Tanjug objavio listu: Događaji koji su obeležili 2025. godinu u Srbiji

U godini za nama, piše Tanjug, koju su obeležili brojni izazovi na unutrašnjem i spoljnom planu, velike geopolitičke turbulencije, Srbija je uspela da sačuva mir i stabilnost, nastavi ekonomski razvoj, ostane dosledna principima spoljnopolitičke i vojne neutralnosti i nastavi borbu za očuvanje svojih državnih i nacionalnih interesa. Listu agencije Tanjug o događajima koji su obeležili 2025. godinu, po izboru ove agencije, prenosimo u celosti:

Prvi deo godine obeležio je nastavak blokada fakulteta i protesti studenata u blokadi, a nakon incidenta ispred prostorija SNS-a u Novom Sadu, tadašnji premijer Miloš Vučević podneo je ostavku, a za novog premijera izabran je prof. dr Đuro Macut.

Preporučujemo

Srbija je novu Vladu dobila 16. aprila, a Macut je u ekspozeu pozvao na hitan dijalog i kao glavne ciljeve naveo stabilnost i nesmetano funkcionisanje institucija, pre svega univerziteta, održavanje makroekonomske stabilnosti i ostvarivanje uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj, jedinstvenost u odbrani teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji, integralni razvoj zemlje, razvojnu populacionu politiku, razvoj infrastrukture i energetike.

Ovu godinu obeležilo je i usvajanje i primena zakonskih rešenja od velikog značaja za građane - počeo je da radi Alimentacioni fond, a usvojeni su i zakon koji mladima omogućava da pod veoma povoljnim uslovima kupe prvu stambenu nepokretnost i Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Skupština je usvojila još nekoliko važnih zakona, između ostalih Zakon o jedinstvenom biračkom spisku i izmene zakona o udžbenicima i o visokom obrazovanju.

U prvom delu godine grupe studenata nastavile su blokade većine državnih fakulteta, koje su počele posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kao i organizovanje protesta i blokada saobraćajnica.

Studenti u blokadi su na početku navodili četiri zahteva koji su se odnosili na utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice i isticali da njihovi zahtevi nisu politički, ali su 5. maja izneli zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ostali državni zvaničnici stalno su pozivali na dijalog, ali organizatori blokada su odbijali te pozive.

Studenti u blokadi su 15. marta i 28. juna u Beogradu organizovali proteste, nakon kojih su grupe učesnika napale policiju, a policija je potom intervenisala.

Studenti u blokadi i grupe građana koje su ih podržavale blokirale su i zgrade pojedinih ustanova i institucija - zgrade RTS-a, kao i zgrade sudova u više mesta, pre svega u Novom Sadu, za vreme dok su saslušavani učesnici protesta osumnjičeni za teška krivična dela.

Studentima u blokadi potom su se pridružili i tzv. zborovi i zajedno su organizovali nasilne proteste tokom kojih su demolirane prostorije Srpske napredne stranke u više gradova - Novom Sadu, Beogradu, Valjevu, napadani pripadnici policije i pristalice SNS-a.

Većina državnih fakulteta nije radila, pa je pretila opasnost da akademska godina bude izgubljena.

Početkom marta studenti koji su želeli da pohađaju nastavu postavili su šatore u Pionirskom parku i tu boravili sve vreme, tražeći da fakulteti počnu da rade i da im bude omogućeno da pohađaju nastavu i polažu ispite i ističući da je pravo na obrazovanje garantovano Ustavom.

Studente koji žele da uče potom su podržali i građani koji se protive blokadama, a šatore ispred Skupštine blokaderi su često napadali, bacajući na njih baklje i druge predmete i pokušavajući da upadnu u Pionirski park.

Jedan od šatora zapaljen je 22. oktobra, a iz vatrenog oružja ranjen je Milan Bogdanović, koji je bio u jednom od šatora ispred Skupštine.

Šatori su uklonjeni u decembru, na molbu predsednika Aleksandra Vučića, koji je rekao da su građani koji su bili ispred Skupštine odbranili državu i da će ta požrtvovanost građana ući u istorijske udžbenike.

Nadoknada nastave i ispita na fakultetima počela je od aprila, uglavnom onlajn, a tekuća akademska godina počela je 3. novembra i tako se situacija na univerzitetima normalizovala.

Bilo je pokušaja blokade i rada Skupštine Srbije, kao i skupština Beograda, Novog Sada i još nekih lokalnih samouprava.

Poslanici opozicije u martu su izazvali incidente u Skuštini Srbije bacajući suzavac i dimne bombe, a od suzavca su tada povređene tri poslanice.

Broj učesnika protesta i blokada vremenom je opadao, a u avgustu, septembru i oktobru širom Srbije na ulice su masovno izašli građani koji se protive blokadama, koji su podržali državno rukovodstvo i poručili da žele da se normalno kreću, rade i uče.

Kada je reč o sudskom postupku za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Viši sud u Novom Sadu u decembru je odlučilo da krivični postupak bude obustavljen protiv šest osoba, a optužnica je potvrđena protiv sedam osoba.

