Asiel i Koljanin: Antisemitizam kulminirao Holokaustom, opasna relativizacija zločina

Vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel i istoričar u Memorijalnom centru Staro sajmište Milan Koljanin saglasili su se danas da antisemitizam predstavlja jedan od najstarijih oblika mržnje, čija je kulminacija bila Holokaust, i upozorili na opasnost od relativizacije zločina u Drugom svetskom ratu.

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta koji je obeležen 27. januara, Asiel je rekao za Tanjug da je antisemitizam "jedna od najstarijih mržnji", sa kontinuitetom još od perioda antike ali da je u nacističkoj ideologiji ovaj oblik mržnje doživeo kulminaciju.

Preporučujemo

"Vi ste, recimo, u srednjem veku mogli da rešite svoj problem tako što postanete hrišćani, imali ste mogućnost - okej, prihvatiće vas. Koja je razlika sa nacističkim antisemitizmom? Oni razmišljaju svojim jevrejskim glavama, dok im ne skinemo glave, nećemo se rešiti problema, oni su metafizičko zlo. U tom metafizičkom zlu, Jevreji su vodeći", rekao je Asiel o nacističkom shvatanju antisemitizma.

On je naveo da nacistička Nemačka nije ratovala samo protiv drugih država, već i protiv jevrejskog naroda, ističući kao primer da su i u završnoj fazi Drugog svetskog rata konvoji koji odvoze Jevreje ka logorima smrti imali prednost u odnosu na vojne transporte, čak i dok Nemačka gubi rat.

"Ono što pokazuje svu dubinu i suštinu antisemitizma i zla je ta jedinstvenost - da Jevreji treba da budu uništeni gde god da se nalaze u bilo kom mestu na kugli zemaljskoj", naglasio je Asiel.

Istoričar Milan Koljanin se saglasio da je Holokaust bio sistematsko uništenje jedne nacionalne i verske grupe neodvojivo od Drugog svetskog rata i nacističke ideologije.

"Reč je o ideologizovanom periodu i ratu koji je nezamisliv bez antisemitske komponente nacističke Nemačke i njenih saveznika", rekao je Koljanin.

Govoreći o Srbiji, Koljanin je naglasio da se Holokaust ovde ne može razumeti bez konteksta masovnog ustanka protiv nemačke okupacije, i da se sprovodio uporedo sa gušenjem ustanka.

"To je bio povod nacističkoj Nemačkoj u Srbiji, da kao prvu grupu za uništenje proglasi Jevreje koji su proglašeni za finansijere, za vođe ustanika i tako dalje, tako da zajedno sa desetinama hiljada Srba ubijaju se i desetine hiljada Jevreja, odnosno onoliko koliko ih je bilo u Srbiji", rekao je Koljanin.

Koljanin je odbacio, kako kaže, u javnosti često navođenu tvrdnju da je Beograd bio prvi grad očišćen od Jevreja na tlu Evrope, i napomenuo da je ovo u osnovi netačno, budući da je tokom Holokausta u celosti uništena najpre jevrejska populacija u Estoniji.

On je naveo da se tvrdnja o Beogradu kao prvom "judenfraj" gradu koristila u propagandne svrhe protiv srpskog naroda.

"Devedesetih godina, u onom propagandnom ratu, to je bila jedna od floskula koja se stalno vrtela. Naime, u pozadini toga trebalo da bude da su Srbi ti koji su uništili Jevreje", rekao je Koljanin,

Kako je dodao, deportacije i ubijanje jevreja bile su sastavni deo Nemačke politike u okupiranim teritorijama.

Koljanin je rekao da je, kada se govori o Holokaustu važno razumeti savezništva nacističke Nemačke i lokalnih elita, kao što je bio slučaj na teritoriji tzv. Nezavisne države Hrvatske.

"Oni stvaraju svoje ciljeve, ne samo uništenje Jevreja, nego uništenje Srba, i Roma, koji su njima primarniji. Jevrejska populacija koja je relativno mala, 30.000 - 35.000, je za njih drugorazredni problem", rekao je Koljanin, pozivajući se na reči istoričara Slavka Goldštajna.

Asiel je upozorio na uspon savremenih oblika antisemitizma, posebno u kontekstu Bliskog istoka.

"Novi oblici antisemitizma se pojavljuju, naročito vezani su za situaciju na Bliskom istoku, od trenutka stvaranja države Izrael, i tu sada dolazimo do tradicije antisemitizma u islamskim zemljama", rekao je on.

Asiel je ocenio da ideologija islamskog fundamentalizma danas podređuje judaizam i hrišćanstvo svojim nazorima, i da osnov za sukob sa izraelskom državom opravdavaju islamskim osvajanjima iz ranog srednjeg veka.

"Jevreji koji su se doselili na tlo Palestine su bili Jevreji koji nisu bili kolonijalisti, oni su bežali od ugnjetavanja u Carskoj Rusiji i u drugim zemljama, došli su na jedno potpuno neplodno tle i krenuli su to tlo da obrađuju. Dakle, daleko da one priče koja je tipična za kolonijalne sile", rekao je Asijel.

Koljanin je naglasio da su institucije koje neguju kulturu sećanja, kao što je Memorijalni centar Staro sajmište, važne kako bi se mlađe generacije upoznale sa istorijom stradanja u Holokaustu, i sprečile da se tako nešto ponovi.

"Širi krug ljudi, pre svega mladih ljudi, mora da bude upoznat sa onim što se događalo, kao opomena, da se ne bi skliznulo opet u kataklizmu masovnog uništenja i rata", zaključio je Koljanin.

(Telegraf.rs/Tanjug)