Doktorka sa Dedinja opisala kako prepoznati da vam preti srčani udar: Čovek može doživeti infarkt a da ne zna

Srčani udar se najčešće javlja tokom noći i rano ujutru, uglavnom se simptomi jave iznenada, te je važno ne paničiti i ne čekati da se stanje pogorša već odmah pozvati Hitnu pomoć. Tokom noći dok čovek spava u organizmu se odvijaju različiti procesi, zato je važno redovno uzimati propisanu terapiju i voditi zdrav život kako bi se rizik od ovakvih situacija sveo na minimum. Takođe, može se desiti da čovek doživi infarkt a da to ne zna, a da li se toga treba plašiti, u podcastu Zdravo sa Ivanom odgovore daje dr Milijana Balević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Preporučujemo

- Kada se jave tegobe koje liče na simptome srčanog udara, prvo što vam ne treba u tom momentu je panika. Kada se javi bol u grudima, treba znati da je ona ozbiljne jačine i čovek ne može to da promaši. To je jedan razdirajući, cepajući bol u grudima, javlja se ukočenost vilice, ruku, dolazi do preznojavanja, lupanja srca... Bez obzira na sve to, ako je čovek sam, prvo što treba da uradi je da ne paniči i odmah pozove Hitnu pomoć, objašnjava dr Balević u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Srčani udar bez simptoma, nemi infarkt

Kod infarkta, odnosno srčanog udara, simptomi mogu izostati i tada se radi o takozvanim "nemim infarktima".

- Postoji jedna kategorija pacijenata kod kojih se jedan krvni sud spontano zatvara i napravi taj infarkt koji se preživi na nogama. To se dijagnostikuje kada pacijent dođe zbog nekih drugih tegoba kod kardiologa ili zbog sada već novonastale kliničke slike koja više nije nema. Ima takvih primera da je neko preživeo infarkt na nogama. Važni su redovni pregledi, redovna terapija i zdrav život, dodaje doktorka.

Printskrin: Telegrafrs

U zimskom periodu treba biti oprezan

U hladnom periodu godine kada haraju razne virusne i bakterijske infekcije, doktorka podseća da sve osetljive osobe povedu računa o redovnim kontrolama, terapiji, da uzimaju dovoljno tečnosti.

- Ovakve promene vremena i ovi hladni dani jesu rizični zato što je pre svega usporeniji krvotok. I taj usporeniji krvotok dovodi do toga da se elementi krvi lepe spontano i mogu da naprave trombove ili ugruške. Sve to može dovesti do komplikacija kao što su i infarkt, šlog i tako dalje. S druge strane, ovakve promene vremena dovode do toga da se krvni sudovi celog organizma grče. Taj grč dovodi do varijacija arterijskog pritiska, pa se često pacijenti javljaju sa varijacijama pritiska bez obzira što su na nekoj od terapija. To su glavni uzroci zašto se sada pojavljuju tegobe kod hroničnih bolesnika, mada i kod uslovno zdravih osoba, objasnila je dr Balević u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Doktorka dodaje da je potrebno uzimati dovoljno tečnosti i biti fizički aktivan minimum 40 minuta dnevno, naravno i uskladiti se sa spoljašnjom temperaturom, ukoliko se radi o ostljivim osobama.

Sindrom "slomljenog srca"

Kako objašnjava, doktorka srce može biti "slomljeno", odnosno čovek može imati izvesne zdrasvtvene tegobe koje mogu trajati i po nekoliko nedelja, što se dešava usled stresa, gubitka ili nečeg sličnog, te je važno osvrnuti se i na ovaj problem.

- Sindrom slomljenog srca najčešće je isprovociran emocionalnim stresom, nekada su to ozbiljni razvodi, raskidi, promena životne sredine, ozbiljni gubici materijalni, tako da sve to može da dovede do oštećenja jednog dela srčanog mišića. Ono što je jako bitno je da je to tranzitorno, znači prolaznog je karaktera. Pored kardiologa ovu osobu leče i psihoterapeuti, i onda kada osoba izađe iz tog jakog emocionalnog naboja onda se i sam srčani mišić vraća u normalnu, najčešće nakon 6 do 8 nedelja, objašnjava kardiolog.

Najnoviju epizodu podcasta "Zdravo sa Ivanom" možete pogledati u videu sa početka teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)