Uživo Uživo RAT NA BLISKOM ISTOKU, 16. DAN: "Nastavićemo da ga progonimo i ubićemo ga" Jezive pretnje premijeru

Iranska vojska danas je saopštila da je u vazdušnim napadima pogodila sedište policije i centar za satelitsku komunikaciju u Izraelu.

U saopštenju koje su preneli iranski mediji, iranska vojska navodi da su njene snage jutros izvele "moćne napade dronovima", koji su bili usmereni na sedište izraelske specijalne policijske jedinice "Lahav 433", i centar za satelitsku komunikaciju odbrane "Gilat", prenosi Al Džazira.

Nije precizirano gde se tačno nalaze objekti koji su bili meta napada u Izraelu, niti kakvi su bili rezultati tog napada.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, "u dobrom zdravstvenom stanju".

Arakči je za portal Al Arabi al Džadid rekao i da Modžtaba Hamnei "u potpunosti kontroliše situaciju", prenosi danas BBC.

Foto: Tanjug/AP

Modžtaba Hamnei se nije pojavio u javnosti od kada je izabran, 8. marta, dok su njegovo prvo javno obraćanje emitovali iranski državni mediji 12. marta, a pročitao ga je voditelj.

Arakči je rekao i da Iran pozdravlja svaku "regionalnu inicijativu koja vodi do pravednog kraja rata" i da je Ormuz "otvoren za sve osim za američke brodove i (američke) saveznike".

On je dodao da "za sada nema posebne inicijative na stolu za okončanje rata".

Najmanje 153 zdravstvene ustanove oštećeno je širom Irana u američko-izraelskim napadima, javlja danas iranska novinska agencija Tasnim.

"Istrage pokazuju da su... oštećene 153 zdravstvene jedinice u zdravstvenoj mreži zemlje, od čega su najveći broj - 56 činili centri za sveobuhvatne zdravstvene usluge", prenosi Al Džazira.

U napadima, koji su počeli od 28. februara, pogođeni su i medicinski univerziteti, među kojima su najviše oštećeni Univerzitet Kermanšah u zapadnom Iranu i Isfahan, u centralnom delu zemlje.

U ovim napadima život je izgubilo deset ljudi, a 248 osoba je povređeno.

Iran je optužio "neprijatelja" da koristi dronove koji su kopija iranskih letelica kako bi napao susedne zemlje i pripisao odgovornost Teheranu, u trenutku dok traje negodovanje zbog uzvratnih iranskih napada širom Bliskog istoka, piše danas Gardijan.

Kako se navodi, ove optužbe iranska vojna komanda je iznela ne pružajući dokaze, u saopštenju koje su preneli državni mediji, a pri čemu Teheran često koristi termin "neprijatelj" za SAD i Izrael.

Otkako su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana pre dve nedelje, iranska vojska je uzvratila raketama i dronovima širom Bliskog istoka, što je razljutilo susedne zemlje, navodi britanski list.

Ujedinjeni Arapski Emirati su danas saopštili da je izveden raketni napad na tu zemlju, a sirene su se oglasile u Bahreinu pred očekivani napad.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su njihovi sistemi presreli i uništili 10 dronova iznad glavnog grada kraljevine, Rijada, i njegovog istočnog regiona.

Iran u današnjem saopštenju tvrdi, ne dajući dokaze, da su kopije njegovog drona "šahed-136", poznatog kao LUKAS, korišćene za napade na "nebitne ciljeve u regionalnim državama", uključujući napade na Tursku, Irak i Kuvajt.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči negirao je danas da je Iran ciljao civilna ili stambena područja u zemljama Bliskog istoka, navodeći da je Teheran spreman da formira komisiju sa susednim zemljama kako bi istražio odgovornost za takve napade.

Arakči je rekao da je Teheran u komunikaciji sa zemljama Zaliva, kao i da bi pozdravio svaku inicijativu koja bi mogla da garantuje potpuni kraj
američko-izraelskog rata protiv Irana, objavljeno je na njegovom nalogu na Telegramu, preneo je Rojters.

