Lepe vesti iz Republičkog zavoda za statistiku: Rođeno više beba nego prošle godine, jedna stvar zabrinjava

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za prvi kvartal 2026. godine doneli su tračak optimizma u inače sumornu demografsku sliku Srbije. Iako brojke na prvi pogled nude razlog za zadovoljstvo, detaljnija analiza ukazuje na to da se država i dalje nalazi pred istorijskim izazovom opstanka.

Pozitivan trend: Više od statističke greškeU periodu od januara do marta 2026. godine, u Srbiji je na svet došlo 14.166 beba. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, kada je zabeleženo 13.671 živorođeno dete, reč je o povećanju od 495 novorođenčadi, odnosno o osetnom rastu od 3,6 odsto. Ovaj skok se ne može pripisati samo pukoj slučajnosti. On je verovatno rezultat kumulativnog efekta nekoliko faktora:

Preporučujemo

Međutim, optimizam koji budi podatak o broju rođenih mora biti strogo doziran realnošću. U istom posmatranom periodu, broj umrlih iznosio je 25.566.

Kada ove brojke stavimo u odnos, dobijamo surovu računicu: Srbija je za samo tri meseca „izgubila“ grad od 11.400 stanovnika (razlika između broja umrlih i rođenih). Iako je smrtnost u blagom padu ili stagnaciji u odnosu na pandemijske godine, ona je i dalje skoro duplo veća od stope nataliteta.

Analitički zaključak: Čak i sa rastom od 3,6 odsto na strani rođenih, Srbija se suočava sa procesom demografskog pražnjenja koji nijedan kratkoročni trend ne može lako da preokrene.

Budućnost: Prazna sela i sivi gradovi

Pitanje nataliteta u 2026. godini nije samo pitanje emocija ili tradicije, već pitanje ekonomske održivosti zemlje. Manji broj dece danas znači: Manjak radne snage za deceniju i po. Neodrživ penzioni sistem u kojem će premali broj zaposlenih izdržavati sve veći broj starih. Gašenje infrastrukture u manjim sredinama (škole, ambulante, vrtići).

Vest o 14.166 rođenih beba je izuzetno važna jer pokazuje da mere podsticaja daju rezultate i da nada postoji. Ipak, ovo ne sme biti razlog za opuštanje institucija. Natalitet mora ostati apsolutni prioritet državne strategije, jer bez ljudi, svi infrastrukturni projekti i ekonomski uspesi gube svoj smisao. Ovaj blagi rast od 3,6 odsto treba shvatiti kao vetar u leđa, ali i kao opomenu da je put do demografskog oporavka dug, težak i da zahteva decenije kontinuiteta.

(Telegraf.rs)