SPC slavi Svetog Amvrosija Milanskog i Grigorija Ćutljivog: Ovo bi vernici trebali izbegavati danas

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju spomen na Svetog Amvrosija, episkopa mediolanskog, jednu od najumnijih i najodlučnijih ličnosti rane hrišćanske crkve. Poznat kao zaštitnik pčelara, monaštva i pravednik koji je pred bogatašima govorio istinu, Sveti Amvrosije ostavio je neizbrisiv trag u duhovnosti i istoriji.

Rođen u plemićkoj porodici, kao sin carskog namesnika Galije i Španije, Amvrosije je bio predodređen za visoku državnu službu. I sam je bio namesnik Ligurijske oblasti sa sedištem u Mediolanu (današnji Milano). Predanje kaže da mu je još u kolevci roj pčela izlio med na usne, što je protumačeno kao znak da će njegove reči biti slatke i mudre poput meda.

Preporučujemo

Iako je bio svetovni činovnik, narod ga je jednoglasno izabrao za episkopa. Podvizavao se pišući čuvenu himnu "Tebe Boga hvalim", a snagom svoje molitve otkrio je mošti svetih mučenika Protasija, Gervasija, Nazarija i Kelsija.

Sveti Amvrosije ostao je upamćen po neustrašivosti. Predanje kaže da je bio blag prema "malim ljudima", ali neumoljiv prema moćnicima koji su grešili. Izopštio je caricu Justinu, a tiranina Maksima prokleo, pokazujući da je Božji zakon iznad zemaljske vlasti.

Njegov boravak u Rimu prate zapisi o čudesnim isceljenjima. Zabeleženo je da je jedna bolesna i nepokretna žena ozdravila onog trenutka kada se dotakla njegove odežde dok se molio. Crkva takođe čuva predanje o tome da je vaskrsavao mrtve, izgonio demone i prorokovao budućnost. Upokojio se na sam praznik Vaskrsa 397. godine.

Isposnik koji je "ućutkao" reku Mlavu

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja i Svetog Grigorija Ćutljivog, podvižnika srpskog porekla čiji je život neraskidivo povezan sa dve velike svetinje - manastirom Grigorijatom na Svetoj Gori i Gornjakom u Srbiji. Ovaj svetitelj, čije mošti i danas isceljuju u srcu Homolja, ostao je upamćen kao simbol tišine, molitve i neverovatnih čuda.

Istorija manastira Gornjak čuva sećanje na sudbonosni susret kneza Lazara i pustinjaka Grigorija u gustim šumama pored reke Mlave. Prema predanju, knez je želeo da razgovara sa isposnikom, ali je hučanje planinske reke bilo toliko jako da se nisu mogli čuti.

Tada je, prema zapisu u crkvenim knjigama, Grigorije uzviknuo: „Ćuti, Mlavo, ti se sledi da sa carem reč besedim!“ i reka je odmah umuknula. Na tom mestu, u stenama koje i danas odišu mirom, podignut je manastir Gornjak. Iako se knez Lazar smatra ktitorom, mnogi veruju da je upravo monah Grigorije svojom skromnošću i verom bio idejni tvorac ove svetinje.

Sveti Grigorije upokojio se 1406. godine, a njegove mošti su nakon velikog požara na Svetoj Gori 1761. godine prenete u Srbiju. Tokom Drugog svetskog rata, sklonjene su u Požarevac pred naletom okupatora, da bi se nakon rata konačno vratile u svoju zadužbinu, manastir Gornjak.

Posebnu pažnju vernika i istraživača privlači fenomen koji se dešava svakog Đurđevdana. Iz stena iza manastira počinje da kaplje voda koja se sliva u malu uvalu. Narod veruje da su to suze Svetog Grigorija i da je ta voda čudotvorna, posebno za one koji imaju problema sa vidom. Iako nauka nema objašnjenje za ovu pojavu, vernici decenijama strpljivo sakupljaju ove kapi, verujući u isceliteljsku moć svetitelja.

Vernici bi na ovaj dan trebali da se posvete molitvi za zdravlje i delima milosrđa prema siromašnima. Potrebno je izbegavati teške poslove, gordost i sukobe, težeći smirenju.

(Telegraf.rs)