Zemlje Zaliva pozvale su Iran da prekine napade na njihove teritorije na kojima je pričinjena šteta ne samo na američkim vojnim bazama, već i na energetskim postrojenjima i stambenim područjima.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf izjavio je danas da je Amerika zbog Izraela stavila svoju pešadiju u mašinu za mlevenje mesa.

"Očigledno, trenutna briljantna američka strategija je stavljanje pešadije u mašinu za mlevenje mesa", rekao je Galibaf, prenosi iranska državna novinska agenicija Mehr.

Galibaf je kazao da iranska lista ciljeva uključuje radare, baterije, tankere za dopunu gorivom, vojne baze i dronove.

"Šalju jadne vojnike da poprave ono što su generali upropastili. Umrite za Izrael", naveo je Galibaf.

Ministarstvo zdravstva Izraela saopštilo je danas da je od posledica rata sa Iranom u poslednja 24 sata 108 ranjenih osoba prebačeno u bolnice.

U saopštenju se navodi da su dve hospitalizovane osobe u umereno teškom stanju, a njih 96 su u dobrom stanju, prenosi Tajms od Izrael.

Ministarstvo nije saopštilo detalje o uzrocima povreda, ali je potvrdilo da je od početka rata sa Iranom 28. februara 3.195 osoba primljeno u bolnice, od kojih je 81 trenutno hospitalizovano.

Među hospitalizovanima, jedna osoba je u kritičnom stanju, devet osoba je u teškom stanju, deset osoba je u umereno teškom stanju, a 60 je u dobrom stanju.

Američka vlada tretira napade na Iran kao video-igricu, pri čemu poziva građane da posmatra montirane klipove kojima se umanjuju ljudske žrtve u ratu, piše danas Aksios.

Administracija predsednika Donalda Trampa nije izumela prikazivanje rata kao igre, niti je izmislila ratnu propaganadu, jer je to sredstvo staro koliko i sami oružani sukobi, ali je ovo prvi put u istoriji američkog ratovanja da se stvarne borbe prikazuju kao sadržaj na društvenim mrežama u kojem se milionima ljudi pokazuje ubijanje u realnom vremenu, navodi portal.

U videima koje šalje Bela kuća, scene stvarnih raketnih napada i uništavanja ciljeva u Iranu se kombinuju sa klipovima iz holivudskih blokbastera, a završavaju se porukom iz igrice Mortal Kombat koja glasi: "Besprekorna pobeda".

Video-snimci su funkcionisali tačno onako kako je Bela kuća nameravala, projektujući snagu, stvarajući šokantan utisak i jačajući sliku predsednika Trampa kao lidera koji snažno udara i nikome ne odgovara za to, navodi Aksios.

Ovakvi snimci su, međutim, takođe izazvali oštre kritike. Kardinal iz Čikaga, Blejz Kupič, osudio je gejmifikaciju rata kao "duboki moralni neuspeh".

Video-snimci Bele kuće su najvidljiviji izraz šireg fenomena u okviru kojeg je izgrađen čitav ekosistem oko konzumiranja rata kao sadržaja.

Moderni sukobi su istovremeno postali berze kockanja uživo, pri čemu se korisnici klade na napade u Iranu i da li će doći do promene režima u toj zemlji.

Platforma za predviđanja, Kalši, vodila je tržište od 54 miliona dolara na osnovu toga da li će vrhovni vođa Irana biti uklonjen sa funkcije, dok je Polimarket nakratko organizovao opklade o vremenu nuklearne detonacije.

Mimovi i profiterstvo tako prikrivaju zapanjujući broj ljudskih žrtava, navodi portal.

"Rat je pakao i uvek će biti", priznao je ministar odbrane Pit Hegset.

Najmanje 13 pripadnika američke vojske je do sada poginulo u sukobima, a stotine su povređene, uključujući desetine koji su pretrpeli traumu mozga, rane od šrapnela i opekotine, preneo je CBS Njuz.

Preliminarna istraga Pentagona utvrdila je da je američka vojska greškom pogodila iransku školu za devojčice raketom "tomahavk", u kojoj je poginulo 175 ljudi, među njima više od 160 dece, navodi portal.

