Talas virusa zahvatio Srbiju! Ove 2 grupe ljudi trenutno najugroženije: Imunolog savetuje kako da se zaštitimo

"Sezona virusa nije problem, već slabo stanje organizma", kaže za Telegraf.rs imunolog prof.dr Borislav Kamenov. Kako dalje objašnjava, ovo je period kada obično zbog vremenskih prilika virusi najviše haraju, te ističe da je adekvatna ishrana sada ključna i da se čuvau oni koji su najugroženniji, a to su osobe koje imaju neku pridruženu bolest, osobe sa slabim imunitetom, starije osobe i deca.

Prema rečima našeg sagovornika, ključ nije samo u borbi protiv virusa, već u popravljanju opšteg stanja organizma i promeni životnih navika.

Preporučujemo

"Trenutno imamo sezonu virusnih infekcija, koja se manje-više ponavlja svake godine. Virusi se malo menjaju, ali neki se i ponavljaju. Suština je u tome da to nije samo jedan virus, nego je više virusa. Neko ima i po nekoliko virusnih infekcija u isto vreme, sa više virusa mora da izađe na kraj. A zatim se reaktiviraju i neki stari virusi kad započne stanje inflamacije", priča nam na početku dr Kamenov.

Suština je u tome, priča on dalje, da nije problem samo u virusima, nego i u stanju organizma.

"Mi se uvek sekiramo koji će virusi da dođu, a nikad se ne sekiramo šta ćemo mi to da promenimo u našem stanju zdravlja da se bolje odupiremo. Što je stanje organizma gore, sve on gore reaguje. Znate, Luj Paster se celog života bavio bakterijama, a na kraju je rekao: "Bakterije ništa – organizam je sve". To mi zaboravimo. Moji saveti su da se obavezno podigne vitamin D, i to neka malo veća doza nego uobičajena letnja. Vitamin D je glavni faktor koji popravlja odgovor na viruse, jer doprinosi da se virus ubije u našim ćelijama i da se infekcija ne razvija. Mi imamo problem sa preteranom reakcijom imunskog sistema, i tada mi u stvari bolujemo", objašnjava nam imunolog Kamenov.

Po njegovom mišljenju, ishrana je odlučujuća.

"Ishrana je odlučujuća. Zatim, svi ostali problemi su najčešće vezani za stomak, ti koji imaju bolestan stomak, nadimanje, gasove, koji se truju mlekom... Ako nekome smeta neka hrana, to mora da izbaci. Ne sme to da koristi uopšte. Navike su čudo Božije, najteže se menjaju, ali suština je da se promene. To je bio slučaj i kod kovida. Oni koji su se trovali mlekom najčešće su doživljavali najteže oblike kliničkih slika. Razvijaju se hronične bolesti, šećerna bolest, degenerativne promene mozga – sve potiče od loše hrane na kraju, bez obzira što se nakači virusna infekcija", detaljan je naš sagovornik, koji podseća kako je nekada Hipokrat govorio.

"Hipokrat je pre 2.000 godina rekao: "Sve bolesti potiču iz creva." Onda je rekao: "Nek vam hrana bude lek, da vam lek ne bi postao hrana." I na kraju je rekao: "Ko neće da promeni svoje navike, nemoj ga lečiti, nek se sam leči." Je l' ima tu nešto da se doda? Nema. Ali, sad su moderni lekovi. Svi doktori daju lekove. Ne kažem, neko kad zaglavi u blato mora i lekovima da se leči, ali suština je unapređenje zdravlja", dodaje doktor.

Kako dalje savetuje doktor, biran je i  unos cinka, selena.

"To su ti oligo-elementi, antioksidansi, koji u stvari čine da taj odbrambeni odgovor ne pravi kolateralnu štetu. Pošto toga nema dovoljno u voću i povrću danas, moraju se koristiti suplementi. Probiotici moraju da se koriste. Ta poremećena creva moraju da se isprave, jer bakterije koje smo manje-više ubili lekovima nedostaju, creva cure, i to doprinosi razvoju bolesti. Probiotike treba birati – nisu svi isti i nisu svi efikasni. Treba se osloniti na preporuku lekara ili na proverene proizvođače koji su se ozbiljno bavili istraživanjem sojeva", savetuje doktor.

Govorio nam je ovom prilikom doktor i koje su grupe građana trenutno najviše pogođene virusom.

"Najpogođenije su deca i stariji. Što više ima godina, to je zdravlje više poljuljano i duže se trovao hranom, da kažemo prosto. Svi ti kojima ispravimo hranu, i stari i deca, oni se više ne razboljevaju. Ali, to niko neće da čuje. Ceo sistem je napravljen da forsira lekove, to je prosto moda", ističe doktor, pa dodaje kako se sada pacijenti žale na kašalj, otekle sluzokože, respiratorne simptome...

"Ali, neki imaju i probleme sa mokraćnim putevima, a žene ginekološke probleme. Sve sluzokože stradaju. Nije to samo tu, tu je najvidljivije i čuje se. Sve ostalo se manje-više ne čuje i ne obraća se pažnja na to", priča nam dalje.

Aktivnost trenutno treba da bude prisutna, govori dalje doktor, ali umerena.

Onaj ko nema kiseonik i kalijum, aktivnost kod njih može da bude i opasna. U ovo vreme, kada nema negativnih jona u vazduhu, meteoropate moraju da vode računa. Lagana šetnjica i boravak u prirodi su uvek dobri. Ali, preterivanje, pogotovo kada je neko bolestan, nije preporučljivo", objašnjava doktor, pa ističe kada možemo da očekujemo prestanak ovog talasa virusa.

"To će da prođe jedno vreme dok ne dođe hladno vreme, onda obično nema toga, pa se opet javi u proleće. Ipak, do tada bitna je umerena hrana, umerena aktivnost, dobar odnos sa ljudima, socijalna integracija, pozitivna energija i empatija. To je suština", zaključuje imunolog Borislav Kamenov.

(Telegraf.rs)