RAT NA BLISKOM ISTOKU, 16. DAN Iran upozorio na evakuaciju delova Dubaija i Dohe, lansirana raketa "sajdžil"

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da u roku od nedelju dana objavi da je više zemalja pristalo da formira koaliciju koja će pratiti brodove kroz Ormuski moreuz, javlja Voltstrit džornal (WSJ), pozivajući se na američke zvaničnike.

Prema izvorima lista, još se vode razgovori o tome da li će te operacije početi pre ili posle završetka sukoba na Bliskom istoku.

Portparol izraelske vojske Efi Defrin najavio je da je izraelska vojska identifikovala "hiljade" ciljeva koje treba da pogodi u Iranu.

"Otkrivamo nove ciljeve svakog dana", rekao je Defrin, a prenosi Rojters.

Prema nejgovim rečima, izraelska vojska nastaviće da napada Iran i Hezbolah "sve dok ne ukloni pretnje i ostvari ciljeve operacije".

Iranske oružane snage izdale su večeras hitno upozorenje stanovnicima određenih oblasti Dubaija i Dohe, gradova u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru.

Navedeno je da bi, zbog navodnog skrivanja oficira i vojnika američke vojske na tim lokacijama, ove tačke mogle biti napadnute u narednim satima.

Islamska Revolucionarna garda (IRGC) tvrdi da su mnogi njihovi skladišni prostori za rakete i dalje netaknuti, javlja agencija Fars.

Portparol Revolucionarne garde rekao je da je većina raketa koje su lansirane, proizvedene pre oko 10 godina, prenosi Skaj njuz.

On je dodao da mnoge rakete koje je IRGC proizveo nakon 12-odnevnog rata sa Izraelom još nisu upotrebljene.

Komentarišući tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa o tome da su Sjedinjene Američke Države uništile iransku mornaricu, portparol je rekao da ukoliko ima hrabrosti, pošalje svoje brodove u region Persijskog zaliva.

Iran je uhapsio 500 osoba osumnjičenih da su delile informacije sa neprijateljima, saopštio je šef iranske policije Ahmadreza Radan.

Polovinu tih slučajeva činili su ozbiljniji incidenti, "uključujući ljude koji su pružali informacije za gađanje ciljeva i pojedince koji su pravili snimke lokacija napada i slali ih", rekao je Radan, ne precizirajući kada su hapšenja izvršena, prenosi Rojters.

Tasnim je javio da je na severozapadu Irana uhapšeno 20 osoba po optužbama lokalnog tužilaštva da su Izraelu slali informacije o lokacijama iranskih vojnih i bezbednosnih objekata.

Taker Karlson jedan od najpoznatijih američkih TV voditelja i poznati konzervativac i pripadnik MAGA pokreta, zaratio je sa establišmentom i zvaničnom politikom Bele kuće.

Karlson tvrdi da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) čitala njegove privatne SMS poruke i da priprema krivičnu prijavu Ministarstvu pravde.

On smatra da će biti opštužen za kršenje Zakona o registraciji stranih agenata. Prema Karlsonu, navodni slučaj se zasniva na njegovoj komunikaciji sa ljudima u Iranu pre rata, iako kaže da nikada nije delovao kao strani agent i veruje da je optužba politički motivisana.

Optužbe na račun CIA samo su nastavak njegovog žestokog sukoba sa Donaldom Trampom, predsednikom SAD, sa kojim je bio u odličnim odnosima dok je radio na Fox News.

Britanski premijer Kir Starmer i američki predsednik Donald Tramp razgovarali su o razvoju sitaucije na Bliskom istoku i ratu Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana.

Kako prenosi Skaj njuz, dvojica lidera razgovarala su o važnosti ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza kako bi se zaustavilo zakrčenje svetskog brodskog transporta, koji je "doveo do povećanja troškova širom sveta".

"Premijer je takođe izrazio saučešće američkim vojnicima koji su izgubili živote tokom sukoba. Dogovorili su se da ostanu u kontaktu", saopšteno je iz Dauning strita broj 10.

Britanski Telegraf je prethodno preneo da Starmer razmatra da pošalje više hiljada dronova presretača na Bliski istok kako bi pomogla u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i jačanju britanske odbrane u tom regionu.

Izraelski bezbednosni izvori ocenili su da je početni udar na Iran bio "iznad očekivanja", ali da se rat ne razvija tempom koji je ranije planiran, uz teškoće da se iransko stanovništvo masovno pokrene na proteste, saznaje danas izraelski javni servis Kan.

Izraelski bezbednosni zvaničnici izjavili su za izraelski javni servis Kan da je potrebna ponovna procena ciljeva rata u Iranu, jer operacije ne napreduju brzinom koja je prvobitno planirana.

Prema njihovim rečima, početni udar bio je "iznad očekivanja", uključujući i prve dane sukoba. Ipak, kako su naveli, postoji značajna poteškoća da se iranski narod masovno izvede na ulice.

Iranski i francuski predsednici Masud Pezeškijan i Emanuel Makron razgovarali su o situaciji na Bliskom istoku, preneo je Rojters.

Dvojica lidera prethodno su razgovarala krajem prošle sedmice, kada je Makron pozvao Iran da prekine napade na druge zemlje u regionu i okonča blokadu Ormuskog moreuza.

Makron je tada istakao da je diplomatsko rešenje potrebnije nego ikad kako bi se rešili ovi ključni izazovi, okončala eskalacija i očuvao mir.

"Podsetio sam ga da Francuska deluje u strogo odbrambenom okviru, sa ciljem zaštite svojih interesa, regionalnih partnera i slobode plovidbe i da je neprihvatljivo da naša zemlja bude meta", napisao je Makron na platfromi X.

On je istakao da nezaustavljena eskalacija kojoj sada svedočimo uvodi ceo region u haos, sa ozbiljnim posledicama kako danas, tako i u godinama koje dolaze.

"Narod Irana, kao i ljudi u celom regionu, plaćaju cenu. Samo novi politički i bezbednosni okvir može da garantuje mir i sigurnost za sve. Takav okvir mora da osigura da Iran nikada ne stekne nuklearno oružje, istovremeno se suprotstavljajući opasnostima od njegovog balističkog raketnog programa i destabilizujućih aktivnosti u regionu i svetu", naveo je predsednik Francuske.

Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Sjedinjenih Američkih Država Kevin Haset izjavio je da su napadi administracije američkog predsednika Donalda Trampa na Iran do sada koštali američki budžet 12 milijardi dolara.

Haset je za CBS njuz rekao da je poslednji podatak o troškovima koji je dobio upravo suma od 12 milijardi dolara, ali nije precizirao vremenski period na koji se ta brojka odnosi, preneo je AP.