Izraelski napadi na skladišta nafte u Teheranu ostavili su grad od devet miliona obavijen toksičnim crnim dimom, a stanovnici su prijavili da je nakon toga padala crna kiša, kao i da su osetili peckanje u plućima, dok je nebo bilo toliko tamno da je pokrilo sunce.

Za milione Amerikanaca, iranski rat je na nivou mimova, veštačke inteligencije i sportskih događaja, pri čemu se stvara lažna bliskost sa oružanim sukobom kakvu nijedna prethodna generacija nije imala prilike da doživi, naveo je Aksios.

Operacije utovara nafte u emiratu Fudžejra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nastavljene su nakon jučerašnjeg napada dronom i požara, preneli su lokalni mediji.

Emirat Fudžejra, industrijski i komercijalni centar koji se nalazi na zapadnoj obali Indijskog okeana izvan Ormuskog moreuza, glavno je čvorište za punjenje nafte i terminal za izvoz sirove nafte, navodi portal Blumberg.com.

Iz Fudžejre se svakodnevno šalje oko milion barela sirove nafte što je oko jedan odsto svetske potražnje.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči odbacio je optužbe da Iran gađa civilne ciljeve u zemljama Persijskog zaliva, naglašavajući da Islamska Republika cilja američke vojne baze i instalacije koje se nalaze na teritoriji tih zemalja.

"Nažalost, američke baze i vojna postrojenja nalaze se na teritoriji naših suseda i mi u okviru samoodbrane gađamo američke ciljeve, američke interese i američku imovinu", rekao je on.

Arkači je naveo da su Sjedinjene Američke Države prethodno gađale civilne ciljeve u Iranu, uključujući škole i bolnice.

Iranska revolucionarna garda zapretila je da će ciljati izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

"Ako je ovaj kriminalac koji ubija decu živ, nastavićemo da ga progonimo i ubijemo", navela je garda, preneli su iranski mediji.

Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je 2. marta da je u desetom talasu izveden raketni napad na kompleks izraelske vlade u Tel Avivu, odnosno kancelariju Netanjahua, kao i na bezbednosne i vojne centre u Haifi i na istočni Jerusalim.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je Iran jutros izveo sedmi udar balističkih raketa ka Jerusalimu i jugu Izraela.

Vojska je prethodno saopštila da nije bilo povređenih u šest udara iranskih raketa na Izrael od ponoći, preneo je Tajms of Izrael.

Sirene su se oglasile na više područja, a rakete su presretnute, navodi vojska.

Britanski premijer Kir Starmer možda će poslati hiljade dronova presretača na Bliski istok kako bi pomogla u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i jačanju britanske odbrane u tom regionu, objavio je britanski "Telegraf".

List navodi da britanski vojni zvaničnici ispituju da li se sistem dronova presretača "oktopus", koji se proizvodi u Velikoj Britaniji za Ukrajinu, može koristiti i za jačanje britanske odbrane od iranskih dronova "šahid".

Portparol britanskog ministarstva odbrane rekao je za "Skaj njuz" da britanski zvaničnici trenutno razgovaraju sa saveznicima o nizu opcija kako bi se osigurala bezbednost plovidbe u regionu Bliskog istoka.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u subotu da se nada da će zemlje kao što su Francuska, Velika Britanija, Japan i Kina poslati brodove kako bi pomogle u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i oslobađanju isporuka nafte.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da mu nije potrebna pomoć Ukrajine u suprotstavljanju iranskim dronovima na Bliskom istoku.

"Poslednja osoba od koje nam je potrebna pomoć je Zelenski", rekao je Tramp u intervjuu za NBC Njuz.

Tramp nije želeo da potvrdi ili negira da li su SAD prihvatile pomoć Ukrajine u oblasti tehnologije presretanja dronova.

Foto: Tanjug/AP

Takođe je oštro kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekavši da je sa njim "mnogo teže postići dogovor" nego sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog napora da se okonča rat u Ukrajini. Trampovi komentari usledili su nakon kritika svetskih lidera nakon što su SAD ublažile sankcije ruskoj nafti u nastojanju da ublaže rast globalnih cena nafte.

