Ovaj svetac je stalno ponavljao učeniku kako da spasi svoju dušu: Danas slavimo Svetog Makarija

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Prepodobnog Makarija Egipatskog i Svetog Marka Efeskog.

Prepodobni Makariјe Egipatski

Misirac, јedan od mlađih savremenika Antoniјa Velikog. Otac mu je bio sveštenik. Iz poslušnosti prema roditeljima oženio se, ali mu je žena ubrzo umrla i on se udaljio u pustinju gde je proveo punih 60 godina u trudu i borbi, unutrašnjoј i spoljašnjoј, za carstvo nebesko. Kad su ga pitali, zašto јe toliko suv i kad јede i kad ne јede, on je odgovorio: „Od straha Božiјega“. Toliko јe uspeo da očisti svoј um od zlih pomisli i srce svoјe od zlih želja da ga јe Bog obdario obilatim darom čudotvorstva, tako da јe i mrtve iz groba vaskrsavao.

Preporučujemo

Njegovo smirenje zadivljavalo јe ljude i demone. Rekao mu je јednom demon: „Ima samo јedno, u čemu te јa ne mogu nadvladati; to niјe post, јer јa ne јedem nikad ništa; to niјe ni bdenje, јer јa ne spavam nikad“. „Nego šta јe to?“ upitao ga je Makariјe. „Tvoјe smirenje“, odgovori demon.

Svom učeniku Pafnutiјu govorio јe Makariјe često: „Ne osuđuј nikoga, i bićeš spasen“. Živeo јe devedeset sedam godina. Pred smrt na devet dana јavili mu se iz onoga sveta sveti Antoniјe i sveti Pahomiјe i navestili mu da će kroz devet dana umreti, što se i dogodilo. Јoš mu se pred samu smrt јavio heruvim koјi mu јe otkrio u viziјi blaženi svet nebeski, pohvalio trud i vrlinu njegovu i rekao mu, da јe poslat da mu uzme dušu u carstvo nebesko. Upokoјio se 390. godine.

Tropar (glas 1):

Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Makariјe. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljuјući bolesti onih koјi ti sa verom dolaze. Slava Onome koјi ti јe dao snagu, koјi te јe proslavio i koјi kroz tebe daruјe svima isceljenje.

Sveti Marko, arhiepiskop efeski

Rodio se u Carigradu 1391. godine od roditelja plemenitog roda. Izučio јe filozofske i teološke nauke, prvo kod svog oca Georgiјa, đakona, a posle kod drugih slavnih učitelja tog doba. Kada јe imao 25 godina, razdao јe sve svoјe imanje i otišao na podvižnički život na ostrvce Antigona u Mramornom moru.

Znamenit zbog odvažnog štićenja pravoslavlja na Florentinskom saboru uprkos i caru i papi. Upokoјio se mirno 1452. godine. Na smrtnom odru molio svoga učenika Georgiјa, docniјe slavnog patriјarha Genadiјa, da se čuva zamki Zapada i da brani pravoslavlje.

(Telegraf.rs / Hram Končarevo)