Ujed krpelja ne treba ignorisati: IntroLab otkriva kada je vreme za analize

Sa dolaskom toplijih dana raste i broj građana koji se nakon ujeda krpelja obraćaju laboratorijama i zdravstvenim ustanovama sa pitanjem da li postoji rizik od infekcije i kada je potrebno uraditi analize. Među njima je i IntroLab laboratorija, čiji stručnjaci ističu da pravovremena procena rizika može biti od velikog značaja.

Iako većina ujeda prođe bez ozbiljnih posledica, pojedini krpelji mogu preneti uzročnike bolesti koje, ukoliko se ne prepoznaju na vreme, mogu izazvati dugotrajne zdravstvene probleme. Upravo zbog toga važno je znati kako pravilno reagovati nakon ujeda i kada laboratorijska dijagnostika može pomoći u proceni rizika.

Preporučujemo

Koje bolesti mogu preneti krpelji?

Krpelji mogu preneti dva ozbiljna patogena. Prvi je bakterija Borrelia burgdorferi, uzročnik lajmske bolesti čiji se simptomi — crvenilo oko mesta uboda, povišena temperatura, umor i bolovi u zglobovima — javljaju danima ili nedeljama nakon ujeda. Drugi je virus krpeljskog meningoencefalitisa (KME), koji zahvata centralni nervni sistem, a početni simptomi lako se zamene sa gripom.

Dodatni problem je što se karakteristično crvenilo oko mesta uboda ne pojavljuje se kod svih zaraženih, a ostale tegobe mnogi ne povežu sa ujedom krpelja. Zbog toga reakcija često izostane ili zakasni.

Nemojte baciti krpelja

Jedna od najčešćih grešaka jeste bacanje krpelja odmah nakon uklanjanja. Uklonjeni krpelj dragocen je dijagnostički uzorak — treba ga sačuvati u sterilnoj bočici i doneti u laboratoriju idealno unutar 24 do 48 sati.

Krpelja treba ukloniti pincetom, hvatanjem što bliže koži, ravnomernim pokretom bez uvrtanja. Treba izbegavati mazanje uljem, alkohol pre uklanjanja i pokušaje spaljivanja — ovi postupci povećavaju rizik od prenosa uzročnika bolesti.

Kada i koju analizu uraditi?

„Mnogi čekaju da se pojave simptomi kako bi reagovali. Međutim, analiza samog krpelja može pružiti korisne informacije mnogo ranije i pomoći u proceni potencijalnog rizika", objašnjavaju stručnjaci IntroLab laboratorije.

Ukoliko je krpelj sačuvan nakon uklanjanja, moguće je uraditi sveobuhvatnu PCR analizu krpelja koja istovremeno otkriva prisustvo bakterije Borrelia burgdorferi, uzročnika lajmske bolesti, i virusa krpeljskog meningoencefalitisa (KME). Rezultati su dostupni za 2 do 3 radna dana.

Kada postoji sumnja na infekciju lajmskom bolešću, lekar može preporučiti i serološke analize antitela iz krvi, ali za to je potrebno da prodje i nekoliko nedelja od ujeda da bi antitela bila detektibilna.

Kada od ujeda prođe određeni vremenski period ili se pojave simptomi, mogu se raditi i serološke analize krvi. IgM test se najčešće radi 2 do 4 nedelje nakon ujeda i može ukazivati na svežu infekciju, dok IgG test, koji se radi 4 do 6 nedelja nakon ujeda, ukazuje na raniju izloženost ili dugotrajniju infekciju.

Ko je posebno izložen?

Povećan rizik imaju planinari, rekreativci, lovci, šumski radnici i vlasnici kućnih ljubimaca. Posebnu pažnju treba obratiti na decu, koja često ne primete ubod — nakon svakog boravka napolju preporučuje se pregled kože glave, vrata, pazuha, prepona i pregiba iza kolena.

Pravovremena reakcija je najvažnija

Lajmska bolest uspešno se leči kada se otkrije na vreme, a KME može se sprečiti vakcinacijom. PCR analiza krpelja, serološki testovi i sve prateće dijagnostičke analize dostupne su u IntroLab laboratoriji na Južnom Bulevaru 116 u Beogradu, radnim danima od 7 do 19 sati i subotom od 7 do 14 sati.

Nekoliko minuta pažnje nakon ujeda i pravovremena analiza mogu napraviti veliku razliku.

(Telegraf.rs/PR)