Prethodne procene Pentagona predložene Kongresu ukazivale su da bi rat u prvoj nedelji koštao 11,3 milijarde dolara.

Na pitanje da li će biti potrebna dodatna sredstva od Kongresa SAD, Haset je odgovorio da trenutno imaju dovoljno sredstava, dok će eventualno traženje dodatnog novca razmotriti Kancelarija za upravljanje i budžet (OMB).

Vlasti u Iraku su večeras potvrdile da je Međunarodni aerodrom u Bagdadu napadnut i pogođen sa pet projektila. U ovom napadu su povređene četiri osobe.

Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) odbacila je danas tvrdnje iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija da SAD koriste dronove za napade na zalivske zemlje, navodeći da iranske snage ciljaju civile i infrastrukturu u tom regionu dok američki dronovi gađaju isključivo vojne ciljeve.

Na društvenoj mreži Iks, CENTCOM je reagovao na optužbe iranskog režima, koji je izneo tvrdnju da SAD koriste napadačke dronove jednosmerno i svaljuju krivicu na Iran, označivši to kao LAŽ.

"Iranske snage su lansirale hiljade dronova i raketa na svoje susede, neselektivno ciljajući civilne hotele, komercijalne aerodrome, stambene zajednice i ekonomsku infrastrukturu. Američki dronovi za napad ciljaju samo iranske vojne kapacitete kako bi eliminisali pretnje koje predstavljaju region. ISTINA.

Novi iranski vrhovni vođa ajatolah Modžtaba Hamnei, sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, prebačen je u Moskvu ruskim vojnim avionom na tajnu operaciju zbog povreda zadobijenih u američko-izraelskom napadu, gde je podvrgnut uspešnoj operaciji i trenutno se leči u bolnici povezanoj s predsedničkom rezidencijom, saznaje danas kuvajtska Al Džarida od izvora bliskom iranskom vrhu.

Prema izvoru tog medija, Modžtaba Hamnei je tokom američko-izraelskih udara na Iran 28. februara zadobio teške povrede koje su zahtevale specijalizovanu medicinsku negu i nadzor, što nije bilo moguće obezbediti u Iranu zbog nastavka bombardovanja i pretnji Izraela da će ciljati novog vođu.

Izvor navodi da su iranske bezbednosne službe posebno zabrinute zbog moguće identifikacije mesta njegovog boravka preko lekara i specijalista koji ga leče, zbog čega je odlučeno da lečenje bude obavljeno u Rusiji.

Kako saznaje Al Džarida, predsednik Rusije Vladimir Putin navodno je lično predložio da se Modžtaba leči u Moskvi tokom telefonskog razgovora s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, a predlog su pažljivo razmotrile i odobrile iranske vlasti.

Američki ministar saobraćaja Šon Dafi izjavio je da Sjedinjene Američke Države pripremaju plan osiguranja uz podršku vlade za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

"Mislim da ćete uskoro videti sistem u kojem ćemo obezbediti osiguranje za brodove u Ormuskom moreuzu", rekao je Dafi za Foks njuz, prenosi CNN.

Kako je istakao, kada bude na raspolagu jasnija slik o bezbednosnim rizicima, u tome neće učestvovati samo SAD, već i partnerske zemlje.

Dafi je rekao da bi, uz vojnu pratnju i osiguranje, trebalo da počne ponovni normalan protok nafte kroz taj region.

Na pitanje koliko brzo bi plan mogao da stupi na snagu, Dafi je naveo da je deo koji se odnosi na osiguranje već spreman, dok američka vojska procenjuje bezbednosne uslove za operacije pratnje brodova.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar demantovao je izveštaj da seIzrael suočava sa nedostatkom presretača balističkih raketa posle više od dve nedelje rata.

Američki informativni sajt Semafor objavio je juče, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, da je Izrael obavestio Vašington da mu ponestaje presretača balističkih raketa, prenosi Rojters.

Upitan da li je taj izveštaj tačan, kao i da prokomentariše izveštaje izaelskih medija da bi Izrael mogao da održi direktne razgovore sa Libanom, Sar je odgovorio da je na oba pitanja odgovor negativan.

Izraelski vojni izvor takođe je negirao da postoji manjak presretača, navodeći da su oružane snage spremne za dugotrajnu kampanju.

Prema podacima Instituta za studije nacionalne bezbednosti (INSS) u Tel Avivu, Iran je ispalio blizu 300 balističkih raketa na Izrael, kao i stotine dronova od početka američko-izraelskih napada na Iran 28. februara.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da Iran nije tražio prekid vatre niti pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama i da će nastaviti samoodbranu dok, kako je naveo, Vašington ne shvati da je reč o "nelegalnom ratu bez pobednika".

Istakao je da ne vidi razlog za nove pregovore, jer su SAD već napale Iran tokom pregovora i zato se, kako je naveo, postavlja pitanje smisla celog procesa.

Arakči je, u intervjuu za CBS njuz, rekao da Iran smatra da je rat "izbor predsednika Donalda Trampa i Sjedinjenih Američkih Država".

"Nikada nismo tražili prekid vatre, niti smo tražili pregovore. Spremni smo da se branimo koliko god bude potrebno", rekao je Arakči.

Iran je ranije danas dronom napao bazu Ali Al Salem u Kuvajtu, u kojoj su smešteni pripadnici američke i italijanske vojske.

Dron je pogodio skladište i uništio bespilotnu letelicu italijanskih vazduhoplovnih snaga. Iz Glavnog štaba italijanske obrane saopštili su kako u napadu niko nije povređen i da je svo osoblje na sigurnom.

Potpredsednik italijanske vlade i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani komentarisao je napad na televiziji Rete4.

"Nema nikakvog rizika ni problema za naše vojnike. Kuvajt je iranska vojna meta zbog prisutnosti američkih baza", rekao je Tajani.

"Nećemo be uplašiti, držaćemo se svojih međunarodnih obveza", dodao je on.

Sky News je objavio, pozivajući se na neimenovane izvore, da je pogođeni dron bio "nezamenjivo sredstvo za sprovođenje operativnih aktivnosti".

Iranske oružane snage pokrenule su danas novi talas udara na izraelske i američke ciljeve u okviru operacije "Pravo obećanje 4", a tom prilikom prvi put je upotrebljena balistička raketa "sajdžil".

Prema navodima Iranske revolucionarne garde (IRGC), meta su bili komandni centri i ključna vojna infrastruktura Izraela, dok su u više gradova, uključujući Tel Aviv, oglašene sirene za uzbunu.

