Poverenica ALARMIRA: Žene u Srbiji najviše diskriminisane na OVOM mestu

Diskriminacija žena i dalje je jedan od najrasprostranjenijih oblika diskriminacije u Srbiji, a najčešće je zastupljena u oblasti rada i zapošljavanja, u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, u medijima, kulturi i sportu, navedeno je u izveštaju o diskriminaciji žena koji je danas predstavljen.

Pitanje diskriminacije žena moramo držati visoko na agendi, s obzirom na to da je diskriminacija žena u proteklih 10 godina i dalje jedan od najrasprostranjenijih oblika diskriminacije, da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalazi pred Ustavnim sudom i da čekamo njegovu konačnu odluku, ali i da su izuzetno jaki procesi repartrijarhalizacije i marginalizacije žena, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Preporučujemo

"Ocenila sam položaj žena kao 'prisustvo je dozvoljeno, ali je glas ograničen'. Mi možemo videti danas žene koje dominiraju na tržištu rada, osim određenih grupa žena, starijih od 55 godina, da su obrazovanije, ali i dalje manje plaćene i manje zastupljene na menadžerskim pozicijama u poslovnoj zajednici", rekla je Janković novinarima na predstavljanju posebnog izveštaja o diskriminaciji žena Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji je organizovan u susret kampanji "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama".

Ona je istakla da konzervativne struje žele da minimizuju značaj i ulogu žena.

"To pitanje moramo držati visoko na našoj agendi i moramo držati javnost budnom, jer pitanje položaja žena i ravnopravnosti nije manje važno od drugih pitanja, niti sme biti zapostavljeno", naglasila je poverenica.

U izveštaju se ističe da su žene jako prisutne u oblastima kulture i medija, ali da su u tim oblastima, nažalost, i dalje prisutne prakse seksizma, marginalizacije, pa i primitivizma i vulgarnosti u javnom prostoru.

Ništa manji problem nije ni u digitalnoj sferi koji je umesto prostora slobode i prilike za unapređenje prilika za žene postao prostor za rodno zasnovano nasilje u digitalnom prostoru.

Poverenica je naglasila da se diskriminacija ne manifestuje kroz zakone, jer imamo relativno zaokružen pravni okvir, od našeg Ustava do Zakona o zabrani diskriminacije, Istanbulske konvencije, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici...

"Tako da se ta diskriminacija manifestuje kroz prakse, politike i navike", istakla je Janković.

Dodala je da to važi i za političku sferu u kojoj, čini se, ima više žena nego ikada.

"To možemo videti i u Skupštini i u lokalnim parlamentima, izvršnoj vlasti, institucijama, ali je definitivno pitanje njihovog istinski realnog uticaja i koliko su u mogućnosti da, zahvaljujući brojčanoj zastupljenosti, postavljaju pitanja koja su posebno važna za kvalitet života žena, što se odražava i na kvalitet života njihovih porodica", ocenila je Janković.

U izveštaju se konstatuje da se najviše napredovalo u oblasti zakonodavnog polja, donošenja zakona, a zabeleženo je i kontinuirano napredovanje žena u poslovnoj sferi.

"Bez obzira što ostaje dominantan oblik diskriminacije žena na tržištu rada u vezi sa porođajem i materinstvom, ipak, tih slučajeva je znatno manje", konstatuje se.

Takođe, konstatuje se da je značajno manji broj slučajeva nemogućnosti napredovanja žena, posebno u javnom sektoru, nakon preporuke poverenika svim institucijama u javnom sektoru.

Direktorka UN Women Srbija Milana Rikanović izjavila je da je izveštaj o diskriminaciji žena najbolji pokazatelj kakav je položaj žena u Srbiji i da on pokazuje da diskriminacija žena nije epizoda, već je strukturalna i zahteva sveobuhvatnu akciju svih partnera.

"Iza svake od tih priča u okviru izveštaja stoje stvarne žene, građanke koje su podnele pritužbu povereniku za zaštitu ravnopravnosti za različite situacije u kojima su se nalazili. One govore o preprekama i izazovima sa kojima se suočavaju u oblasti rada i obrazovanja, pristupu uslugama i pristupu pravdi", rekla je Rikanović.

Dodala je da dodatno zabrinjava što je položaj seoskih žena, starijih žena, Romkinja, žena sa invaliditetom, i dalje, veoma težak, i da one predstavljaju neke od najugroženijih delova društva i najmarginalizovanijih grupa u društvu.

"Mi želimo danas da pošaljemo poruku da nasilje i diskriminacija u Srbiji moraju stati i da to zahteva partnerstvo. UN Woman ostaje posvećen radu sa institucijama sistema, međunarodnim organizacijama, ali pre svega sa ženskim nevladinim organizacijama", rekla je Rikanović.

Poseban izveštaju o diskriminaciji žena Poverenika za ravnopravnost urađen je u saradnji sa UN Woman i uz podršku Kraljevine Švedske, a u Evropskoj kući gde je predstavljen održana su i tri panela o rodnoj ravnopravnosti.

(Telegraf.rs/Tanjug)