Šta se dešava kada grom kad pogodi avion u letu? Srpski pilot otkrio tajne letenja kroz ekstremno vreme

Vazduhoplovni meteorolog Miloš Vujović izjavio je danas da meteorološki podaci u velikoj meri utiču na odluke pilota o letu, dok pilot u penziji Stevan Ignjatović dodaje da su nepovoljne vremenske prilike, poput jakog vetra, obilne kiše ili snežnih padavina, izazovi koji zahtevaju primenu posebnih tehnika poletanja i sletanja.

Vujović je za Tanjug naveo da meoterološki podaci utiču na odluku pilota kada je reč o tome kojom će rutom leteti, da li će menjati prvobitni plan ili da li će odustati od planiranog leta.

Preporučujemo

Do odustajanja dolazi, kako dodaje, ukoliko nema uslova za letenje i bezbednosti za sve učesnike u avio-saobraćaju.

"Naš posao je da damo što više informacija o trenutnom vremenskom stanju i o prognozi vremena za naredni period planiranog letenja, da bi na kraju pilot ili kontrola letenja doneli konačnu odluku da li je moguće da taj avion poleti, odnosno sleti u datim uslovima", rekao je Vujović.

Dodao je da posao vazduhoplovnog meteorologa, osim komunikacije sa pilotima, podrazumeva i izrađivanje prognoza u grafičkom, tekstualnom i u kodiranom obliku koje se dostavljaju pilotima.

"Tu postoje prognoze kako za naredna 24 sata, tako i prognoze za poletanje i sletanje koje su za najkraći mogući rok za narednih sat do dva", rekao je Vujović.

Navodi da za razliku od vremenskih prognoza za građane u kojima se koriste termini "delimično oblačno", "promenljivo", "sa sunčanim intervalima", u vazduhoplovnoj prognozi ti termini jednostavno ne postoje.

"Mi imamo konkretne brojke koje moramo da prognoziramo i to su recimo tačna visina oblaka, baza, količina oblačnosti, vidljivost koja se izražava u kilometrima ili u metrima ukoliko je ispod jednog kilometra. Potrebno je da imamo što detaljnije trenutne podatke da bismo na kraju imali što precizniju prognozu", rekao je Vujović.

Govoreći o uticaju klimatskih promena na avio saobraćaj, Vujović kaže da istraživanja pokazuju da je sve češća pojava razornih grmljavinskih oluja i da to predstavlja sve veći izazov za prognozu.

Naveo je da pojavu grmljavinskih nepogoda izražavaju kroz prognozu probabilističkog tipa, odnosno kroz verovatnoću pojave grmljavine u nekom području.

"Možemo jasno da kažemo kada su u nekim uslovima jako velike šanse da dođe do pojave grmljavine i kada nema uopšte uslova da se jave. Međutim, tačnu lokaciju gde će nastati, kuda će tačno proći i koliko će trajati taj proces je jako teško predvideti", kaže Vujović.

Vujović kaže i da su oblaci tipa "kumulonimbus" najsnažniji u meteorologiji i da njih piloti gledaju da po svaku cenu zaobiđu na velikim visinama jer prolaskom kroz taj oblak moguće su veoma jake turbulencije i druge pojave koje mogu uticati na bezbednost letenja.

Upitan za objašnjenje turbulencija, Vujović je kazao da turbulencija zapravo predstavlja neuređeno kretanje vazduha.

"Turbulencije su kao da imamo uzburkano more, uticaj koji imaju talasi na brod koji plovi uzburkanim morem je sličan efektu koji imaju ta turbulentna kretanja u atmosferi na avion koji prolazi kroz turbulentne zone. Intenzitet može biti slab - tada osetimo podrhtavanje, a može biti i jak, a to je kada avion naglo menja visinu i oseća se kao da se vazduh poigrava, odnosno kao da se vetar poigrava sa avionom", rekao je Vujović.

Košava, jak vetar koji često duva u Beogradu, kako kaže Vujović, malo utiče na poletanje ili sletanje aviona, jer se beogradski aerodrom nalazi u ravnici i položaj piste je takav da je Košava pri sletanju aviona uvek čeoni vetar, odnosno duva u suprotnom smeru od pravca kretanja aviona.

