Priča koja vas neće ostaviti ravnodušnim: Ispovest nastavnika u školi za oštećene sluhom

Akademski slikar i nastavnik likovne kulture u Školi za oštećene sluhom-nagluve "Stefan Dečanski" Vladimir Magdelinić istakao je danas da je njegov put do zaposlenja bio trnovit, ali da je zahvaljujući podršci svog oca uspeo da postane doktor nauka.

"Pamtim sve izazove sa kojima sam se susreo tokom školovanja. Morao sam da savladam prepreke u praćenju nastave pomoću čitanja sa usana i prepisivanja beleški celokupnog gradiva. Moje iskustvo je pokazalo razliku između specijalne i redovne škole, zbog toga što je u osnovnoj školi nastavni plan i program bio prilagođen gluvim i nagluvim osobama", rekao je Magdelinić za emisiju Beogradske znakovesti na TV Tanjug.

Preporučujemo

Kako je istakao, u srednjoj redovnoj školi je savladao gradivo, nastavni plan i program zahvaljujući podršci oca.

"Tokom školovanja nisam imao adekvatne uslove, a najveću podršku su mi pružili moj otac i logoped kako bih savladao prepreke u školovanju. Imao sam želju da postanem slikar i to me je motivisalo da se upišem na likovnu akademiju. Moj otac je bio profesor hemije i njegova posvećenost profesiji uticala je na mene da počnem da radim kao nastavnik likovne kulture i da zavolim rad sa decom", rekao je Magdelinić.

Magdelinić je naglasio da je njegov put bio trnovit, pun izazova, strpljenja i borbe do zaposlenja.

"Posle smrti mog oca bilo mi je teško da bez njegove podrške završim doktorat. Nakon dugog vremena uspeo sam da steknem doktorsku diplomu i bilo mi je teško da odnesem diplomu na očev grob, u znak zahvalnosti što je verovao u mene. Iskustvo me je naučilo da prihvatam izazove i da budem podstrek gluvim osobama - gluvim učenicima, kao što je meni otac bio najveća podrška i podstrek", rekao je Magdelinić.

Diplomirani strukovni likovni umetnik, Likovni pedagog i nastavnik likovnog u Školi za oštećene sluhom-nagluve "Stefan Dečanski" Ksenija Todorović istakla je da je za njen uspeh u redovnoj školi zaslužna njena jaka upornost i volja kao i velika pomoć roditelja koji čuju, a sa druge strane i podrška strogog surdologa kod koga je vežbala govor.

"Podrška mojih drugova i nastavnika u školi, a pre svega podrška i ljubav moje prve učiteljice, zaslužni su za moj uspeh. Pomoć predstavlja pisana reč, knjige, slušni aparat, čitanje sa usana i čitanje puno knjiga", rekla je Todorovićeva.

Govoreći o obrazovanju u redovnoj i specijalnoj školi, Todorovićeva je navela da je u obe škole isti cilj, obrazovati i vaspitati decu.

"U specijalnim školama, cilj je viši - rehabilitovati i osposobiti decu i omogućiti im da steknu sigurnost i samostalnost. Društvo mora više pažnje posvetiti specijalnoj školi i deci. Važno je da ima više kvalitetnih nastavnika koji bi olakšali rad deci", rekla je Todorovićeva.

Ona je istakla da je slikanje njen umetnički izraz.

"Ljubav prema umetnosti omogućava mi da izrazim sebe i svoju ličnost. Zato sam se upisala u srednju školu za umetnost dizajna, a zatim i u višu školu za umetnost. Diplomirani sam umetnik, radim u specijalnoj školi za oštećeni sluh. Ja se trudim da što više pomognem đacima i kolegama", rekla je Todorovićeva.

Ona je naglasila da je kao student radila u jednoj maloj likovnoj radionici sa decom oštećenog sluha.

"Mnogo njih se upisalo kasnije na likovne akademije, a među njima je moj bivši đak, sada moj kolega Vladimir Magdelinić", rekla je Todorovićeva.

Todorovićeva i Magdelinić se dugo bave slikarstvom, a imali su i samostalne izložbe.

(Telegraf.rs/Tanjug)