Ljubiša se susreo sa smrću oči u oči: Čudom preživeo udar groma koji ga je bacio u komu, lekari zapanjeni

Ljubiša Žikić iz Krivelja tog 10. jula 1986. godine izašao je iz kuće da se prošeta svojom uobičajenom rutom do centra sela. Plan je bio jednostavan. Da kupi osnovne potrepštine i da se sa drugarima rashladi ponekim pivom u seoskoj kafani.

Iako je nebo bilo vedro, bez ijednog oblaka, Ljubiša je za svaki slučaj poneo kišobran. Na većoj nadmorskoj visini vreme ume da se promeni za tren, znao je iz iskustva, piše Istmedia.

Preporučujemo

I promenilo se.

Pri povratku kući, iznenada su se nad selom nadvili tamni oblaci. Kiša je krenula kao iz kabla, a nebo je počelo da puca. Sevalo je i grmelo kao da se planina lomi.

Ljubiša nikada nije imao strah od grmljavine. Bezbrižno je nastavio pešice ka kući, ne obraćajući pažnju na gromove, već samo pokušavajući da se odbrani od kiše pod kišobranom koji je olujni vetar nosio levo desno.

Kada je prolazio pored nekadašnjeg stadiona FK Krivelj, video je samo jedan žestok bljesak.

A onda mrak.

Probudio se četiri dana kasnije u borskoj bolnici, vezan za bolesnički krevet, sa nekom čudnom bukom u glavi i bez ikakvog sećanja na ono što se dogodilo. Sve što se dešavalo u međuvremenu saznao je iz priča ljudi koji su ga pronašli bez svesti u travi i lekara koji su ga zbrinuli.

Jedan od vozača firme Erozija prolazio je tim putem i na asfaltu ugledao odbačen kišobran. Nešto mu je bilo sumnjivo, pa je zaustavio vozilo. Tada je pored puta, u travi, ugledao poznanika.

"Rekao mi je da sam ispuštao neke čudne zvuke, da sam krkljao. Nije me odmah prepoznao. Pomislio je da je neko napadnut i opljačkan, pa čak, kaže Ljubiša u šali, da nije bila u pitanju neka osveta zbog švaleracije."

Ljubiša, koji je tada imao 26 godina, pronađen je gotovo bez odeće. Pantalone i košulja bile su u fronclama, ali je u džepu ostalo netaknuto, seća se tačno, 19.910.000 tadašnjih dinara od plate. Kožne sandale apostolke koje je tog dana obuo nikada nisu pronađene.

Vozač ga je hitno odvezao u bolnicu, gde ga je primio čuveni neurohirurg Milivoje Stangačilović.

"Objasnio mi je da sam bio vezan jer, iako u komi, telo je skakalo i bilo nemirno. Kada su mi rekli da sam četiri dana bio u komi, umalo se ponovo nisam onesvestio."

Lekari su mu ispričali da su ga potapali u hladnu vodu, što je uobičajena prva pomoć kod udara groma, kako bi se ohladile opekotine.

Teške povrede Ljubiša je imao na desnoj šaci u kojoj je držao kišobran. Pretpostavlja se da je električno pražnjenje prošlo kroz ruku, a ne kroz vitalne organe, što objašnjava kako je uopšte preživeo.

Koma u ovakvim slučajevima najčešće nastaje zbog snažnog poremećaja rada mozga, šoka nervnog sistema ili kratkotrajnog nedostatka kiseonika. Kod nekih ljudi, objašnjavaju stručnjaci, mozak može da se oporavi posle nekoliko dana ukoliko nije bilo trajnog oštećenja.

Po dolasku svesti, prvi pregledi trebalo je da pokažu da li je Ljubišin mozak ostao neoštećen. Postavljana su mu brojna unakrsna pitanja i brzo je zaključeno da je u glavi sve kako treba i da nema neuroloških posledica.

Pogođen je izuzetno snažnom pojavom, ali je splet okolnosti učinio da udar ne bude fatalan. Takvi slučajevi su retki, ali medicinski objašnjivi.

Kod udara kroz ruku često dolazi do snažnog nervnog šoka. Nervi i mišići se privremeno isključe, što može dovesti do gubitka svesti i kome, ali bez trajnog razaranja moždanog tkiva. To objašnjava zašto je Ljubiša bio u komi nekoliko dana, a ipak se probudio.

Gotovo četiri decenije prošle su od dana kada je preživeo strašan udar groma. Od tada, svake godine, 10. jul obeležava kao svoju ličnu slavu, a za bogatu trpezu zaslužna je njegova supruga Slobodanka.

Zanimljivo je da se Ljubiša danas ne plaši grmljavine. Kada grmi, ponaša se sasvim uobičajeno. Ali, kako sam kaže, ne mora baš ni da iskušava sile sa neba, naročito ne sa kišobranom u ruci, na otvorenom.

(Telegraf.rs/Istmedia)