Evropa pravi planove za novi NATO bez Amerike: Šta ako Tramp zaista povuče SAD iz Alijanse??

Evropa ubrzava pripreme za rezervni plan za NATO u slučaju da se Vašington povuče iz saveza, dok raste zabrinutost zbog pouzdanosti Amerike.

Zvaničnici koji rade na planovima, nazvanim "evropski NATO", navodno pokušavaju da dopune američke vojne kapacitete evropskim, prenosi Daily Mail.

Planovi, izrađeni prošle godine, takođe imaju za cilj da Evropljanima poverе ključne komandne i kontrolne funkcije unutar NATO, ovjavio je The Wall Street Journal.

Učesnici u izradi naglašavaju da cilj nije da se napravi rival postojećem savezu, već da se očuva odvraćanje prema Vladimiru Putinu, nuklearna kredibilnost i operativni kontinuitet čak i ako SAD povuku snage iz Evrope.

Prošle nedelje otkriveno je da Donald Tramp razmatra kažnjavanje članica NATO za koje smatra da nisu bile od pomoći SAD i Izraelu u ratu protiv Iran, povlačenjem američkih trupa iz njihovih baza.

Predlog bi podrazumevao premeštanje vojnika iz zemalja članicaNATO koje se smatraju nekooperativnim u vojnoj kampanji, u države koje više podržavaju Vašington.

Tramp je poslednjih nedelja više puta pretio povlačenjem Amerike iz 32-članog saveza, nakon što su pojedine članice NATO odbile njegove pozive da pomognu u ponovnom otvaranju ključnog Ormuskog moreuza kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa.

Predsednikovo uverenje da te zemlje nisu učinile dovoljno da pomognu SAD tokom Operacije "Epski bes" preti da razori transatlantski savez, stvarajući možda najveći izazov u njegovoj istoriji.

Vašington ima oko 84.000 vojnika raspoređenih širom Evrope, a američke baze služe kao ključni centar globalnih vojnih operacija, ali i kao ekonomski podsticaj za zemlje domaćine kroz investicije.

Baze raspoređene u istočnoj Evropi takođe služe kao sredstvo odvraćanja prema Moskvi.

Iako SAD i dalje imaju ključnu ulogu u komandovanju, obaveštajnim poslovima i logistici NATO, Evropa aktivno radi na tome da preuzme veći deo tih odgovornosti.

"U narednim godinama sve više ćemo viđati NATO kojim više upravljaju Evropljani", rekao je generalni sekretar Mark Rute na Minhendskoj bezbednosnoj konferenciji.

Sada, usred sukoba sa Iranom, Evropa ubrzano jača svoju stranu saveza nakon što je Tramp NATO nazvao "papirnim tigrom", a saveznike iz EU "kukavicama".

"Prebacivanje tereta sa SAD na Evropu je u toku i nastaviće se... kao deo američke odbrambene i nacionalne bezbednosne strategije", rekao je finski predsednik Aleksandar Stub, jedan od lidera uključenih u planove.

"Najvažnije je razumeti da se to dešava i da se to uradi na veoma upravljan i kontrolisan način, umesto da se SAD samo brzo povuku".

Finski lider je pozvao Trampa nakon što su SAD zapretile da će se povući iz alijanse kako bi ga obavestio o planovima Evrope da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i odbranu.

Političko ubrzanje Evrope pokrenula je ključna promena u nemačkoj politici, kojom je prekinuta njena dugogodišnja zavisnost od američkog nuklearnog kišobrana.

Ovo označava pomak od prethodnog straha da bi preuzimanje veće liderske uloge u NATO podstaklo smanjenje američkih bezbednosnih obaveza.

Međutim, prošle godine, kancelar Fridrih Merc je počeo da dovodi u pitanje taj stav nakon što je Tramp izgledao spreman da napusti Ukrajinu, što je izazvalo zabrinutost da SAD više nemaju jasne vrednosti koje vode njihovu politiku unutar NATO, kažu izvori.

Upoznati sa problemom rekli su da Merc nije želeo javno da dovodi u pitanje Alijansu, već da podstakne Evropu da preuzme veću ulogu i najveći deo odbrane.

