Uživo Rastu tenzije na Bliskom istoku: Iran izneo predlog, Tramp ga nazvao "potpuno neprihvatljivim" i ZAPRETIO

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da želi da smanji američku vojnu podršku sa 3,8 milijardi dolara godišnje "na nulu" u nedeljnom intervjuu za emisiju "60 minuta" na CBS-u.

- Dobijamo 3,8 milijardi dolara godišnje i mislim da je vreme da se odviknemo od preostale vojne podrške. Rekao sam: "Hajde da počnemo sada i da to uradimo tokom naredne decenije" - rekao je majoru Garetu sa CBS-a.

Netanjahu je rekao da je video pad podrške Izraelu u Sjedinjenim Državama, što je, kako je rekao, "skoro 100% povezano sa geometrijskim porastom društvenih mreža".

- Imamo nekoliko zemalja koje su u osnovi manipulisale društvenim mrežama. I to rade na pametan način. I to je nešto što nas je jako povredilo - kazao je.

Kina je takođe igrala ulogu u sukobu, prema Netanjahuovim komentarima.

- Kina je pružila određenu količinu podrške i određenih komponenti za proizvodnju raketa. Ali ne mogu reći više od toga - rekao je on.

CNN je ranije izvestio da američke obaveštajne službe ukazuju na to da se Kina sprema da isporuči nove sisteme protivvazdušne odbrane Iranu. Kina je negirala izveštaje da pomaže iranskom vojnom naoružanju.

Netanjahu je rekao da u Iranu "ima posla" i rekao da se američki predsednik Donald Tramp složio sa njim oko važnosti uklanjanja teheranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.

Što se tiče primirja između SAD i Irana, Netanjahu je rekao da bi ono trebalo da bude odvojeno od primirja između Izraela i Hezbolaha u južnom Libanu, iako se Iran ne bi složio.

- Ono što bi Iran želeo da uradi jeste da kaže: "Ne, znate, ako postignemo primirje ovde, želimo primirje tamo" - rekao je on.

Teheranski kontrapredlog na plan Sjedinjenih Američkih Država za okončanje rata uključivao je priznavanje suvereniteta nad blokiranim Ormuškim moreuzom i zahtev za kompenzaciju, javili su iranski državni mediji.

Predlog zahteva oslobađanje zamrznute iranske imovine, kao i ukidanje sankcija, prema emiterskoj kući IRIB rano u ponedeljak.

Iran takođe traži kraj borbi na svim frontovima, uključujući i u Libanu, izvestio je Rojters, pozivajući se na iransku državnu televiziju.

Izveštaji iranskih državnih medija o kontrapredlogu do sada nisu pominjali ništa o nuklearnom programu zemlje.

Predsednik Donald Tramp je odbacio iranski kontrapredlog, koji je podnet SAD preko Pakistana, nazivajući ga "potpuno neprihvatljivim".

Smrtonosni izraelski napadi i kontinuirani napadi Hezbolaha podstiču strahove da bi se primirje između Izraela i Libana, koje podržavaju SAD, moglo raspasti. Izveštava Oren Liberman sa CNN-a.

Cene sirove nafte marke Brent u nedelju su porasle za 3,17% na 104,50 dolara po barelu, a američka nafta je porasla za 3,21%, na oko 98,48 dolara po barelu.

Mirovni pregovori između SAD i Irana su, izgleda, ponovo zastali, što je ponovo pokrenulo zabrinutost oko toga kada će nafta moći da prođe kroz ključni vodeni put na Bliskom istoku.

SAD su postavile "veoma jasnu crvenu liniju" u svom najnovijem predlogu, rekao je za "Foks njuz sandej" ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama Majk Volc. Teheran je odgovorio na najnoviji predlog Sjedinjenih Država, ali je predsednik Donald Tramp kritikovao odgovor Irana kao "potpuno neprihvatljiv".

Nedostatak mirovnog sporazuma poslednjih nedelja otežao je mogućnost ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, kritičnog vodenog puta za oko petinu svetske nafte. Visoki iranski vojni zvaničnik upozorio je zemlje koje sprovode sankcije protiv Irana da će se "suočiti sa problemima" kada njihovi brodovi prođu kroz moreuz, prema državnim medijima.

SAD takođe održavaju svoju pomorsku blokadu iranskih brodova i luka. Američka vojska je u petak otvorila vatru na tankere sa naftom pod iranskom zastavom koji su pokušavali da zaobiđu njenu blokadu.

Brent je skoro 20 dolara skuplji nego što je bio pre početka rata, a američka sirova nafta je otprilike 10 dolara skuplja. Te povišene cene nafte koštaju Amerikance više na pumpama: prosečne cene benzina su 4,52 dolara po galonu, prema podacima Američke automobilske asocijacije (AAA).

Predsednik SAD Donald Tramp nazvao je najnoviji mirovni predlog Irana „potpuno neprihvatljivim“ dok se dve zemlje bore da postignu dogovor o okončanju višemesečnog rata.

"Upravo sam pročitao odgovor takozvanih iranskih 'predstavnika'. Ne sviđa mi se - POTPUNO NEPRIHVATLJIVO!", napisao je u nedelju na Truth Social.

Iran je poslao svoj najnoviji predlog preko pakistanskih posrednika u nedelju ujutru, prema iranskim državnim medijima. Tramp je zauzeo čvrst stav o iranskom nuklearnom programu, čemu se Teheran opirao.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarao je sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u nedelju uveče, prema izraelskom zvaničniku i izraelskom izvoru upoznatom sa pozivom, dok je Iran podneo svoj odgovor na najnoviji američki predlog o prekidu vatre.

Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje Netanjahua kako se izvinjava sa sastanka sa vođama zajednice Druza i Čerkeza, rekavši da mora da razgovara sa Trampom.

Tramp i Netanjahu su u redovnom kontaktu dok SAD pokušavaju da unaprede pregovore o prekidu vatre sa Iranom. U intervjuu za emisiju "60 minuta" na CBS-u, koja će biti emitovana u nedelju, Netanjahu je rekao da "reba raditi" po pitanju Irana.

Izraelski premijer je takođe rekao da se Tramp slaže sa njim oko važnosti uklanjanja teheranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, što je jedno od ključnih pitanja koje su SAD pokušale da reše.

Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi dobila je kauciju i prebačena je u bolnicu u Teheranu u nedelju, prema saopštenju njene porodične fondacije.

Fondacija Narges je saopštila da je Mohamadi "odobrena uslovna kazna zbog teškog plesa" nakon 10 dana u bolnici u Zandžanu.

"Njen transfer kolima hitne pomoći je završen i ona je sada u teheranskom Pars bolnici gde je leči njen medicinski tim", navodi se u saopštenju.

"Život Narges Mohamadi visi o koncu. Iako je trenutno hospitalizovana nakon katastrofalnog zdravstvenog problema, privremeni transfer nije dovoljan. Narges nikada ne sme biti vraćena u uslove koji su joj narušili zdravlje", dodao je Mohamadijev suprug, Tagi Rahmani, u saopštenju.

Mohamadi, koji je bio politički zatvorenik veći deo poslednje dve decenije, osvojiće Nobelovu nagradu za mir 2023. godine za svoj prodemokratski aktivizam. Suočila se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima iza rešetaka, pretrpela je više srčanih udara dok je bila u pritvoru i hitno je operisana 2022. godine.

Prošle nedelje, Fondacija Narges je izvestila da je Mohamadi "više puta doživljavala jake bolove u grudima, leđima i rukama" i upozorila da svako odlaganje u pružanju nege može dovesti do ozbiljnih posledica po njeno zdravlje.

Predsednik SAD Donald Tramp danas je ponovo kritikovao Iran, ubrzo nakon što je zemlja podnela svoj odgovor na američki mirovni predlog preko pakistanskog posrednika.

"Iran se igra sa Sjedinjenim Državama i ostatkom sveta već 47 godina (ODLAGANJE, ODLAGANJE, ODLAGANJE!)", rekao je Tramp u objavi na društvenim mrežama.

Nije jasno da li su SAD bile u mogućnosti da preispitaju najnoviji iranski predlog, a predsednik ga nije direktno pomenuo u svojoj objavi. Tramp je dalje rekao da se Iran "više neće smejati!"

SAD su postavile "vrlo jasnu crvenu liniju" u svom najnovijem predlogu, rekao je ranije američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc: "Predsednik (Donald) Tramp je jasno stavio do znanja da nikada neće imati nuklearno oružje i da ne mogu držati svetske ekonomije kao taoce".

Iako su oči sveta u suštini većinski usmerene prema pregovorima i Ormuškom moreuzu, postoji niz važnih stavki na koje je neophodno obratiti pažnju.

Internetska blokada: Internetska blokada koju je nametnula iranska vlada ušla je u treći mesec, prema NetBlocks-u - i nema naznaka kada će se završiti. Zatamnjenje je sada prešlo 1704 sata, saopštila je grupa za praćenje.

Netanjahu o Iranu: Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da u Iranu još "ima posla", naglašavajući da Teheran zadržava mnoge kapacitete koje je imao kada su SAD i Izrael prvi put pokrenuli svoje zajedničke napade. Rekao je da Iran nije odustao od svog obogaćenog uranijuma niti demontirao svoja nuklearna postrojenja, niti je prestao da podržava svoje regionalne posrednike ili pristao na bilo kakva ograničenja svog programa balističkih raketa.

Regionalni napadi: Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da su se njihove protivvazdušne odbrane obračunale sa dva drona koja su lansirana iz Irana ranije u nedelju, ne prijavivši da je bilo žrtava. Ranije je Kuvajt takođe saopštio da je nekoliko "neprijateljskih dronova" ušlo u njegov vazdušni prostor.

U Libanu: U međuvremenu, izraelska vojska je u nedelju najavila nove napade na jugu Libana, navodeći da su pogođeni ciljevi koji pripadaju militantnoj grupi Hezbolah koju podržava Iran.

Iran je odgovorio na američki mirovni predlog, prenevši svoju poruku preko pakistanskog posrednika, prema iranskoj novinskoj agenciji IRNA, koja nije pružila nikakve detalje o uslovima koji se razmatraju.

SAD su postavile "veoma jasnu crvenu liniju" u svom najnovijem predlogu, prema rečima američkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama.

- Predsednik SAD (Donald) Tramp je jasno stavio do znanja da nikada neće imati nuklearno oružje i da ne mogu držati svetske ekonomije kao taoce - rekao je Volc u intervjuu za "Foks njuz sandej".

Iranski predsednik Masud Pezeškijan je zauzeo prkosan ton, čak i dok su pregovori napredovali u nedelju.

"Nikada nećemo popustiti pred neprijateljem, a ako se pojave razgovori o dijalogu ili pregovorima, to ne znači predaju ili povlačenje", napisao je na X.