Govoreći o drugim vremenskim neprilikama, Vujović je rekao da su snežne padavine značajnije od kiše i jako je bitno za prognozu da se što ranije najave.

"Pored snežnih pojava, jako nezgodna pojava u vazduhoplovnoj meteorologiji je kiša koja se ledi pri tlu. Kad imamo pojavu kiše koja pada na negativnim temperaturama ona može da stvori poledicu i nju je jako važno blagovremeno najaviti", rekao je Vujović.

Kada je reč o drugim vremenskim nepogodama, poput oblaka vulkanskog pepela nastalog nakon erupcije vulkana, Vujović je rekao da se posebna pažnja pridaje informacijama o vulkanskoj aktivnosti, a zatim na osnovu meteoroloških prognoza, o kretanju tog oblaka vulkanskog pepela.

Govoreći o budućnosti vazduhoplovne meteorologije koja će nesumnjivo biti praćena napretkom tehnologije, Vujović je rekao da je veštačka inteligencija već našla svoje mesto i u meteorologiji u vidu prognoziranja vremenske prognoze za javnost.

"Međutim, kod vazduhoplovne meteorologije tu su prognoze veoma detaljne i za jako kratke intervale i tu veštačka inteligencija nije našla još neku značajniju primenu", rekao je Vujović.

Pilot u penziji Stevan Ignjatović izjavio je da sve nepovoljne vremenske prilike predstavljaju izazov u avio-saobraćaju i zahtevaju primenu posebnih tehnika poletanja i sletanja, uz striktno poštovanje propisanih procedura.

Ignjatović je za Tanjug naveo da se ne može izdvojiti jedna vremenska pojava kao najopasnija, jer svaka ima svoju težinu u kritičnim fazama leta, posebno tokom poletanja i sletanja.

Takođe, objasnio je da piloti pre svakog leta dobijaju zvanične meteorološke izveštaje od meteorološke službe aerodroma, na osnovu kojih se donose ključne odluke.

"Vi onda na osnovu toga birate pravac piste za poletanje, pravac piste za sletanje ili vam kažu: 'Na beogradskom aerodromu pada kiša umerenog intenziteta ili jakog intenziteta', onda vi znate kakvu tehniku sletanja trebate da primenite", rekao je Ignjatović.

Govoreći o vremenskim neprilikama sa kojim se piloti suočavaju tokom leta, Ignjatović je naveo da prilikom udara groma u avion sam udar ne može da načini veliku štetu koja bi ugrozila nastavak leta.

"Grom kad pogodi avion u letu, to vam je isto princip zakona fizike 'Faradejev kavez' - sva ta energija se širi duž cele površine aviona i na krajevima krila kod horizontalnih stabilizatora imate takozvane četkice koje služe za ispražnjenje, odnosno da se putem njih i kroz njih sva ta energija da se kroz te završne delove na krilima prosledi u atmosferu", rekao je.

Dodao je da u tom trenutku dolazi do neprijatnosti, malog bljeska i malo veće buke, ali ni do čega drugog što bi moglo da konkretno ugrozi nastavak leta.

"Ako dođe do oštećenja onda naravno pilot donosi odluku da sleće na prvi aerodrom koji je na njegovoj ruti", ukazao je Ignjatović.

Kada je reč o turbulenciji, naveo je da ona može da se izbegne jer pre poletanja posada aviona dobija od meteorološke službe visinske karte gde je obeleženo na kojim visinama i koliko slojeva atmosfere zauzima turbulencija.

Ukoliko tokom leta ne može da se izbegne zona turbulencije, Ignjatović kaže da tada sledi procedura tokom koje se prekida svaka aktivnost u putničkoj kabini, kao i da postoji posebna tehnika za let kroz takvu oblast.

"Sve ono što se ne uradi na vreme može da prouzrokuje štetu unutar kabinskog dela posade i kabinskog dela aviona i putnici, kao i posada, mogu da budu povređeni", kazao je.

(Telegraf.rs/Tanjug)