Zvaničnici koji su učestvovali rekli su da se slažu i druge evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Švedsku i Poljsku.

"Preduzimamo mere predostrožnosti i vodimo neformalne razgovore sa grupom istomišljenika i doprinećemo popunjavanju praznine unutar NATO kada to bude potrebno", rekla je Veronika Vand-Danielson, ambasadorka Švedske u Nemačkoj.

Jedan aspekt ključan za uspeh plana, prema rečima zvaničnika, jeste ponovno uvođenje vojnog roka.

"Neću davati savete nijednoj evropskoj zemlji, ali u smislu građanskog obrazovanja, nacionalnog identiteta i nacionalnog jedinstva, verovatno nema ništa bolje od obavezne vojne službe", rekao je finski predsednik Stub, čija je zemlja zadržala vojni rok koji je većina napustila nakon Hladnog rata.

U međuvremenu, zvaničnici nastoje da povećaju evropsku proizvodnju kritične odbrambene opreme kao što su izviđanje, svemirska tehnologija, vazdušna mobilnost i protivpodmornička oruđa, gde kontinent zaostaje za SAD.

Odličan primer ove inicijative je nedavna saradnja Velike Britanije i Nemačke na stelt krstarećim raketama i hipersoničnom oružju.

Međutim, ne može se poreći da su SAD dugo bile kičma NATO. U 2025. godini, kombinovana vojna potrošnja zemalja NATO dostigla je približno 1,5 biliona dolara, pri čemu su samo SAD činile preko 900 milijardi dolara od tog iznosa.

Ranije se očekivalo da članice NATO potroše najmanje 2 odsto BDP na odbranu, broj za koji je Tramp dugo tvrdio da bi trebalo da bude veći, što je dovelo do novog cilja od 5 odsto do 2035. godine, koji je dogovoren na prošlogodišnjem samitu NATO.

U 2024. godini, SAD su potrošile oko 3,38 odsto BDP na odbranu, nadmašile su ih samo Estonija koja je potrošila 3,43 odsto i Poljska 4,12 odsto.

U vojnoj moći, NATO u celini dominira Rusijom. Od 2025. godine, Alijansa je imala oko 3,5 miliona aktivnog vojnog osoblja u poređenju sa 1,32 miliona Rusije.

Zemlje NATO zajedno imaju više od 22.000 aviona u poređenju sa ruskih 4.292, kao i 1.143 vojna broda u poređenju sa njihovih 400.

U međuvremenu, kombinovani nuklearni arsenal SAD, Velike Britanije i Francuske je nešto manji i iznosi 5.692 nuklearne bojeve glave, u poređenju sa ruskih 5.600.

U celini, Evropa bez SAD ne bi bila bespomoćna. Nekoliko evropskih zemalja NATO ima oružje koje parira ili nadmašuje ruske ekvivalente.

Dok Rusija upravlja jednim zastarelim nosačem aviona, Velika Britanija komanduje sa dva moderna nosača sposobna za lansiranje stelt lovaca F-35B. Francuska, Italija i Španija takođe koriste nosače aviona ili amfibijske brodove sposobne za lansiranje borbenih aviona.

Francuska i Velika Britanija održavaju nezavisne sisteme nuklearnog odvraćanja, a evropske članice NATO zajedno upravljaju sa oko 2.000 lovaca i kopnenih letelica, uključujući desetine F-35.

Pa ipak, vojni stručnjaci tvrde da ono što Evropi nedostaje nije samo ljudska snaga ili hardver, već strateški omogućivači koji omogućavaju vođenje i održavanje modernih ratova. Značajan jaz i dalje postoji u nuklearnom odvraćanju i obaveštajnim snagama.

Evropski zvaničnici priznaju da prilagođavanje trupa ne može odmah zameniti američke satelitske, nadzorne i sisteme za upozoravanje na rakete koji osiguravaju kredibilitet NATO, vršeći pritisak na Francusku i Britaniju da poboljšaju svoje strateške i nuklearne kapacitete.

(Telegraf.rs)