U napadu je korišćena široka paleta raketa, uključujući supertešku "horamšahr" sa dvostrukim bojevim glavama, dok je raketa "sajdžil" sa čvrstim gorivom korišćena prvi put od početka američko-izraelskih napada na Iran 28. februara, za ciljanje komandi i ključne vojne infrastrukture Izraela, prenela je iranska televizija Press TV.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je danas video-zapis u kojem je ismejao teorije zavere na društvenim mrežama prema kojima je poginuo u iranskom napadu, poručivši da je živ, i pozvao građane da, uz oprez, nastave svakodnevne aktivnosti.

Na snimku, koji je napravljen u jednom kafiću, Netanjahu naručuje kafu i kaže: "Umro sam... za kafom“, koristeći uobičajenu hebrejsku frazu kojom se naglašava da neko nešto mnogo voli, pojašnjava Tajms of Izrael.

"Volim svoj narod do smrti", dodao je izraelski premijer, ističući da je ponosan na način na koji se građani ponašaju u aktuelnoj situaciji.

Netanjahu je na snimku podigao obe ruke i pokazao da ima svih deset prstiju, nakon što su se pojavile glasine da je njegova konferencija za novinare u četvrtak zapravo bila snimak generisan veštačkom inteligencijom.

Na pojedinim nalozima na društvenim mrežama tvrdilo se da se na snimku vidi kako Netanjahu na jednoj ruci ima šest prstiju.

Izraelski premijer je u obraćanju pozvao građane da izađu iz svojih domova i udahnu svež vazduh, ali da ostanu u blizini skloništa.

On je, takođe, obećao da će vlada, koliko god je to moguće, ublažiti ograničenja koja se odnose na svakodnevne aktivnosti građana.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

Velika Britanija razmatra "sve opcije", uključujući saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i saveznicima, kako bi obezbedila ključne rute za transport nafte kroz Ormuski moreuz, izjavio je danas britanski ministar energetike Ed Miliband.

On je to rekao nakon što je američki predsednik Donald Tramp u subotu zapretio otvaranjem kanala "na ovaj ili na onaj način" i pozvao zemlje među kojima su Velika Britanija, Kina i Francuska da pošalju ratne brodove u taj plovni koridor.

Miliband je za BBC rekao da je "veoma važno" da ovaj moreuz bude bezbedan za plovidbu i transport, ali je odbio da iznese detalje o opcijama koje vlada razmatra.

Iranska efektivna blokada Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih kanala za prevoz robe, imala je katastrofalni uticaj na globalne lance snabdevanja i cene energenata, navodi BBC.

Broj žrtava u izraelskim napadima na Liban porastao je na najmanje 850, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Libana ističući da je od 2. marta do danas povređeno više od 2.105 osoba.

Prema jučerašnijim podacima Ministarstva, broj žrtava je iznosio 826, a ranjenih je bilo 2.009, prenela je Al Džazira.

"Najmanje 65 žena i 106 dece ubile su izraelske snage. Broj poginulih bolničara porastao je na 31 nakon što su tela dva nestala spasioca pronađena iz ruševina Centra za primarnu zdravstvenu zaštitu u Burdž Kalaviji", navodi se u saopštenju i dodaje da je pet bolnica primorano na zatvaranje zbog direktnih napada ili bezbednosnih pretnji.

Libanski zvaničnici su upozorili da bi broj žrtava mogao dodatno da poraste dok spasilački timovi nastavljaju da pretražuju bombardovana mesta i uništenu medicinsku infrastrukturu.

Sin bivšeg iranskog šaha Reza Pahlavi, koji živi u egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je danas da je narod Irana "osiromašen zbog korupcije, nesposobnosti i nepromišljenog avanturizma Islamske Republike", kao i da tome "mora doći kraj".

Pahlavi je u obraćanju sunarodnicima na platformi Iks predstavio "pet ekonomskih ciljeva tranzicionog sistema", koji će, prema njegovim rečima, poboljšati ekonomsku situaciju u Iranu.

"To su jasne i iskrene obaveze zasnovane na Projektu prosperiteta Irana, usmerene na vraćanje bogatstva Irana njegovom narodu. Ovaj program će biti sproveden korišćenjem talenta i stručnosti Iranaca", istakao je Pahlavi.

On je kao prvi ekonomski cilj naveo da će tranzicioni sistem "osloboditi ekonomiju" Irana "stiska vojnih i paravojnih snaga i ekonomskih kriminalaca i vratiti je građanima i zainteresovanim stranama".

"Drugo, tranzicioni sistem će povratiti bogatstvo Irana koje je zamrznuto u inostranstvu i vratiti ga iranskim građanima. Treće, tranzicioni sistem je posvećen trošenju bogatstva Irana za Irance, umesto da ga troši za teroriste. To uključuje obnovu i modernizaciju infrastrukture, posebno vodosnabdevanja, električne energije i snabdevanje gorivom širom zemlje", rekao je Pahlavi.

Prema njegovim rečima, četvrti cilj predstavlja prelazni sistem koji će "demontirati strukture traženja rente, institucionalizovane korupcije i monopola, i usmeriće nacionalno bogatstvo ka zdravstvu, obrazovanju i iskorenjivanju siromaštva".

"I konačno, najveća prednost Irana nije nafta i gas, već vi. Prelazni sistem će investirati u iranski ljudski kapital, povezati Iran sa globalnom ekonomijom i vratiti ekonomsku stabilnost, rast i prosperitet našoj domovini. Ovo nisu prazna obećanja, već obaveze prelaznog sistema za implementaciju", istakao je Pahlavi.

Dodao je da obećava narodu Irana da će stajati uz njih "u nastojanju da ostvari ovaj program".

Ministri spoljnih poslova Evropske unije (EU) razgovaraće o mogućem proširenju evropske pomorske misije Aspides na moreuz Ormuz radi zaštite brodova i bezbednosti plovidbe, piše "Fajnenšel tajms" (FT) pozivajući se na neimenovanog zvaničnika upoznatog sa razgovorima.

Trenutno je misija Aspides, u kojoj učestvuju tri broda iz Francuske, Grčke i Italije, fokusirana na zaštitu trgovačkih brodova od napada Huta u moreuzu Bab el-Mandeb.

Zvaničnik je naveo da bi eventualno širenje misije na Ormuz zahtevalo novi mandat, dok se kao verovatnija opcija pominje zajednička pomorska misija EU i Ujedinjenih nacija, radi obezbeđenja sigurnosti plovidbe, umesto bilateralnih inicijativa pojedinih evropskih zemalja sa Iranom.

Prethodno je, 3. marta, savetnik komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštio da je zatvoren Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih svetskih ruta za izvoz nafte, uz upozorenje da će biti napadnut svaki brod koji pokuša da prođe tim plovnim putem.

