Upisom na Uneskovu listu dobijaju se najviši standardi upravljanja za bukove šume Srbije

Srbija će nominovati šume u tri nacionalna parka za Uneskovu listu svetske baštine "Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope" - Papratski do na Fruškoj gori, Zvezda i Rača na Tari i Kozje stene na Kopaoniku, a stručnjaci kažu da bi upisom ovih šuma na Uneskovu listu došlo će do primene najviših standarda upravljanja, redovnog monitoringa stanja očuvanosti i uključivanja u međunarodnu mrežu stručnjaka i institucija koja se bave zaštitom bukovih šuma.

Suzana Komatović iz Nacionalnog parka Kopaonik rekla je da je ova planina prekrivena bukovom šumo, kao i da se te šume nalaze u rezervatu Kozje Stene, koji je pod strogim režimom zaštite.

Preporučujemo

"Lokacija se nalazi na vrlo specifičnom terenu koji je zaštićen i ograničen i ne može mu se pristupiti bez znanja i prisustva zaposlenih u Nacionalnom parku tako da se zaštita sprovodi na vrlo visokom nivou", rekla je Komatović za Tanjug.

Dodala je da je rezervat Kozje Stene proglašen za rezervat prirode, zbog vrlo specifičnih biljnih i životinjskih vrsta.

"Tu su zastupljene vrste koje su stenoendemiti, vrste koje žive samo tu i više ih nema ni na jednom mestu. To su koponička ljubičica i koponička čuvarkuća. Pored toga, Kozje Stene se odlikuju prisustvom još brojnih retkih i ugroženih biljnih vrsta, koje su zakonom zaštićene", rekla je Komatović.

Kako kaže, rezervat Kozje Stene karakteriše prisustvo brojnih životinjskih vrsta među kojima su prisutne različite vrste mesojeda, veliki broj ptica i sisara.

"Tu su medved, vuk, lisica, prisutna je i divokoza. Divokoza je inače živela na ovim prostorima u nekom ranijem periodu, pa je onda iz nekih razloga nestala. Nacionalni park Koponik sada sprovodi akciju reinprodukcije, odnosno ponovnog vraćanja divokoze na ove prostore, što se pokazalo kao izuzetan potez", rekla je Komatović.

Ukazala je da na lokalititu Kozje Stene raste mezijska bukva i to na specifičnom terenu.

Govoreći o bukovim šumama, Komatović navodi da one mogu biti zastupljene kao čiste, a mogu biti i mešovite i to su one šume gde osim bukve ima jela i smrče.

Navela je da je proces nominacije dosta dugotrajan i rigorozan proces.

"Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije je odabralo bukove šume Kozje Stene za upis na listu svetske prirodne baštine. U toku 2027. godine biće doneta konačna odluka koju donosi Međunarodna unija za zaštitu prirode koja ima ulogu glavnog savetodavnog tela konvencije za pitanja prirodne baštine i između ostalog sprovodi stručnu procenu svih nominacija za svetsku prirodnu baštinu", rekla je Komatović.

Dodala je da će Međunarodna unija za zaštitu prirode dostaviti izveštaj Komitetu svetske baštine, a onda će taj komitet održati zasedanje u toku ove godine, a kom će prisustvovati 33 države članice, i na tom zasedanju će odličiti da li će se Kozje Stene naći na pomenutoj Uneskovoj listi.

"Nacionalni park Kopaonik se i do sada jako dobro starao o rezervatu Kozije Stene zajedno sa Ministarstvom zaštite prirode Srbije gde su se na osnovu propisanih zakona sprovodile sve aktivnosti na očuvanju staništa i na njihovoj zaštiti", rekla je Komatović.

Prema njenim rečima, upisom ove šume na listu doći će do primene najviših standarda upravljanja, redovan monitoring stanja očuvanosti i uključivanje u međunarodnu mrežu stručnjaka i institucija koja se bave zaštitom bukovih šuma.

"Upisom na listu doći će do nekih promena u smislu da tu bude prisutna neka razmena znanja i iskustava sa kolegama iz drugih zemalja iz oblasti zaštite prirode, to će omogućiti pristup finansijskim mehanizmima i fondovima, kao i programima tehničke pomoći koje su namenjene zaštiti, monitoringu i napredovanju upravljanja. Takođe, omogućiće i bolji razvoj održivog turizma uz poštovanje svih režima zaštite, dostignuće se dodatni nivo prepoznatljivosti uz dodatne nivoe mehanizama zaštite", rekla je Komatović.

Aleksandar Đurić iz Nacionalnog parka Tara, istakao je da su bukove šume značajne kao vrsta, jer su najzastupljenije i na neki način predstavljaju naš nacionalni potencijal.

Govoreći o nominaciji, rekao da je zahtev bio da bukove šume imaju određen nivo zaštite, koji je duže vremena zastupljen, kao što je slučaj sa nacionalnim parkovima u Srbiji.

"Konkretno lokalitet Zvezda je jedan kanjonski deo koji predstavlja severne obronke ka kanjonu Drine specifičan je po tome, da mi u gornjoj zoni imamo osam od nekih 22 lokaliteta pod Pančićevom omorikom, bukva se ovde javlja, naravno, ali ovde imamo jedan izuzetan biodiverzitet, ne samo biljnih vrsta, nego i faune, pa i drugih vrsta, kao što su gljive. Što se tiče Rače, ona je isto tako na neki način specifična, tu imamo prisustvo domaćeg oraha u simbiozi sa bukvom, koji se u prirodi ne sreću često", rekao je Đurić.

Govoreći o Pančićevoj omorici, Đurić je rekao za Tanjug, da je u saradnji sa kolegama iz Republike Srpske donet zaključak, da Pančićevoj treba aktivnija zaštita zbog trenutnih klimatskih promena i zato što je ona simbol ove planine.

"Iz tog razloga smo se trudili da što više te populacije ne ostane u toj strogo zaštitnoj zoni koja isključuje bilo kakvu aktivnost, jer smo bili svedoci da taj konzervatorski pristup zastite Pančićevoj omorici ne nosi svetlu budućnost", rekao je on.

Istakao je da je u Nacionalnom parku Tara evidentirano 1.156 biljnih vrsta, 40 šumskih zajednica i podsetio da je 80 odsto prostora nacionalnog parka pod šumama u kome živi58 vrsta sisara i 140 vrsta ptica.

Đurić se osvnuo i na druge Nacionalne parkove i rekao da Nacionalni park Tara obuhvata 25.000 hektara, od toga 13,5 odsto je u prvom režimu zaštite, što podrazumeva po nacionalnom zakonodavstvu, Zakonu o zaštiti prirode i Zakonu o Nacionalnim parkovima isključenje svih aktivnosti, 34 odsto se nalazi u drugoj zoni zaštite koja je malo liberalnija i skoro 53 odsto je u trećoj zoni zaštite.

"Mi sprovodimo ono što je nama država dala na zadatak da se bavimo očuvanjem ovih prirodnih vrednosti koje su nam poverene ntako da mi se trudimo da to ostane u ovom dobrom svetlu i da bude i bolje nego što trenutno jeste", rekao je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)