BUDUĆNOST JE STIGLA: Na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Sretenjska radionica pomera granice

Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ postao je centar inovacija otvaranjem Sretenjske radionice, skupa posvećenog predstavljanju i praktičnoj primeni najsavremenijih tehnologija u vaskularnoj hirurgiji. Otvaranju je prisustvovao direktor Instituta, prof. dr Milovan Bojić, koji je istakao da je za ovaj iskorak najzaslužniji docent dr Slobodan Tanasković, upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju.

Preporučujemo

- Ovo je novost u radu Instituta za kardiovaskularne bolesti. Mi ga vezujemo za novo upravljanje Klinikom za vaskularnu hirurgiju docenta Tanaskovića, jednog inventivnog mladog čoveka, najboljeg naučnika na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Od njega očekujemo zaista mnogo velikih istorijskih pomaka u oblasti kojom se bavi. On je bio toliko inventivan da ovoj radionici da naziv Sretenjska, pa da ljudi od istorije i istorijskih datuma spoje jedno i drugo - rekao je Bojić.

Bojić je naglasio da, iako Klinika baštini dugu tradiciju vrhunskih rezultata, nova era donosi neophodnu simbiozu naučnog rada i operativne prakse.

- Upravo izbor docenta Tanaskovića na mesto upravnika Klinike za vaskularnu hirurgiju je pun pogodak, jer je simbioza struke i nauke, a to će biti dobro za našu medicinu, za vaskularnu hirurgiju u celini i nadam se da će ovaj inventivni, sjajni čovek i naučnik još toga mnogo organizovati - istakao je.

Jedan od ključnih prioriteta radionice je edukacija mlađih generacija hirurga. Institut nastoji da svoje specifične resurse podeli sa kolegama iz cele zemlje, ali i da kontinuirano šalje svoje kadrove na prestižne svetske adrese.

- Ono što nemaju drugi, a mi imamo, mi ne želimo da bude samo kod nas. Mi želimo da to raširimo, da bude dostupno našim kolegama kao što ulažemo i ogromne napore da mlade doktore sa vaskularne hirurgije, ali i sa celog Instituta, šaljemo na usavršavanje kod onih, a retki su ti koji su bolji od nas, od kojih možemo da naučimo i da oni svoje znanje i veštine implementiraju ovde kod nas - objasnio je Bojić.

Strategija razvoja Instituta zasniva se na ulaganju u ljude, što podrazumeva dugogodišnje usavršavanje u inostranstvu i kasniji povratak u matičnu ustanovu uz stroge profesionalne obaveze.

- Jedan sjajni mladi doktor i naučnik Nešković je u vodećoj svetskoj klinici u Pekingu, a sada smo spremili još pet naših doktora da idu na usavršavanje u tu kliniku. Spremili smo deset da idu u druge najveće klinike Amerike i Evrope, a upravo radimo na spisku medicinskih sestara, jer mi ulažemo u ljude i ulaganje u ljude je nešto što čini budućnost ove ustanove i svi ovi ljudi će ostati godinu dana u tim klinikama - naglasio je Bojić.

Konačni cilj je, prema Bojićevim rečima, stvaranje najbolje svetske ustanove za kardiovaskularne bolesti.

- Njihov zadatak je da ovladaju metodom, da dođu ovde i onda s njima sklapamo specijalni ugovor, od 10 do 15 godina nema privatnog rada, predaje se Institutu i uči druge - zaključio je.

Upravnik klinike i organizator radionice, doc. dr Slobodan Tanasković, predstavio je tehnološki arsenal koji će polaznicima biti na raspolaganju. Inovacije uključuju simulatore i napredne programe modelovanja koji se već koriste u svakodnevnoj praksi.

- Između ostalog, biće prikazani vaskularni simulatori, 3D štampači, 3D modeling, dakle štampanje krvnih sudova koji nam koriste u svakodnevnoj hirurškoj praksi, a takođe i programa virtualne realnosti - rekao je on.

Tanasković se osvrnuo i na činjenicu da predstoji jedan od najvažnijih verskih i najvažniji državni praznik, a to je Sretenje, odnosno Dan državnosti Republike Srbije, te da je ova radionica deo veće vizije osposobljavanja mladih stručnjaka koji će u budućnosti spasavati živote svojim sugrađanima.

- Naš cilj je, a svi znamo da nas čeka uskoro i Sretenje, koji je naš veliki pravoslavni i državni praznik, inače i slava našeg instituta, da se svi sretnemo i da prenesemo naša znanja mladim specijalizantima, sve u cilju unapređenja kardiovaskularnog zdravlja naših pacijenata u celoj našoj zemlji - poručio je.

On je, takođe, podsetio i na obim posla koji zaposleni u ovoj ustanovi uspevaju da postignu uz svoje vrhunsko znanje i umeće, a objasnio je i kako će radionica izgledati.

- Na našoj klinici se godišnje učini 1.800 otvorenih hirurških procedura i preko 500 endovaskularnih procedura, što čini ukupnu cifru od 2.300 učinjenih procedura. Današnja radionica se sastoji iz dva dela. Imamo plenarni deo gde imamo predavanja svih naših najboljih vaskularnih hirurga, predavača. Takođe imamo i učešće profesora Rančića, našeg stručnog konsultanta iz Ciriha, iz Švajcarske. A nakon toga plenarnog dela se selimo u naš simulacioni centar - dodao je.

Radionica je okupila specijalizante iz vodećih centara poput Univerzitetski klinički centar Srbije, VMA i UKC Vojvodine. Edukativni proces podeljen je na plenarna predavanja vrhunskih stručnjaka i praktičan rad u Simulacionom centru Instituta.

- Specijalizanti će moći da šiju i da vežbaju karotidnu endarterektomiju, model operacije krvnih sudova, na specijalno štampanim krvnim sudovima, na našem štampaču, na našem materijalu, što je zaista retkost u našoj zemlju. Moći će da koriste vaskularni simulator koji je jako inovativan i koju, takođe, nema niko u našoj zemlji od instituta gde naši specijalizanti mogu da vežbaju hiruršku intervenciju pre nego što u istu uđi i na taj način se bolje spreme i da imamo bolji ishod lečenja pacijenta - rekao je Tanasković.

Posebnu atrakciju predstavlja sistem virtuelne realnosti koji omogućava hirurzima da prođu kroz najteže kliničke scenarije pre nego što se sa njima susretnu u realnom radu.

- Imamo tu šest - sedam kliničkih scenarija gde se lekar zaista može naći u tom scenariju. Imamo da izaberemo u padajućem meniju odgovarajući softver, izaberemo koji ćemo softver i tu imamo razne scene iz intenzivne nege, iz operacije na sali svakodnevnog kliničkog rada gde možemo da vidimo korak po korak kako se šta desi i kada se to zaista bude desilo u svakodnevnom kliničkom radu da mi kao hirurzi budemo spremni - poručio je Tanasković.

(Telegraf.rs)