"Ormuski moreuz je zatvoren i gađaćemo svaki brod koji pokuša da prođe", poručio je on.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

Američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je danas da bi rat sa Iranom "zasigurno" mogao da bude okončan u narednih nekoliko nedelja, dok rast cena goriva u Sjedinjenim Američkim Državama izaziva zabrinutost javnosti.

"Mislim da će se ovaj sukob svakako završiti u narednih nekoliko nedelja. Možda i ranije od toga, ali verujem da će rat biti okončan u tom periodu", rekao je Rajt u razgovoru za ABC njuz.

Njegove izjave su usledile u trenutku kada građani Sjedinjenih Američkih Država beleže značajan rast cena goriva kao posledicu sukoba.

Rajt je ranije izjavio da je "prilično verovatno" da bi američka ratna mornarica mogla da prati naftne tankere kroz Ormuski moreuz, ali je danas ponovio da mornarica još nije spremna za takav potez.

On je dodao da bi građani Sjedinjenih Američkih Država mogli da očekuju pad cena goriva u narednim nedeljama, ali da za to nema garancija.

"U ratovima nikada nema garancija. Ovo je kratkoročni bol kroz koju treba proći kako bismo došli do mnogo bolje situacije", rekao je Rajt.

Prema podacima kompanije GasBadi od jutros, prosečna cena goriva u SAD porasla je za 76 centi po galonu od početka rata, što predstavlja nagli rast u kratkom vremenskom periodu.

Prethodno je, 3. marta, savetnik komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštio da je zatvoren Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih svetskih ruta za izvoz nafte, uz upozorenje da će biti napadnut svaki brod koji pokuša da prođe tim plovnim putem.

"Ormuski moreuz je zatvoren i gađaćemo svaki brod koji pokuša da prođe", poručio je on.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

Najmanje osmoro ljudi poginulo je u vazdušnom napadu usmerenom na vozilo Hamasovih policijskih snaga danas u Gazi, preneo je Rojters, pozivajući se na medicinske zvaničnike u toj palestinskoj enklavi.

U međuvremenu, palestinsko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je ukupan broj poginulih u izraelskim napadima na Gazu od 7. oktobra 2023. godine porastao na 72.239.

Kako se navodi, povređena je 171.861 osoba.

Od primirja koje je stupilo na snagu 10. oktobra, kako navodi ministarstvo, poginulo je 663 ljudi, a 1.762 je povređeno.

Iranske oružane snage pokrenule su danas 54. talas operacije "Pravo obećanje 4" protiv izraelskih i američkih ciljeva, uključujući, prvi put, raketu "sajdžil", saopštila je Iranska revolucionarna garda (IRGC).

U napadu je korišćena široka paleta raketa, uključujući supertešku "horamšahr" sa dvostrukim bojevim glavama, dok je raketa "sajdžil" sa čvrstim gorivom korišćena prvi put od početka američko-izraelske agresije na Iran 28. februara, za ciljanje komandi i ključne vojne infrastrukture Izraela, prenela je iranska televizija Press TV.

Komandant Vazdušno-kosmičkih snaga IRGC-a, brigadni general Madžid Musavi, potvrdio je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks lansiranje rakete "sajdžil" u okviru novog talasa odmazdnih napada.

Izraelski mediji prenose da su u Tel Avivu, Hercliji i još najmanje 141 mestu oglašene sirene za uzbunu zbog dolazećih raketa.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su Iran 28. februara ujutro u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima" do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

Visoki izraelski zvaničnik izjavio je danas da se pojavljuju "znaci pukotina" u iranskom režimu.

Zvaničnik je za Tajms of Izrael, pod uslovom anonimnosti, rekao da Izrael i Sjedinjene Američke Države napadima na Iran "stvaraju uslove" da se sruši režim u toj zemlji, ali da je "na kraju krajeva, to na iranskom narodu".

"Možda će trebati vremena, ali ovo nije beskrajan rat i daleko smo ispred roka", kazao je zvaničnik.

Portparol izraelske vojske, brigadni general Efi Defrin, izjavio je ranije danas za CNN da izraelska vojska ima planove za najmanje još tri nedelje operacija u Iranu, tokom kojih bi bilo pogođeno na hiljade meta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je danas da je uhapšeno pet osoba zbog sumnje da su špijunirale za Iran, odnosno zbog prikupljanja i prosleđivanja osetljivih informacija iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC).

U saopštenju se navodi da su uhapšeni muškarci starosti između 25 i 39 godina, kao i da je jedan od njih navodno "prošao intenzivnu obuku u kampovima IRGC", prenosi Al Džazira.

"On i ostali pritvorenici su fotografisali i utvrđivali koordinate niza vitalnih i važnih mesta, kao i nekih hotela u Kraljevini Bahrein, i poslali su te slike i koordinate IRGC, kojem je to pomoglo u procesu ciljanja tih lokacija", navodi se u saopštenju.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su danas da imaju planove za najmanje još tri nedelje operacija u Iranu.

Portparol izraelske vojske, brigadni general Efi Defrin, izjavio je za CNN da izraelska vojska ima planove za najmanje još tri nedelje operacija u Iranu, tokom kojih bi bile pogođene hiljade meta.

"Imamo hiljade meta ispred sebe. Spremni smo, u koordinaciji sa našim američkim saveznicima, sa planovima bar do jevrejskog praznika Pashe, koji je za oko tri nedelje. A imamo i dalje planove, za čak još tri nedelje nakon toga", kazao je Defrin, prenosi Tajms of Izrael.

On je kazao da IDF "ne radi po štoperici ili rasporedu, već da bi ostvarila svoje ciljeve".

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su Iran 28. februara, nakon što pregovori o iranskom nuklearnom programu nisu doveli do sporazuma, a Iran je istog dana otpočeo vazdušne napade na Izrael i okolne zemlje, za koje je naveo da su mete zbog američkog prisustva.

Američke obaveštajne službe obavestile su predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da je pokojni iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei imao ozbiljne sumnje da njegov sin Modžtaba Hamnei treba da ga nasledi na toj funkciji, saznaje danas CBS njuz od više izvora unutar administracije.

Prema tim procenama, stariji Hamnei bio je oprezan prema mogućnosti da njegov sin, ajatolah Modžtaba Hamnei, preuzme vlast jer se smatralo da "nije naročito bistar" i da nema kvalifikacije potrebne za vođstvo države, naveli su izvori.

Prikupljene informacije, takođe, ukazuju da je Ali Hamnei bio svestan i određenih problema koje njegov sin ima u privatnom životu, rekli su izvori iz administracije, obaveštajne zajednice i krugova bliskih predsedniku.