"Iznenađen sam što Zelenski ne želi da sklopi dogovor. Recite Zelenskom da sklopi dogovor, jer je Putin spreman za dogovor. Mnogo je teže pregovarati sa Zelenskim", istakao je Tramp.

Komentarišući odluku o ukidanju nekih sankcija protiv ruske nafte u vreme kada njene cene brzo rastu, američki predsednik je rekao: "Želim da svet ima naftu. Želim da imam naftu".

Dodao je i da će sankcije uvedene nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine "biti vraćene čim kriza prođe".

On je naveo i da sarađuje sa drugim zemljama na planu za obezbeđivanje Ormuskog moreuza usred skoka globalnih cena nafte i odbacio je zabrinutost Amerikanaca zbog rasta cena gasa otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju pre dve nedelje.

Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da su zemlje Bliskog istoka zatražile od Kijeva da podeli svoje iskustvo u presretanju iranskih dronova "šahed" tokom ruskih napada.

"Zato smo već poslali grupe stručnjaka u tri zemlje", dodao je Zelenski.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da mu nije potrebna pomoć Ukrajine u suprotstavljanju iranskim dronovima na Bliskom istoku.

"Poslednja osoba od koje nam je potrebna pomoć je Zelenski", rekao je Tramp u intervjuu za NBC Njuz.

Tramp nije želeo da potvrdi ili negira da li su SAD prihvatile pomoć Ukrajine u oblasti tehnologije presretanja dronova.

Takođe je oštro kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekavši da je sa njim "mnogo teže postići dogovor" nego sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog napora da se okonča rat u Ukrajini. Trampovi komentari usledili su nakon kritika svetskih lidera nakon što su SAD ublažile sankcije ruskoj nafti u nastojanju da ublaže rast globalnih cena nafte.

"Iznenađen sam što Zelenski ne želi da sklopi dogovor. Recite Zelenskom da sklopi dogovor, jer je Putin spreman za dogovor. Mnogo je teže pregovarati sa Zelenskim", istakao je Tramp.

Komentarišući odluku o ukidanju nekih sankcija protiv ruske nafte u vreme kada njene cene brzo rastu, američki predsednik je rekao: "Želim da svet ima naftu. Želim da imam naftu".

Dodao je i da će sankcije uvedene nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine "biti vraćene čim kriza prođe".

On je naveo i da sarađuje sa drugim zemljama na planu za obezbeđivanje Ormuskog moreuza usred skoka globalnih cena nafte i odbacio je zabrinutost Amerikanaca zbog rasta cena gasa otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju pre dve nedelje.

Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da su zemlje Bliskog istoka zatražile od Kijeva da podeli svoje iskustvo u presretanju iranskih dronova "šahed" tokom ruskih napada.

"Zato smo već poslali grupe stručnjaka u tri zemlje", dodao je Zelenski.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle da izvedu još udara na iranski izvozni centar za naftu na ostrvu Karg.

Tramp je rekao u intervjuu za NBC u subotu da, iako se čini da je Teheran spreman da postigne dogovor o okončanju sukoba, "uslovi za to još nisu dovoljno dobri".

On je ponovio da je u američkim udarima "potpuno uništen" veći deo ostrva Karg, navodeći da će ga SAD možda pogoditi još nekoliko puta "samo zabave radi".

Tramp je prethodno rekao u subotu da je američka vojska izvela, kako je naveo, "jedno od najmoćnijih bombardovanja" na iransko ostrvo Karg.

On je na mreži Truth Social naveo da je napad pokrenut po njegovom naređenju preko Centralne komande SAD i da je "potpuno uništio svaku vojnu metu" na tom ostrvu.

Američka vlada naredila je američkom diplomatskom osoblju i porodicama koji borave u Omanu da napuste tu zemlju zbog bezbednosnih rizika.

Oman se smatrao zemljom koja je i posle izbijanja sukoba u Iranu bila relativno sigurna zbog svoje uloge posrednika u pregovorima SAD o iranskom nuklearnom programu, prenosi Sky News.

