PRESEK KRITIČNOG STANJA! Kreće najvažnija bitka za Srbiju: Vučević i Macut sutra otvaraju najvažniji skup!

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju organizovaće treću po redu konferenciju „Srbija – naša porodica“ (SerbiaFAM2025), posvećenu demografskom razvoju, sutra, 16. decembra, u Sava centru u Beogradu.

Konferenciju, koja će okupiti 400 učesnika, zvanično će otvoriti predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut, koji je na čelu novoformiranog Saveta za porodicu i demografiju, a u nastavku događaja planirano je održavanje tri panela.

Preporučujemo

Na skupu će biti reči o sprovođenju pronatalitetnih i populacionih mera, demografskom razvoju i ulozi lokalne zajednice u suočavanju sa demografskim izazovima, saopšteno je danas iz tog ministarstva.

Ovim događajem ministarstvo zaokružuje sve ono što je do sada postignuto u domenu jačanja porodica, ali i najavljuje naredne korake koje će preduzeti za stvaranje bolje demografske slike Srbije.

„Demografski razvoj nije političko, već jedno od ključnih strateških pitanja. Ministarstvo u 2026. godinu ulazi odlučno i sa jasnom vizijom da još intenzivnije radi na izgradnji stabilne demografske slike Srbije“, navela je ministarka Žarić Kovačević.

Kako je dodala, Ministarstvo uz podršku Populacionog fonda UN pokreće izradu prve dugoročne Strategije demografskog razvoja Republike Srbije za period od 2026. do 2036. godine, sa projekcijama do 2050. godine, kojom će se dobiti sveobuhvatan okvir za stabilan demografski razvoj zemlje i unapređenje sistema podrške porodicama.

Na konferenciji će svečano biti potpisan i poziv na akciju: „Za demografski razvoj Srbije“, dokument kojim opštine i gradovi potvrđuju da će raditi i ulagati više kako bi stanovnici u lokalnim zajednicama bili još bolje podržani u smislu kvaliteta života i rada.

„Na ovaj način Srbija dobija prvu širu platformu i jedinstvenu mrežu lokalne posvećenosti demografskom razvoju“, izjavila je Žarić Kovačević.

Na konferenciji je planirano održavanje tri panela - u okviru prvog panela razmotriće se uporedne politike i iskustva država, a među učesnicima diskusije su mađarski ministar za kulturu i inovacije Hanko Balaž, predsedavajuća Državnog komiteta za pitanja porodice, žena i dece Republike Azerbejdžan Bahar Muradova i stalni predstavnik Programa UN za razvoj u Srbiji Jakup Beriš.

Drugi panel, posvećen ulozi lokalnih zajednica, okupiće gradonačelnike iz zemlje i regiona, dok će kroz treći panel eksperti ukazati na značaj sveobuhvatnog pristupa u rešavanju demografskih izazova.

Konferenciju će zatvoriti savetnik predsednika Republike Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević, navodi se u saopštenju.

Alarmantni podaci

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je od januara do avgusta 2025. godine zabeleženo čak 24.736 više umrlih nego rođenih.

U odnosu na isti period prošle godine, broj živorođenih smanjen je za 1.544 ili 3,9 odsto. Broj preminulih manji je za 3.077, što predstavlja pad od 4,7 procenata.

Natalitet (stopa rađanja) u Srbiji je prilično nizak i trend je padajući. U 2024. godini u Srbiji je rođeno 60.845 beba. Ukupna stopa fertiliteta (prosečan broj dece koje jedna žena rodi tokom svog reproduktivnog perioda) je za 2024. iznosila 1,63.

Srbija je u boljem položaju nego neke zemlje u regionu (ali ne dosta da izbegne pad stanovništva), jer ima malo višu stopu fertiliteta nego npr. Albanija, ali s druge strane svejedno ispod potrebnog nivoa za reprodukciju. Pri prosečnom trendu, natalitet opada, žene postaju starije kada rađaju prvo dete (prosečna starost prvog deteta je ~29 godina, a prosečna starost žene pri rođenju deteta je iznad 30).

Ove brojke dokaz su da se nažalost nastavlja dugogodišnjeg trend, ali sada sa još izraženijim posledicama.

Negativan prirodni priraštaj je karakteristika gotovo cele Srbije. Regionalne razlike su značajne, pa tako Beogradski region beleži najmanje negativnu stopu, dok region Južne i Istočne Srbije ima najgoru vrednost, što ukazuje na velike disparitete u ekonomskim i životnim uslovima.

U celoj zemlji, tek nekoliko opština uspeva da ostvari pozitivan prirodni priraštaj (tradicionalno su to Tutin, Novi Pazar, Sjenica, uz povremeno Novi Sad i Zvezdaru), dok ostatak države beleži pad stanovništva.

Prema podacima, prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta je oko 29 godina. U gradskim naseljima, taj prosek je još viši, dostiže i 31,3 godine. Odluka da se rađa kasnije, često iz uslovljena produženim školovanjem, nestalnim zaposlenjem i nerešenim stambenim pitanjem, a direktno utiče na nisku ukupnu stopu fertiliteta od 1,63, jer se šanse za rađanje drugog ili trećeg deteta smanjuju.

Iako Srbija, sa stopom fertiliteta od 1,63, jeste u nešto boljem položaju nego neke zemlje u regionu (npr. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su takođe suočene sa sličnim ili gorim stopama), ona je i dalje znatno ispod nivoa proste reprodukcije od 2,1.

(Telegraf.rs/Tanjug)