Krivični postupak je obustavljen protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića, zbog toga što, kako je navedeno, nema dovoljno dokaza da su izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret.

U Srbiji su u 2025. godini lokalni izbori održani u Zaječaru, Kosjeriću, Negotinu, Mionici i Sečnju i u svim tim mestima je pobedila Srpska napredna stranka ili koalicija okupljena oko te stranke.

Kada je reč o evropskim integracijama, Savet EU u decembru je odložio odluku o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, navodeći da je potrebno da Srbija ostvari "dalji napredak u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom", iako je Evropska komisija ocenila da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3.

Najviši zvaničnici Srbije su istakli da je zemlja mnogo toga uradila na putu evropskih integracija, ocenjujući da njeni napori nisu vrednovani na pravi način i Srbija potom nije učestvovala na samitu EU-Zapadni Balkan.

U ovoj godini nastavljena je i modernizacija i jačanje Vojske Srbije, a Beogradu je u septembru održana velika vojna parada "Snaga jedinstva", na kojoj je učestvovalo oko 10.000 pripadnika Vojske i prikazano oko 2.500 sredstava naoružanja i vojne opreme.

Predstavnici države i Vojske Srbije su istakli da cilj parade nije da se upute pretnje bilo kome, već da se prikaže spremnost i sposobnost Vojske da odvrati bilo kog agresora.

Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Priština je i u 2025. nastavila protivpravno zatvaranje srpskih institucija i institucionalno nasilje nad srpskim narodom.

Prema podacima Kancelarije za KiM, u ovoj godini zabeleženo je 137 etnički motivisanih incidenata usmerenih protiv Srba.

Dužnost specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine 1. februara je preuzeo Peter Sorensen, pošto je Miroslavu Lajčaku istekao mandat i održano je nekoliko rundi dijaloga na nivou glavnih pregovarača, ali bez rezultata.

Beograd je u dijalogu insistirao na formiranju Zajednice srpskih opština, ali je Priština odbijala razgovor o tome, iako je formiranje Zajednice srpskih opština njena obaveza predviđena Briselskim sporazumom.

Na KiM su u februaru održani redovni izbori za skupštinu privremenih institucija, ali nakon njih nije izabrana vlada, a na vanrednim izborima 28. decembra Samoopredeljenje je ponovo osvojilo najviše mandata, dok je Srpska lista pobedila u svim opštinama sa srpskom većinom.

U oktobru su održani lokalni izbori, na kojima je Srpska lista pobedila u svih 10 opština sa srpskom većinom i tako se vratila na vlast u četiri opštine na severu Pokrajine, gde su gradonačelnici bili Albanci izabrani u aprilu 2023. godine, na izborima koje su Srbi bojkotovali zbog protivpravnih poteza Prištine i nepoštovanja sporazuma.

Priština je i ove godine nastavila da nabavlja naoružanje za tzv. kosovske bezbednosne snage, pre svega od Turske, SAD i Nemačke, a potpisala je i sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Albanijom i Hrvatskom, iako je, prema Rezoluciji 1244 SB UN, KFOR jedina oružana sila u Pokrajini.

Godinu na izmaku obeležila je i intenzivna diplomatska aktivnost rukovodstva Srbije, pre svega predsednika Vučića, sa ciljem jačanja pozicije Srbije i zaštite nacionalnih interesa.

Predsednik je u septembru učestvovao na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, gde je ukazao na važnost poštovanja principa UN i pozvao međunarodnu zajednicu da preduzme konkretne mere kako bi se osigurali bezbednost i prava Srba na KiM.

Vučić je tada u Njujorku, između ostalog, razgovarao sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom, a tema razgovora bilo je jačanje političkog dijaloga Srbije i SAD.

Predsednik je ove godine nekoliko puta posetio Brisel i razgovarao sa najvišim zvaničnicima EU, a u maju je u Moskvi prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede i sastao se sa predsednicima Rusije, Kine i Kazahstana Vladimirom Putinom, Si Đinpingom i Kasimom Žomartom Tokajevom.

Vučić je u septembru posetio Kinu, gde je prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu i ponovo se sastao sa predsednicima Kine i Rusije.

Predsednik je posetio i Ujedinjene Arapske Emirate, Francusku, Japan, Mađarsku, Bugarsku, Uzbekistan, kao i Republiku Srpsku, a učestvovao je i na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i na samitima Evropske političke zajednice u Tirani i Danskoj.

Ove godine Srbiju su posetili brojni strani zvaničnici, među kojima najviši funkcioneri EU - predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Predsednik Vučić se više puta sastao sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, a Orban i drugi mađarski zvaničnici su u razgovorima istakli da je Mađarska pouzdan partner Srbije u rešavanju energetskih i drugih problema sa kojima se naša zemlja suočava zbog trenutne geopolitičke situacije u svetu.

U Beogradu je tokom ove godine više puta bio i doskorašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Beograd je u ovoj godini bio domaćin i predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata šeiku Mohamedu bin Zajedu al Nahjanu, kao i italijanskoj premijerci Đorđi Meloni i predsednicima Slovačke, Gruzije i Konga.

(Telegraf.rs/Tanjug)