U privatnim razgovorima Tramp je, prema navodima izvora, rekao bliskim saradnicima da nije siguran da li su informacije o Modžtabi Hamneiju uopšte važne, ocenjujući da je Iran trenutno praktično bez vođstva i da je moguće da je mlađi Hamnei poginuo.

Bela kuća smatra da trenutno ključne odluke u Iranu donosi Islamska revolucionarna garda.

Modžtaba Hamnei je izabran za trećeg vođu Islamske revolucije.

On je sin bivšeg vrhovnog vođe Ali Hamneija, koji je, prema navodima iranskih vlasti, poginuo u američko-izraelskim napadima 28. februara.

Nakon izbora, iranski zvaničnici, državne institucije i oružane snage zakleli su se na vernost novom vođi.

Papa Lav XIV uputio je danas apel za hitan prekid vatre u ratu protiv Irana, upozorivši da je "strahovito nasilje" odnelo hiljade života nedužnih civila i izazvalo ogromnu patnju širom Bliskog istoka, kao i da situacija u Libanu izaziva "veliku zabrinutost".

Papa Lav XIV pozvao je, prenosi Rojtres, na momentalni prekid vatre u ratu protiv Irana koji se širi, izražavajući žaljenje zbog "strahovitog nasilja" za koje je rekao da je ubilo hiljade ljudi koji ne učestvuju u borbama i prouzrokovalo patnje širom regiona.

Foto: Tanjug/AP

"Već dve sedmice narodi Bliskog istoka trpe strahovito nasilje rata", rekao je papa tokom nedeljne molitve na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.

Kako rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana ulazi u treću sedmicu, prvi papa iz SAD upozorio je da nasilje neće doneti pravdu, stabilnost i mir kojima narodi tog regiona teže.

"U ime hrišćana na Bliskom istoku i svih žena i muškaraca dobre volje, apelujem na one koji su odgovorni za ovaj sukob: obustavite vatru", poručio je papa Lav XIV.

On je naveo da je "hiljade nevinih ljudi ubijeno, a mnogi su bili primorani da napuste svoje domove".

"Ponovo izražavam bliskost sa svima koji su u napadima izgubili svoje najmilije", rekao je papa.

Papa Lav XIV je dodao da je situacija u Libanu, razorenom ratom između Izraela i libanskog militantnog pokreta Hezbolaha kojeg podržava Iran, takođe razlog za "veliku zabrinutost".

"Nadam se putevima dijaloga koji mogu da pomognu vlastima zemlje da sprovedu trajna rešenja za ozbiljnu krizu koja je u toku, za opšte dobro celog libanskog naroda", zaključio je papa.

Najmanje jedna osoba ranjena je u najnovijem raketnom napadu Irana na Izrael, saopštio je Magen David Adom, izraelski pandan Crvenom krstu.

Kako se navodi, u pitanju je muškarac u šezdesetim godinama, koji je pogođen krhotinama stakla i prebačen je u bolnicu.

Prema navodima policije i spasilačkih službi, povreda je verovatno posledica udara kasetne bombe, prenosi Tajms of Izrael.

Takođe, kako navodi Rojters, fragment iranske rakete pogodio je danas stambenu zgradu koju koristi američki konzul u Izraelu, međutim, drugih detalja o tome još uvek nema.

Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani izjavio je danas da Iran nije u ratu sa američkim narodom, već da je napadnut i da se samo brani.

"Čuo sam da su ostaci Epstinove ekipe planirali zaveru da naprave incident sličan napadu na Njujork 11. septembra i da za to optuže Iran", objavio je Laridžani na svom X nalogu, prenosi iranska državna novinska agencija Tasnim.

On je istakao da se Iran "fundamentalno protivi takvim terorističkim programima i nije u ratu sa američkim narodom".

"Nakon američko-izraelske agresije mi se branimo. Naravno, uzvraćamo snažno na napade neprijatelja", poručio je Laridžani.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči kazao je svom francuskom kolegi Žan-Noel Barou da nijedna zemlja ne bi trebalo da eskalira konflikt na Bliskom istoku, prenela je Al Džazira.

Iranski zvaničnik je u telefonskom razgovoru dodao da su akcije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela "jedini faktor" koji stoji iza nestabilnosti u regionu i Ormuskom moreuzu, navodi se na Telegram kanalu iranskog Ministarstva spoljnih poslova.

Arakči je pozvao zemlje da usvoje "odgovoran pristup" situaciji i izbegnu korake koji bi mogli da dovedu do dalje eskalacije sukoba.

On je dodao da Iran ostaje odlučan u odbrani svog suvereniteta i nacionalne bezbednosti, i ponovo izneo tvrdnju da iranska vojska gađa samo vojne baze "agresora", kao i da njene udare ne treba smatrati kao napade na druge zemlje regiona.

Prema rečima Arakčija, mir u Libanu će zavisiti od toga da li će Izrael okončati napade.

Američka Centralna komanda (CENTCOM) optužila je danas Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) za širenje lažnih tvrdnji o nosaču aviona "Abraham Linkoln" i tome da je brod "onesposobljen".

"Udarna grupa nosača aviona 'Abraham Linkoln' nastavlja da održava potpunu dominaciju nad iranskim vazdušnim prostorom sa morskog prostora", navodi se u saopštenju Komande na platformi Iks.

U saopštenju se dodaje da je iranska Revolucionarna garda ponovo iznela tvrdnje da je "onesposobila" nosač aviona, preneo je BBC.

SAD su počele da jačaju svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku uoči sukoba, a pored "Linkolna", u regionu deluje i najveći nosač aviona američke mornarice, "Džerald Ford".

Američki mediji takođe prenose da SAD šalju dodatne snage u region Persijskog zaliva, uključujući ono što je poznato kao amfibijska grupa (ARG), sa do 5.000 marinaca i mornara.

Očekuje se da će se i amfibijski jurišni brod "Tripoli" pridružiti postojećoj armadi, preneo je BBC.

Iranska vojska danas je saopštila da je u vazdušnim napadima pogodila sedište policije i centar za satelitsku komunikaciju u Izraelu.

U saopštenju koje su preneli iranski mediji, iranska vojska navodi da su njene snage jutros izvele "moćne napade dronovima", koji su bili usmereni na sedište izraelske specijalne policijske jedinice "Lahav 433", i centar za satelitsku komunikaciju odbrane "Gilat", prenosi Al Džazira.

Nije precizirano gde se tačno nalaze objekti koji su bili meta napada u Izraelu, niti kakvi su bili rezultati tog napada.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, "u dobrom zdravstvenom stanju".

Arakči je za portal Al Arabi al Džadid rekao i da Modžtaba Hamnei "u potpunosti kontroliše situaciju", prenosi danas BBC.

