba (NHS) je sada izdala "SOS za vakcinaciju protiv gripa" jer raste zabrinutost da bi ovo mogla biti posebno teška zima.

Iako postoji mnogo nijansi i neizvesnosti, vodeći stručnjaci za grip rekli su da ne bi bili iznenađeni ako bi ovo bila najgora sezona gripa u poslednjoj deceniji.

- Već neko vreme nismo videli ovakav virus, ovi obrasci su neobični. Brine me, apsolutno. Ne paničim, ali sam zabrinuta - kaže prof. Nikola Luis, direktorka Svetskog centra za grip na Frensis Krik institutu.

Više o tome saznajte u odvojenoj vesti.

(Telegraf.rs)