Porast broja srčanih udara kod mlađih od 50 godina u ovom gradu! Na ove simptome obratite pažnju

U poslednjih nekoliko dana Služba hitne medicinske pomoći u Vranju zabeležila je značajno povećan broj pacijenata u odnosu na prethodnu nedelju. Posebno zabrinjava podatak da je više građana mlađe životne dobi, od 40 do 50 godina, hitno transportovano u Klinički centar Niš zbog infarkta miokarda.

"Alarmantan podatak za naš grad jeste to da je prethodnih dana veliki broj pacijenata, mlađe životne dobi, transportovan u KBC Niš zbog infarkta miokarda", kaže za RTV dr Slađan Stanisavljević, načelnik Hitne pomoći.

Preporučujemo

"Najviše pacijenata ima srčane tegobe. U poslednje vreme dešava se veliki broj infarkta miokarda i nema dana da nekoga ne transportujemo u Niš. Kolege iz Niša su nam potvrdile da najveći broj pacijenata sa srčanim problemima dolazi upravo sa područja Vranja. Ono što posebno brine jeste da su 60 do 70 odsto pacijenata ljudi koji se nikada nisu lečili – formalno zdravi. Verovatno su imali tegobe na koje nisu obraćali pažnju", dodaje on.

Prema analizama stručnjaka, mogući uzroci ovakvog skoka leže u kombinaciji dugogodišnjeg zagađenja vazduha u Vranju, post-COVID posledica koje i dalje povećavaju rizik od kardiovaskularnih komplikacija, kao i u navikama stanovništva – lošoj ishrani, pušenju, stresu i nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti. Ovi faktori zajedno ubrzavaju razvoj srčanih bolesti, često bez jasnih simptoma, sve do trenutka akutnog infarkta.

Lekari upozoravaju da se sve češće javljaju pacijenti koji nikada nisu imali dijagnostikovane hronične bolesti, a spadaju u rizičnu grupu zbog stila života ili preležane korone. Zato apeluju na građane, naročito one starije od 40 godina, da obave osnovne analize krvi i pregled interniste.

"Zato je važno da se svaka tegoba shvati ozbiljno i da se prekontroliše zdravlje, kako bismo sprečili najteže ishode", poručuje dr Stanisavljević.

Ovaj nagli porast infarkta pokazuje da su kardiovaskularna oboljenja postala jedan od najvećih zdravstvenih izazova u Pčinjskom okrugu, piše Instagram stranica "017_dn".

Dr Milijana Balević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje objasnila je u podkastu "Zdravo sa Ivanom" kako kod infarkta, odnosno, srčanog udara, simptomi mogu izostati i tada se radi o takozvanim "nemim infarktima".

"Postoji jedna kategorija pacijenata kod kojih se jedan krvni sud spontano zatvara i napravi taj infarkt koji se preživi na nogama. To se dijagnostikuje kada pacijent dođe zbog nekih drugih tegoba kod kardiologa ili zbog sada već novonastale kliničke slike koja više nije nema. Ima takvih primera da je neko preživeo infarkt na nogama. Važni su redovni pregledi, redovna terapija i zdrav život", priča doktorka.

"Ovakve promene vremena i ovi hladni dani jesu rizični zato što je pre svega usporeniji krvotok. I taj usporeniji krvotok dovodi do toga da se elementi krvi lepe spontano i mogu da naprave trombove ili ugruške. Sve to može dovesti do komplikacija kao što su i infarkt, šlog i tako dalje. S druge strane, ovakve promene vremena dovode do toga da se krvni sudovi celog organizma grče. Taj grč dovodi do varijacija arterijskog pritiska, pa se često pacijenti javljaju sa varijacijama pritiska bez obzira što su na nekoj od terapija. To su glavni uzroci zašto se sada pojavljuju tegobe kod hroničnih bolesnika, mada i kod uslovno zdravih osoba", objasnila je dr Balević u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Doktorka dodaje da je potrebno uzimati dovoljno tečnosti i biti fizički aktivan minimum 40 minuta dnevno, naravno i uskladiti se sa spoljašnjom temperaturom, ukoliko se radi o ostljivim osobama.

(Telegraf.rs)