Foto: Tanjug/AP

Modžtaba Hamnei se nije pojavio u javnosti od kada je izabran, 8. marta, dok su njegovo prvo javno obraćanje emitovali iranski državni mediji 12. marta, a pročitao ga je voditelj.

Arakči je rekao i da Iran pozdravlja svaku "regionalnu inicijativu koja vodi do pravednog kraja rata" i da je Ormuz "otvoren za sve osim za američke brodove i (američke) saveznike".

On je dodao da "za sada nema posebne inicijative na stolu za okončanje rata".

Najmanje 153 zdravstvene ustanove oštećeno je širom Irana u američko-izraelskim napadima, javlja danas iranska novinska agencija Tasnim.

"Istrage pokazuju da su... oštećene 153 zdravstvene jedinice u zdravstvenoj mreži zemlje, od čega su najveći broj - 56 činili centri za sveobuhvatne zdravstvene usluge", prenosi Al Džazira.

U napadima, koji su počeli od 28. februara, pogođeni su i medicinski univerziteti, među kojima su najviše oštećeni Univerzitet Kermanšah u zapadnom Iranu i Isfahan, u centralnom delu zemlje.

U ovim napadima život je izgubilo deset ljudi, a 248 osoba je povređeno.

Iran je optužio "neprijatelja" da koristi dronove koji su kopija iranskih letelica kako bi napao susedne zemlje i pripisao odgovornost Teheranu, u trenutku dok traje negodovanje zbog uzvratnih iranskih napada širom Bliskog istoka, piše danas Gardijan.

Kako se navodi, ove optužbe iranska vojna komanda je iznela ne pružajući dokaze, u saopštenju koje su preneli državni mediji, a pri čemu Teheran često koristi termin "neprijatelj" za SAD i Izrael.

Otkako su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana pre dve nedelje, iranska vojska je uzvratila raketama i dronovima širom Bliskog istoka, što je razljutilo susedne zemlje, navodi britanski list.

Ujedinjeni Arapski Emirati su danas saopštili da je izveden raketni napad na tu zemlju, a sirene su se oglasile u Bahreinu pred očekivani napad.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su njihovi sistemi presreli i uništili 10 dronova iznad glavnog grada kraljevine, Rijada, i njegovog istočnog regiona.

Iran u današnjem saopštenju tvrdi, ne dajući dokaze, da su kopije njegovog drona "šahed-136", poznatog kao LUKAS, korišćene za napade na "nebitne ciljeve u regionalnim državama", uključujući napade na Tursku, Irak i Kuvajt.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči negirao je danas da je Iran ciljao civilna ili stambena područja u zemljama Bliskog istoka, navodeći da je Teheran spreman da formira komisiju sa susednim zemljama kako bi istražio odgovornost za takve napade.

Arakči je rekao da je Teheran u komunikaciji sa zemljama Zaliva, kao i da bi pozdravio svaku inicijativu koja bi mogla da garantuje potpuni kraj
američko-izraelskog rata protiv Irana, objavljeno je na njegovom nalogu na Telegramu, preneo je Rojters.

Zemlje Zaliva pozvale su Iran da prekine napade na njihove teritorije na kojima je pričinjena šteta ne samo na američkim vojnim bazama, već i na energetskim postrojenjima i stambenim područjima.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf izjavio je danas da je Amerika zbog Izraela stavila svoju pešadiju u mašinu za mlevenje mesa.

"Očigledno, trenutna briljantna američka strategija je stavljanje pešadije u mašinu za mlevenje mesa", rekao je Galibaf, prenosi iranska državna novinska agenicija Mehr.

Galibaf je kazao da iranska lista ciljeva uključuje radare, baterije, tankere za dopunu gorivom, vojne baze i dronove.

"Šalju jadne vojnike da poprave ono što su generali upropastili. Umrite za Izrael", naveo je Galibaf.

Ministarstvo zdravstva Izraela saopštilo je danas da je od posledica rata sa Iranom u poslednja 24 sata 108 ranjenih osoba prebačeno u bolnice.

U saopštenju se navodi da su dve hospitalizovane osobe u umereno teškom stanju, a njih 96 su u dobrom stanju, prenosi Tajms od Izrael.

Ministarstvo nije saopštilo detalje o uzrocima povreda, ali je potvrdilo da je od početka rata sa Iranom 28. februara 3.195 osoba primljeno u bolnice, od kojih je 81 trenutno hospitalizovano.

Među hospitalizovanima, jedna osoba je u kritičnom stanju, devet osoba je u teškom stanju, deset osoba je u umereno teškom stanju, a 60 je u dobrom stanju.

Američka vlada tretira napade na Iran kao video-igricu, pri čemu poziva građane da posmatra montirane klipove kojima se umanjuju ljudske žrtve u ratu, piše danas Aksios.

Administracija predsednika Donalda Trampa nije izumela prikazivanje rata kao igre, niti je izmislila ratnu propaganadu, jer je to sredstvo staro koliko i sami oružani sukobi, ali je ovo prvi put u istoriji američkog ratovanja da se stvarne borbe prikazuju kao sadržaj na društvenim mrežama u kojem se milionima ljudi pokazuje ubijanje u realnom vremenu, navodi portal.

U videima koje šalje Bela kuća, scene stvarnih raketnih napada i uništavanja ciljeva u Iranu se kombinuju sa klipovima iz holivudskih blokbastera, a završavaju se porukom iz igrice Mortal Kombat koja glasi: "Besprekorna pobeda".

Video-snimci su funkcionisali tačno onako kako je Bela kuća nameravala, projektujući snagu, stvarajući šokantan utisak i jačajući sliku predsednika Trampa kao lidera koji snažno udara i nikome ne odgovara za to, navodi Aksios.

Ovakvi snimci su, međutim, takođe izazvali oštre kritike. Kardinal iz Čikaga, Blejz Kupič, osudio je gejmifikaciju rata kao "duboki moralni neuspeh".

Video-snimci Bele kuće su najvidljiviji izraz šireg fenomena u okviru kojeg je izgrađen čitav ekosistem oko konzumiranja rata kao sadržaja.

Moderni sukobi su istovremeno postali berze kockanja uživo, pri čemu se korisnici klade na napade u Iranu i da li će doći do promene režima u toj zemlji.

Platforma za predviđanja, Kalši, vodila je tržište od 54 miliona dolara na osnovu toga da li će vrhovni vođa Irana biti uklonjen sa funkcije, dok je Polimarket nakratko organizovao opklade o vremenu nuklearne detonacije.

Mimovi i profiterstvo tako prikrivaju zapanjujući broj ljudskih žrtava, navodi portal.

"Rat je pakao i uvek će biti", priznao je ministar odbrane Pit Hegset.

