"Ceo dan ništa nisam jeo": Deda Života dočekuje zimu bez HRANE, struje i vode, njegova priča KIDA DUŠU

Zima je godišnje doba kada se većina nas, u toplini svojih domova, raduje praznicima, okupljanju porodice i trenucima provedenim sa najmilijima. Ipak, za deda Životu iz sela Brezđe, u opštini Mionica, zima ne donosi radost, već strah i neizvesnost. Njegova svakodnevica daleko je od svega što podrazumevamo pod normalnim životom. Bez struje, vode, grejanja i kupatila, u trošnoj kući, ovaj čovek vodi bitku za golo preživljavanje.

Humanitarac Marko Nikolić posetio je deda Životu i zatekao prizore koji nikoga ne bi smeli da ostave ravnodušnim. U hladnoj i oronuloj kući dočekao ga je gladan starac plavih očiju, čovek koji nema mnogo toga, ali još uvek ima nadu da će se neko setiti njega i pružiti mu ruku.

Preporučujemo

"Molim vas, pomozite mi, mnogo mi je teško", rekao je deda Života na početku snimka, a zatim pokazao dotrajali ležaj na kojem provodi dane i noći, čekajući da mu se život makar malo promeni.

"Ovo je moj krevet, ovde spavam."

A onda je usledio trenutak koji posebno pogađa. Marko mu je pružio pljeskavicu, a reakcija starca otkrila je koliko je njegova svakodnevica teška i koliko mu je malo potrebno da oseti pažnju i ljudsku dobrotu.

"Hvala za pljeskavicu. Ceo dan ništa nisam jeo."

Dok većina ljudi toplu vodu uzima zdravo za gotovo, deda Života nema ni bojler ni uslove za kupanje. Kaže da se više i ne seća kada se poslednji put okupao. U njegovom domu nema ni struje ni vode, a predstojeća zima za njega predstavlja još jednu veliku neizvesnost.

Ipak, uprkos gladi, hladnoći i teškim životnim okolnostima, deda Života ne gubi nadu. Muče ga bolovi u leđima, otežano se kreće, ali i dalje pronalazi snagu da izdrži još jedan dan. Svakodnevicu mu dodatno otežava i obuća koja je toliko dotrajala da svakim korakom preti da se raspadne.

"Pocepane su mi cipele, voda ulazi u njih."

Deda Životi je danas najpotrebnije ono što mnogi od nas smatraju sasvim običnim: topao dom, obrok i obuća koja neće propuštati vodu. Ne traži mnogo, ne sanja o luksuzu, već samo o tome da zimu dočeka na toplom i da ne mora da brine hoće li imati šta da pojede.

Predstojeći hladni dani za deda Životu nisu samo promena godišnjeg doba, već još jedan težak ispit. Dok se svetla u domovima pale, a porodice okupljaju oko toplih trpeza, on će možda ponovo sedeti u hladnoj sobi, uz jedinu želju da ne bude gladan i da ga hladnoća ne savlada. Njegova priča podseća nas da nečija najveća želja može biti ono što mi svakodnevno imamo, a da o tome gotovo i ne razmišljamo. Zato je važno da ne okrenemo glavu. Nekada je za nečiji osmeh, topliji dan i tračak nade potrebno tako malo – samo da pokažemo da nije zaboravljen.

Kako da pomognete deda Životi:

Račun za donacije 265411031000227596Devizni racun -IBANRS35265100000112450017SWIFT CODE RZBSRSBGPaypall: ZAJEDNOMOZEMOPrimalac humanitarna fondacija zajedno mozemoSvrha uplate: Za Deka ŽivotuSMS: ZA DEKU NA 3855CENA PORUKE: 200 DINARA

(Telegraf.rs)