Bojići sa sedmoro dece žive u kućici od dasaka, prihvatili i dečaka iz sela: Mnogo ih je, hrane nikad dovoljno

Bojići iz Jadranske Lešnice kraj Loznice - Milorad (41) i Marija (33) - u drvenoj kući koja je, zapravo, samo jedna neuslovna prostorija, ne samo da životare sa svoje sedmoro dece, već su u skromno domaćinstvo prihvatili i jedanaestogodišnjeg Denisa iz svog sela, kojem je majka poginula, a otac je potpisao saglasnost da bude smešten u dom.

Srećom u nesreći, muku pomenutih supružnika i njihovih mališana: Ognjena od tri, godinu i po starijeg Ilije, Milutina koji ima šest i Milenka sa osam, te Save (11), Đorđa (12) i ćerke Stane (13), prepoznalo je humanitarno udruženje "Ne ignoriši" iz Čelareva kod Bačke Palanke, pa je njegov osnivač Dragan Stupar pokrenuo akciju za prikupljanje novčane pomoći, da bi ovoj porodici bilo obezbeđeno barem kupatilo...

Preporučujemo

Jer, Bojićima je u oktobru 2023. izgorela baraka sklepana na brdu iznad njihovog placa, na kojem im se pre toga urušila dotrajala kuća od ćerpiča. Posle požara, najpre su živeli u jednom kombiju, a potom i u kamionu hladnjači, sve dok im u leto 2024. Mesna zajednica na napuštenom placu nije podigla "kuću" - od dasaka, dugačku šest, a široku tek četiri metra.

- U toj, jedinoj prostoriji su nam i kuhinja, i dnevna, i spavaća soba. Noću se nekako rasporedimo na tri kreveta. Supruga i ja, sa troje najmlađe dece, na jednom, na drugom ležaju su stariji dečaci, a jedino ćerka spava sama. Kupamo se u velikoj vangli, tako što prethodno ugrejemo vodu na šporetu, ali imamo samo jednu česmu, van kuće. Nažalost, zimi se ona često zaledi, pa topimo sneg kako bismo napojili tri nazimice i prase, naš jedini kapital - objašnjava Milorad Bojić.

Besplatni udžbenici samo za dvoje dece, nijedno nema besplatnu užinu

Kao najamni radnik kod poslodavca iz sela, on vozi traktor i seče drveće na Fruškoj gori, obavljajući i razne druge poslove na gazdinom imanju...

- Od prošlog meseca, pa do marta, u šumi je pauza, zbog koje nema ni zarade. Jedini prihodi su nam 14.000 dinara dečjeg dodatka za četvoro dece koja idu u školu i 19.000 dinara socijalne pomoći, od koje nam je "otkinuto" 10.000, zato što sam ja sposoban za rad. Inače, za samo dvoje đaka dobili smo besplatne udžbenike, a nijedno dete nema besplatnu užinu - nabraja domaćin čija porodica, inače, svakoga meseca potroši bar 100 kilograma brašna.

"Zamerali su nam i što deca rade po kući"

Jednostavno, toliko je gladnih usta, da Marija svakodnevno sama mesi i ispeče najmanje deset vekni hleba.

- Trudimo se i da decu uvek imaju skuvano jelo. Mnogo nas je, pa hrane nikad dovoljno, a za njih su nam potrebni još i deća, i obuća... To ne mora biti novo, samo neka je celo i čisto. Povrh svega, socijalni radnici su već više puta pretili da će nam oduzeti decu, jer ne idu uredna u školu, a zamerali su nam i što mališani rade po kući, odnosno čiste dvorište, hrane svinje, cepaju i unose drva... Vredni su, najstariji sin, koji je tada imao tek devet godina, iz požara je hteo da izvuče motornu testeru s kojom radim, pa je zbog opekotina na nozi četiri meseca bio u gipsu i na štakama... Ali, nema te sile koja će me odvojiti od moje dece - odlučan je Milorad.

Kaže, kada su prihvatili Denisa, zbili su se nekako i najveća želja im je da najpre osposobe kupatilo, a onda i da nekako dozidaju još dve prostorije - jednu za dečake, a drugu za ćerku. Ali, i ovo što oni iz nužde zovu kućom trebalo bi što pre popraviti, jer čim bi počeli da je greju, od toplote bi ispadale daske...

Pomoć, sa naznakom "Donacija za porodicu Bojić", može da se uplati na račun udruženja "Ne ignoriši": 340-0001000138855-72, ili poslati poštom na adresu: Milorad Bojić, Ulica BB, 15308 Jadranska Lešnica.

U međuvremenu, Dragan Stupar je ovoj porodici predao sakupljenih 8.000 dinara, a Miloradov gazda im je poklonio pečenicu, pa su, kažu, lepo proslavili Božić.

(Telegraf.rs / Novosti)