Najmanje 13 pripadnika američke vojske je do sada poginulo u sukobima, a stotine su povređene, uključujući desetine koji su pretrpeli traumu mozga, rane od šrapnela i opekotine, preneo je CBS Njuz.

Preliminarna istraga Pentagona utvrdila je da je američka vojska greškom pogodila iransku školu za devojčice raketom "tomahavk", u kojoj je poginulo 175 ljudi, među njima više od 160 dece, navodi portal.

Izraelski napadi na skladišta nafte u Teheranu ostavili su grad od devet miliona obavijen toksičnim crnim dimom, a stanovnici su prijavili da je nakon toga padala crna kiša, kao i da su osetili peckanje u plućima, dok je nebo bilo toliko tamno da je pokrilo sunce.

Za milione Amerikanaca, iranski rat je na nivou mimova, veštačke inteligencije i sportskih događaja, pri čemu se stvara lažna bliskost sa oružanim sukobom kakvu nijedna prethodna generacija nije imala prilike da doživi, naveo je Aksios.

Operacije utovara nafte u emiratu Fudžejra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nastavljene su nakon jučerašnjeg napada dronom i požara, preneli su lokalni mediji.

Emirat Fudžejra, industrijski i komercijalni centar koji se nalazi na zapadnoj obali Indijskog okeana izvan Ormuskog moreuza, glavno je čvorište za punjenje nafte i terminal za izvoz sirove nafte, navodi portal Blumberg.com.

Iz Fudžejre se svakodnevno šalje oko milion barela sirove nafte što je oko jedan odsto svetske potražnje.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči odbacio je optužbe da Iran gađa civilne ciljeve u zemljama Persijskog zaliva, naglašavajući da Islamska Republika cilja američke vojne baze i instalacije koje se nalaze na teritoriji tih zemalja.

"Nažalost, američke baze i vojna postrojenja nalaze se na teritoriji naših suseda i mi u okviru samoodbrane gađamo američke ciljeve, američke interese i američku imovinu", rekao je on.

Arkači je naveo da su Sjedinjene Američke Države prethodno gađale civilne ciljeve u Iranu, uključujući škole i bolnice.

Iranska revolucionarna garda zapretila je da će ciljati izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

"Ako je ovaj kriminalac koji ubija decu živ, nastavićemo da ga progonimo i ubijemo", navela je garda, preneli su iranski mediji.

Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je 2. marta da je u desetom talasu izveden raketni napad na kompleks izraelske vlade u Tel Avivu, odnosno kancelariju Netanjahua, kao i na bezbednosne i vojne centre u Haifi i na istočni Jerusalim.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je Iran jutros izveo sedmi udar balističkih raketa ka Jerusalimu i jugu Izraela.

Vojska je prethodno saopštila da nije bilo povređenih u šest udara iranskih raketa na Izrael od ponoći, preneo je Tajms of Izrael.

Sirene su se oglasile na više područja, a rakete su presretnute, navodi vojska.

Britanski premijer Kir Starmer možda će poslati hiljade dronova presretača na Bliski istok kako bi pomogla u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i jačanju britanske odbrane u tom regionu, objavio je britanski "Telegraf".

List navodi da britanski vojni zvaničnici ispituju da li se sistem dronova presretača "oktopus", koji se proizvodi u Velikoj Britaniji za Ukrajinu, može koristiti i za jačanje britanske odbrane od iranskih dronova "šahid".

Portparol britanskog ministarstva odbrane rekao je za "Skaj njuz" da britanski zvaničnici trenutno razgovaraju sa saveznicima o nizu opcija kako bi se osigurala bezbednost plovidbe u regionu Bliskog istoka.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u subotu da se nada da će zemlje kao što su Francuska, Velika Britanija, Japan i Kina poslati brodove kako bi pomogle u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i oslobađanju isporuka nafte.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da mu nije potrebna pomoć Ukrajine u suprotstavljanju iranskim dronovima na Bliskom istoku.

"Poslednja osoba od koje nam je potrebna pomoć je Zelenski", rekao je Tramp u intervjuu za NBC Njuz.

Tramp nije želeo da potvrdi ili negira da li su SAD prihvatile pomoć Ukrajine u oblasti tehnologije presretanja dronova.

Foto: Tanjug/AP

Takođe je oštro kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekavši da je sa njim "mnogo teže postići dogovor" nego sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog napora da se okonča rat u Ukrajini. Trampovi komentari usledili su nakon kritika svetskih lidera nakon što su SAD ublažile sankcije ruskoj nafti u nastojanju da ublaže rast globalnih cena nafte.

"Iznenađen sam što Zelenski ne želi da sklopi dogovor. Recite Zelenskom da sklopi dogovor, jer je Putin spreman za dogovor. Mnogo je teže pregovarati sa Zelenskim", istakao je Tramp.

Komentarišući odluku o ukidanju nekih sankcija protiv ruske nafte u vreme kada njene cene brzo rastu, američki predsednik je rekao: "Želim da svet ima naftu. Želim da imam naftu".

Dodao je i da će sankcije uvedene nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine "biti vraćene čim kriza prođe".

On je naveo i da sarađuje sa drugim zemljama na planu za obezbeđivanje Ormuskog moreuza usred skoka globalnih cena nafte i odbacio je zabrinutost Amerikanaca zbog rasta cena gasa otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju pre dve nedelje.

Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da su zemlje Bliskog istoka zatražile od Kijeva da podeli svoje iskustvo u presretanju iranskih dronova "šahed" tokom ruskih napada.

"Zato smo već poslali grupe stručnjaka u tri zemlje", dodao je Zelenski.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da mu nije potrebna pomoć Ukrajine u suprotstavljanju iranskim dronovima na Bliskom istoku.

"Poslednja osoba od koje nam je potrebna pomoć je Zelenski", rekao je Tramp u intervjuu za NBC Njuz.

Tramp nije želeo da potvrdi ili negira da li su SAD prihvatile pomoć Ukrajine u oblasti tehnologije presretanja dronova.

Takođe je oštro kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekavši da je sa njim "mnogo teže postići dogovor" nego sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog napora da se okonča rat u Ukrajini. Trampovi komentari usledili su nakon kritika svetskih lidera nakon što su SAD ublažile sankcije ruskoj nafti u nastojanju da ublaže rast globalnih cena nafte.

"Iznenađen sam što Zelenski ne želi da sklopi dogovor. Recite Zelenskom da sklopi dogovor, jer je Putin spreman za dogovor. Mnogo je teže pregovarati sa Zelenskim", istakao je Tramp.

Komentarišući odluku o ukidanju nekih sankcija protiv ruske nafte u vreme kada njene cene brzo rastu, američki predsednik je rekao: "Želim da svet ima naftu. Želim da imam naftu".