Foto: Shutterstock

U međuvremenu Oman je postao meta iranskih dronova, a ove nedelje dve osobe su poginule u regionu Sohar.

Pored toga pogođena su i skladišta nafte, nakon čega su iranski državni mediji preneli da je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao svom omanskom kolegi da će istražiti taj slučaj.

Američkim građanima se trenutno nalaže da "preispitaju putovanje u Oman" za koji je izdato upozorenje nivoa 3 kao i za Ujedinjene Arapske Emirate, Katar i Bahrein.

Najviše upozorenje nivoa 4, koje zabranjuje putavanja izdato je za Liban, Iran i Siriju.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u intervjuu za američku TV mrežu NBC da ne zna da li je živ novi vrhovni verski vođa Irana ajatola Modžtabe Hamnei, sin ubijenog iranskog vođe ajatole Alija Hamneija.

"Ne znam da li je uopšte živ. Do sada, niko nije uspeo da ga snimi", rekao je Tramp i podsetio da je Modžtabe Hamnei svoju prvu izjavu dao u četvrtak u pisanoj formi i nije se pojavio pred kamerama, prenosi BBC.

Foto: Tanjug/AP

Američki predsednik je rekao da je dobio informacije da novi verski vođa Irana nije živ.

"Ali ako jeste trebalo bi da uradi nešto veoma pametno za svoju zemlju, a to je predaja", poručio je Tramp.

Vlada Švajcarske odbila je dva zahteva Sjedinjenih Američkih Država za prelet vojnih izviđačkih aviona iznad švajcarske teritorije, pozivajući se na pravila neutralnosti u kontekstu rata između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, saopštio je švajcarsko Savezno veće.

Kako se navodi u saopštenju vlade u Bernu, razmatrano je više zahteva za prelet američkih vojnih i državnih vazduhoplova i odlučio da odbije dva zahteva za prelet izviđačkih aviona planiranih za 15. mart.

Istovremeno je odobren jedan let nakon završetka održavanja, planiran za 17. mart, kao i dva zahteva za prelet transportnih aviona 15. marta.

Za Sjedinjene Američke Države i dalje važi godišnja dozvola za jasno definisane državne letelice, ali ona ne obuhvata letove koji bi predstavljali vojnu podršku u ratu između SAD, Izraela i Irana.

Za sve druge letelice potrebne su pojedinačne dozvole Savezne kancelarije za civilno vazduhoplovstvo.

U saopštenju se ističe da "pravo neutralnosti zabranjuje prelete strana u sukobu koji imaju vojnu svrhu".

Zahteve za prelet vojnih i državnih aviona SAD, takozvane diplomatske dozvole, razmatra Savezna kancelarija za civilno vazduhoplovstvo, u skladu sa uredbom o očuvanju vazdušnog suvereniteta, u konsultaciji sa ministarstvima spoljnih poslova, odbrane i ekonomije.

Kako se pojašnjava u saopštenju, prema pravilima neutralnosti, zabranjeni su preleti strana u sukobu koji imaju vojnu svrhu povezanu sa konfliktom.

Dozvoljeni su humanitarni i medicinski letovi, uključujući transport ranjenih, kao i preleti koji nisu povezani sa ratnim dejstvima.

Od 28. februara 2026. godine na Bliskom istoku vode se teške borbe, a između SAD i Izraela, s jedne strane, i Irana, s druge, traje rat, zbog čega se primenjuju pravila švajcarskog neutralnog statusa, zaključeno je u saopštenju.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar saopštili su da su njihove snage presrele jutros više dronova koje je lansirao Iran.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije objavilo je na svom zvaničnom nalogu na platformi X da je jutros presrelo i uništilo sedam dronova u Rijadu i istočnom delu zemlje, preneo je BBC.

Vlasti u Dubaiju i Kataru takođe su saopštile da su njihove protivvazdušne odbrane (PVO) jutros presrele više dronova.

Kancelarija za medije Dubaija objavila je na platformi X da su dronovi uspešno presretnuti u oblastima Marina i Al Sufuh.

Katarsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je u subotu presrelo četiri balističke rakete i nekoliko dronova koje je lansirao Iran.