Dodao je i da će sankcije uvedene nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine "biti vraćene čim kriza prođe".

On je naveo i da sarađuje sa drugim zemljama na planu za obezbeđivanje Ormuskog moreuza usred skoka globalnih cena nafte i odbacio je zabrinutost Amerikanaca zbog rasta cena gasa otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju pre dve nedelje.

Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da su zemlje Bliskog istoka zatražile od Kijeva da podeli svoje iskustvo u presretanju iranskih dronova "šahed" tokom ruskih napada.

"Zato smo već poslali grupe stručnjaka u tri zemlje", dodao je Zelenski.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle da izvedu još udara na iranski izvozni centar za naftu na ostrvu Karg.

Tramp je rekao u intervjuu za NBC u subotu da, iako se čini da je Teheran spreman da postigne dogovor o okončanju sukoba, "uslovi za to još nisu dovoljno dobri".

On je ponovio da je u američkim udarima "potpuno uništen" veći deo ostrva Karg, navodeći da će ga SAD možda pogoditi još nekoliko puta "samo zabave radi".

Tramp je prethodno rekao u subotu da je američka vojska izvela, kako je naveo, "jedno od najmoćnijih bombardovanja" na iransko ostrvo Karg.

On je na mreži Truth Social naveo da je napad pokrenut po njegovom naređenju preko Centralne komande SAD i da je "potpuno uništio svaku vojnu metu" na tom ostrvu.

Američka vlada naredila je američkom diplomatskom osoblju i porodicama koji borave u Omanu da napuste tu zemlju zbog bezbednosnih rizika.

Oman se smatrao zemljom koja je i posle izbijanja sukoba u Iranu bila relativno sigurna zbog svoje uloge posrednika u pregovorima SAD o iranskom nuklearnom programu, prenosi Sky News.

Foto: Shutterstock

U međuvremenu Oman je postao meta iranskih dronova, a ove nedelje dve osobe su poginule u regionu Sohar.

Pored toga pogođena su i skladišta nafte, nakon čega su iranski državni mediji preneli da je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao svom omanskom kolegi da će istražiti taj slučaj.

Američkim građanima se trenutno nalaže da "preispitaju putovanje u Oman" za koji je izdato upozorenje nivoa 3 kao i za Ujedinjene Arapske Emirate, Katar i Bahrein.

Najviše upozorenje nivoa 4, koje zabranjuje putavanja izdato je za Liban, Iran i Siriju.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u intervjuu za američku TV mrežu NBC da ne zna da li je živ novi vrhovni verski vođa Irana ajatola Modžtabe Hamnei, sin ubijenog iranskog vođe ajatole Alija Hamneija.

"Ne znam da li je uopšte živ. Do sada, niko nije uspeo da ga snimi", rekao je Tramp i podsetio da je Modžtabe Hamnei svoju prvu izjavu dao u četvrtak u pisanoj formi i nije se pojavio pred kamerama, prenosi BBC.

Foto: Tanjug/AP

Američki predsednik je rekao da je dobio informacije da novi verski vođa Irana nije živ.

"Ali ako jeste trebalo bi da uradi nešto veoma pametno za svoju zemlju, a to je predaja", poručio je Tramp.

Američki predsednik Donald Tramp pozvao je preko društvene mreže Truth Social pet zemalja da pošalju svoje ratne brodove kako bi se neutralisala pretnja Irana po bezbednost plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Tramp je izrazio nadu da će Kina, Francuska, Japan, Južna Koreja i Velika Britanija poslati svoje ratne brodove u Ormuski moreuz i doprineti bezbednosti tog plovnog puta, prenosi BBC.

Foto: Tanjug/AP

Velika Britanija je odgovorila da trenutno razgovara sa svojim saveznicima o nizu opcija s ciljem da se osigura bezbednost komercijalnog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

Portparol kineske ambasade u Vašingtonu izjavio je za CNN da Kina poziva na trenutni prekid neprijateljstava.

Vlada Švajcarske odbila je dva zahteva Sjedinjenih Američkih Država za prelet vojnih izviđačkih aviona iznad švajcarske teritorije, pozivajući se na pravila neutralnosti u kontekstu rata između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, saopštio je švajcarsko Savezno veće.

Kako se navodi u saopštenju vlade u Bernu, razmatrano je više zahteva za prelet američkih vojnih i državnih vazduhoplova i odlučio da odbije dva zahteva za prelet izviđačkih aviona planiranih za 15. mart.

Istovremeno je odobren jedan let nakon završetka održavanja, planiran za 17. mart, kao i dva zahteva za prelet transportnih aviona 15. marta.

Za Sjedinjene Američke Države i dalje važi godišnja dozvola za jasno definisane državne letelice, ali ona ne obuhvata letove koji bi predstavljali vojnu podršku u ratu između SAD, Izraela i Irana.

Za sve druge letelice potrebne su pojedinačne dozvole Savezne kancelarije za civilno vazduhoplovstvo.

U saopštenju se ističe da "pravo neutralnosti zabranjuje prelete strana u sukobu koji imaju vojnu svrhu".

Zahteve za prelet vojnih i državnih aviona SAD, takozvane diplomatske dozvole, razmatra Savezna kancelarija za civilno vazduhoplovstvo, u skladu sa uredbom o očuvanju vazdušnog suvereniteta, u konsultaciji sa ministarstvima spoljnih poslova, odbrane i ekonomije.

Kako se pojašnjava u saopštenju, prema pravilima neutralnosti, zabranjeni su preleti strana u sukobu koji imaju vojnu svrhu povezanu sa konfliktom.

Dozvoljeni su humanitarni i medicinski letovi, uključujući transport ranjenih, kao i preleti koji nisu povezani sa ratnim dejstvima.

Od 28. februara 2026. godine na Bliskom istoku vode se teške borbe, a između SAD i Izraela, s jedne strane, i Irana, s druge, traje rat, zbog čega se primenjuju pravila švajcarskog neutralnog statusa, zaključeno je u saopštenju.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar saopštili su da su njihove snage presrele jutros više dronova koje je lansirao Iran.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije objavilo je na svom zvaničnom nalogu na platformi X da je jutros presrelo i uništilo sedam dronova u Rijadu i istočnom delu zemlje, preneo je BBC.

Vlasti u Dubaiju i Kataru takođe su saopštile da su njihove protivvazdušne odbrane (PVO) jutros presrele više dronova.

Kancelarija za medije Dubaija objavila je na platformi X da su dronovi uspešno presretnuti u oblastima Marina i Al Sufuh.

Katarsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je u subotu presrelo četiri balističke rakete i nekoliko dronova koje je lansirao Iran.